Moderne Olimpijske igre preteča su antičkih Olimpijskih igara koje su održavane u Olimpiji na Peloponezu i bile su posvećene bogu Zevsu
Ne postoje precizni podaci o godini njihovog početka, ali najstariji pisani trag vodi u 776. godinu pre nove ere. Ono što se zna, to je ime prvog pobednika. Koreb je prvi sportista za koga postoje pisani tragovi da je pobedio na antičkim OI u periodu oko 400 godine pre nove ere.
Disk koji je pronađen u Olimpiji na kome piše „posvećeno Zevsu na 225. Olimpijadi“, jasno kazuje da istorija igara datira i od 1500 godine pre nove ere. Igre su ukinute 394. godine nove ere i to po naredbi rimskog imperatora Teodosija.
Prošlo je mnogo godina do momenta kada su obnovljene... Zaslužan za to je Francuz, baron Pjer de Kuberten, koji je krajem 19. veka imao presudan uticaj u obnavljanju OI. Međunarodni olimpijski komitet osnovan je 1894. godine, a samo dve godine kasnije na programu su bile i prve moderne Olimpijske igre u Atini. Igre u Tokiju biće 32. po redu u istoriji modernog olimpizma.
1912. Stokholm bez medalja
l Srbija je prve predstavnike na OI imala davne 1912. godine. Tada su boje naše zemlje branili Dušan Milošević u trci na 100 metara i Dragutin Tomašević u maratonu. Milošević je zauzeo treće mesto u svojoj grupi koja je brojala osam takmičara sa rezultatom 11,6 sekundi. Tomašević je trku od 42 kilometra završio na 37 mestu u konkurenciji 106 učenika. To su bili prvi koraci naše države na smotri najboljih sportista planete.
1920. Antverpen bez medalja
l Iako smo u Belgiji imali 15 takmičara, nismo uspeli da dođemo do prve medalje u istoriji. Svih 15 predstavnika Srbije bili su muškarci. Ipak, bilo je i dama u Antverpenu. Od ukupno 2526 sportista, pripadnica lepšeg pola bilo je 65. Broj sportova u kojem su se nadmetali takmičari menjao se u zavisnosti od okolnosti i doba u kome se Igre održavaju. Tako su ovde bila zastupljena 22 sporta, a već na narednim pet sportova manje.
1924. Pariz 2 zlata
l Istorijske medalje za Jugoslaviju stigle su iz Pariza. Prva odličja našoj državi doneo je gimnastičar Leon Štukelj! I to najsjajnije medalje u višeboju i na vratilu. Ukupno smo imali 37 sportista u prestonici Francuske. Ove igre su upamćene po pojavi slogana: „Brže, više, jače“ (Citius, altius, fortius), čiji je autor Anri Dido. I danas se uz Olimpijske igre vezuje upravo ovaj slogan, uz onaj čuveni „važno je učestvovati“.
1928. Amsterdam 1 zlato, 1 srebro, 3 bronze
l Jugoslavija je nastavila žetvu medalja u gimnastici. Čak pet odličja uzeli su naši predstavnici na Olimpijskim igrama u Holandiji (Leon Štukelj zlato i bronza, Josip Primožič srebro, Stane Derganc bronza). Po tom parametru bili smo 22. na listi najuspešnijih učesnika. Pored gimnastike imali smo predstavnike i u atletici, biciklizmu, mačevanju, rvanju i fudbalu.
1932. Los Anđeles bez medalja
l Ogromna ekonomska kriza koja je vladala u tom periodu odrazila se na broj učenika u Los Anđelesu (samo 1.408 sportista). Međutim, dobri rezultati nisu izostali pa je postavljeno novih 16 svetskih rekorda. Jugoslovenski olimpijski komitet doneo je odluku da naši takmičari ne putuju u SAD zbog visokih troškova transporta. Ipak, imali smo jednog predstavnika. Bacač koplja Veljko Narančić otputovao je u svom trošku na OI.
1936. Berlin 1 srebro
l U svetlu rasta nacizma Berlin je bio domaćin 11. Olimpijskih igara. Prvi put su se pojavila dva nova sporta - rukomet i košarka. Samo u konkurenciji muškaraca. Jugoslavija je učestvovala sa 86 sportista u 11 sportova, a jedinu medalju osvojio je čuveni gimnastičar Leon Štukelj. Zanimljivo, ovo su prve Igre na kojima je naša država imala predstavnike u ženskoj konkurenciji (15 dama nastupalo za Jugoslaviju u Berlinu).
1948. London 2 srebra
l Jedan od tri grada kandidata za domaćina Igara 1948. godine bio je i Beograd. Ipak, izbor MOK glasio je: London. Nemačka i Japan zbog ratnih grehova nisu dobili poziv da učestvuju na OI u Velikoj Britaniji. Jugoslavija je u London poslala 96 sportista u sedam sportova, a srebrne medalje osvojili su fudbalska reprezentacija i atletičar Ivan Gubijan u bacanju kladiva.
