U galeriji muzejske zbirke Narodnog univerziteta u Trsteniku postavljena je Izložba „Moda šešira“, koju je pripremila Aleksandra Jovanović, etnolog- antropolog i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Šapcu, a otvorena je do 23. jula.
Istorija šešira je veoma duga jer su stari gotovo koliko i ljudska vrsta. Kako u svetu, tako i kod nas, nošeni su različiti tipovi šešira u kraćem ili dužem vremenskom periodu.
- Žensku modu šešira dvadesetih godina 20. veka označio je „kloš“ šešir koji je imao oblik zvona (visoke kalote i uskog oboda), ukrašavan različitim detaljima. Tridesetih godina HH veka javili su se modeli šešira, koji su otkrivali čelo (sa proširenim obodom pozadi i sa strane), mali „nahereni“ šeširići, „En vogue“- male plitke toke, toke nalik fesu, mali „džokej“ šeširi, „muški“ i „lovački“ šeširi, raskošni turbani - kape, beretke.
Leti su nošeni šeširi od čipkasto pletene slame sa velikim obodom, ukrašeni veštačkim cvećem, perjem, ukrasnim štepovima, mornarske kape sa lepršavim trakama i mali „žirardo“ šeširi, obavijeni ešarpama, trakama ili veštačkim cvećem, kaže autorka Aleksandra Jovanović.
Izradom ženskih šešira bavile su se modiskinje – mašamode, koje kod nas uglavnom prodavale uvozne - potpuno opremljene šešire, popravljale i prerađivale šešire. Početkom 20. veka, modiskinje su kod nas počele da samostalno izrađuju šešire. Prema rečima gospođe Jovanović, za razliku od modiskog zanata čiji je proizvod isključivo ženski šešir, šeširdžije su se bavile izradom muških šešira.
Zanatska izrada muških šešira u Srbiji zasnovana sredinom 19. veka, vrlo brzo je bila ugrožena uvozom industrijski proizvedenih šešira. Pojedini modeli muških šešira su godinama, pa i decenijama bili aktuelni što je omogućilo njihovu industrijsku izradu. Ono malo preostalih zanatlija - šeširdžija uglavnom e bavilo čišćenjem, peglanjem i prepravkom starih šešira. Najkarakterističniji tipovi muških šešira bili su cilinder i polucilinder.
Od sedme decenije 19. veka izrađuju se šeširi od tvrđe slame sa ravnim obodom i plitkom, pljosnatom kalotom i svilenom trakom „žirado“. Krajem 19. veka počeli su da se nose filcani šeširi „hamburg“, a početkom 20. veka pojavila se i mekša varijanta tog šešira - „trilby“. Razni oblici sportskih kapa ušli su u modu od polovine 20. veka.
Muški šeširi poznatih marki Albertini, Antika kasa, Braća Bem, Boreo, Borsalino, Boston, Ita, Monzesa Moza, Panica, Parker, Pikadili, Priston, Rot, Tičini, Feraro, Habig, Halbon, Hikel, Hilson, čuvenih italijanskih i bečkih firmi, ali i proizvođača iz drugih zemalja, različitih modela i boja, izrađenih od paname, štofa, velura, filca, slame mogli su se kupiti u pomodno-galanterijskim trgovinama. U ponudi su bile razne kape, kačketi od štofa, pliša, velura, šeširići za decu, đački kačketi, matroske i „bert“ kape.
- Šeširi, kao jedno od obeležja predratnog građanskog društva, prestaju da se nose izbijanjem Drugog svetskog rata, posle kojeg je zanatstvo počelo naglo da nestaje pojavom državnih industrijskih preduzeća i industrijskih proizvoda. Promene su se odrazile i na modni sistem, a kape, kačketi, beretke se više ne nose kao modni detalj, već kao odevni predmet kojim se štiti glava, zaključuje autorka izložbe.
Kurir.rs/Ž. M.