1952. Helsinki 1 zlato, 2 srebra
l Igre koje će biti upamćene po debitantskom nastupu sportista iz SSSR, ali i do tada rekordnih 4.900 učesnika. Naša država imala je na Igrama 96 sportista u 11 sportova i osvojila tri medalje.
Zlatnu je doneo veslački četverac bez kormilara, a srebrne vaterpolisti i ponovo fudbaleri. U finalu su Čajkovski, Beara, Bobek i drugovi izgubili od moćne selekcije Mađarske sa 2:0.
1956. Melburn 3 srebra
l Prvi put u istoriji OI su održane na južnoj hemisferi. Osim toga, ove Igre su ostale upamćene kao jedine koje su se održale na dva kontinenta. Naime, zbog strogih propisa u Australiji, konjička takmičenja nisu se održala u Melburnu, već u Stokholmu! Jugoslavija je imala 41 sportistu u osam sportova. Srebrne medalje osvojili su Franjo Mihalić u maratonu, ponovo fudbaleri (treći put uzastopno) i vaterpolisti (druga u nizu).
1960. Rim 1 zlato, 1 srebro
l Dočekali smo i prvi televizijski prenos Igara koji je emitovan na drugom kontinentu! Američki „SBS“ platio je basnoslovnu sumu za to vreme, 394.000 dolara kako bi gledaoci širom SAD mogli da prate dešavanja iz Rima. Jugoslavija je oborila rekord po broju učenika koje ima na OI. U prestonicu Italije otputovalo je 120 sportista. Fudbaleri su prekinuli niz od tri srebra, tako što su uzeli zlato! Rvač Branko Martinović doneo nam je srebro.
1964. Tokio 2 zlata, 1 srebro, 2 bronze
l Prve igre u istoriji koje su održane na azijskom kontinentu, ujedno i najuspešnije za Jugoslaviju. Naša država je učestvovala sa 76 sportista u devet sportova. Posle 28 godina, ponovo smo dočekali odličja u gimnastici. Medalje su osvojili gimnastičar Miroslav Cerar (zlatna i bronzana), rvač Branislav Simić (zlatna), vaterpolisti (srebrna, treća u istoriji) i ponovo Branko Martinović (bronzana) u rvanju.
1968. Meksiko Siti 3 zlata, 3 srebra, 2 bronze
l Prvi put Igre su održane na nadmorskoj visini većoj od 2.000 metara (2.277). Ujedno, ovo su bile prve OI sa učesnicima iz više od 100 zemalja (113). Naši sportisti bili su fantastični! Imali smo ih 69 u 11 sportova i došli su do čak osam medalja. Plivačica Đurda Bjedov je osvojila zlatnu i srebrnu medalju, vaterpolisti i Miroslav Cerar zlatne, košarkaši i Stevan Horvat srebrne, a Zvonimir Vujin i Branislav Simić bronzane.
1972. Minhen 2 zlata, 1 srebro, 2 bronze
l Igre u kojima su svi rezultati ostali u senci terorističkog napada na izraelske sportiste. Stradalo je 11 sportista i trenera. Što se tiče nastupa Jugoslavije, on je bio veoma dobar. Imali smo 128 sportista u 15 sportova. Rukometaši su se okitili zlatom, baš kao i bokser Mate Parlov (prva jugoslovenska medalja u istoriji u boksu). Srebrnu medalju osvojio je Josip Čorak (rvanje), a bronzane Zvonimir Vujin (boks) i Milan Nenadić (rvanje).
1976. Montreal 2 zlata, 3 srebra, 3 bronze
l Veliki skandal sa napuštanjem Igara od strane učesnika iz čak 29 zemalja obeležio je ovo takmičenje. Razlog za to bili su ragbisti Novog Zelanda koji su gostovali u Južnoj Africi, državi koja je bila izbačena iz MOK zbog rasizma.
Jugoslavija je osvojila zbirno 16. mesto sa osam medalja. Imali smo 88 sportista u Kanadi, a zlata su nam doneli Matija Ljubek (kajak i kanu) i Momir Petković (rvanje).
1980. Moskva 2 zlata, 3 srebra, 4 bronze
l Jedine Igre u istoriji na kojima nisu učestvovali sportisti iz SAD. Razlog je bio bojkot kojim je predsednik SAD Džimi Karter hteo da kazni Moskvu zbog intervencije u Avganistanu. Bojkotu su se pridružilo još 56 država! Jugoslavija je imala 164 sportista u 17 sportova. Ukupno smo bili 14. u konkurenciji 80 zemalja učenika. Zlatne medalje osvojili su košarkaši i bokser Slobodan Kačar.
1984. Los Anđeles 7 zlata, 4 srebra, 7 bronzi
l Ovoga puta SSSR je bojkotovao igre. To je učinjeno zbog bezbednosnih razloga, a uz njih još 18 zemlja se odlučilo na bojkot. Igre u LA bile su najuspešnije u istoriji naše države. Osvojili smo čak 18 medalja od čega sedam zlatnih! Najsjajnija odličja sijala su na vaterpolistima, rukometašima, rukometašicama, Šabanu Trstenu (rvanje), Vladi Lisjaku (rvanje), Matiji Ljubeku (kajak i kanu), Mirku Nišoviću (kajak i kanu, C2) i bokseru Anti Josipoviću.
1988. Seul 3 zlata, 4 srebra, 3 bronze
l Posle dva velika bojkota Igara, u Južnoj Koreji okupio se rekordan broj zemalja (159). Mada je ponovo bilo država koje su se odlučile na bojkot - Severna Koreja, Kuba, Etiopija i Nikaragva. Jugoslavija je imala 155 sportista u 17 sportova i ponovo su rezultati bili fantastični! Od 159 zemalja, naša država je bila 16. po broju odličja. Zlatne medalje osvojili su Jasna Šekarić (streljaštvo), Goran Maksimović (streljaštvo) i vaterpolisti.
1992. Barselona 1 srebro, 2 bronze
l Naši sportisti u Barseloni nisu mogli da nastupuju pod državnom zastavom, već su se takmičili kao „Nezavisni olimpijski učesnici“. Imali smo 52 predstavnika u individualnim sportovima (zbog sankcija nismo imali reprezentacije u kolektivnim sportovima). Ostaće upamćeno da su srpski strelci doneli čak tri medalje sa ovih OI (Šekarić, Pletikosić, Binder). Zanimljivo, jedan od kandidata za domaćinstvo Igara 1992. godine bio je i Beograd.
1996. Atlanta 1 zlato, 1 srebro, 1 bronza
l Ovo su bile treće, ujedno i poslednje Igre, za čije domaćinstvo je konkurisao Beograd. OI u SAD bile su prvo takmičenje na kojima je učestvovalo više od 10.000 sportista. Takođe, imale su i rekordan broj država učenika - 197. Jugoslavija je imala 68 predstavnika u 13 sportova. Zlatnu i bronzanu medalju osvojila je strelkinja Aleksandra Ivošev, košarkaši srebrnu, a odbojkaši bronzanu.
2000. Sidnej 1 zlato, 1 srebro, 1 bronza
l Po mnogima ovo su bile najbolje ogranizovane Igre u istoriji! Lavinu komplimenata pobrala je Australija za sve učinjeno u organizaciji i na samim Igrama. Takmičenje će takođe ostalo upamćeno jer su Severna i Južna Koreja na svečanom otvaranju bile pod istom zastavom.
Mi ćemo Sidnej pamtiti po zlatu odbojkaša. Uz njih medalje su nam doneli Jasna Šekarić (srebro) i vaterpolisti (bronza), a imali smo ukupno 111 sportista.
2004. Atina 2 srebra
l Igre su se vratile kući! I to je bilo više nego uspešno. Još jedne sjajno organizovane IO, koje su imale posebnu emotivnu crtu s obzirom na to da su se neka takmičenja održala na čuvenim borilištima. Bacanje kugle se održavalo na drevnoj Olimpiji, a maraton se trčao od Maratona do Stadiona Panatinaikon.
Srbija i Crna Gora (prvi put učestvovala pod tim imenom) osvojila je samo dve srebrne medalje - Jasna Šekarić u streljaštvu i vaterpolisti.
2008. Peking 1 srebro, 2 bronze
l Srbija je drugi put učestvovala na Igrama pod tim imenom (prvi put posle 96 godina) i imala je 92 sportista u 11 sportova. Nisu ovo bile preterano uspešne OI za našu državu. Osvojili smo tek tri medalje. Milorad Čavić doneo nam je srebro u plivanju (kontroverzna trka sa Majklom Felpsom), dok su dve bronzane medalje stigle od Novaka Đokovića u tenisu i vaterpolo reprezentacije.
2012. London 1 zlato, 1 srebro, 2 bronze
l Još jedno posebno takmičenje za Srbiju. Ovo su bile OI gde smo proslavili 100 godina od prvog učešća na smotri najboljih sportista planete. Što se tiče rezultata, oni su ponovo bili ispod očekivanja. Došli smo do tek tri medalje. Zlatna je bila Milica Mandić u tekvondou, što je prva najsjajnija medalja za samostalnu Srbiju na OI. Srebro je osvojila Ivana Maksimović u streljaštvu, a brozne Andrija Zlatić takođe u streljaštvu i vaterpolisti.
2016. Rio de Žaneiro 2 zlata, 4 srebra, 2 brozne
l Konačno jedne OI gde smo imali dosta razloga za zadovoljstvo. Srbija je poslala 103 takmičara u Brazil, a konačan bilans bio je više nego zadovoljavajući - osam medalja. Zlata su doneli Davor Štefanek i vaterpolisti. Srebrni su bili Tijana Bogdanović (tekvondo), Marko Tomićević i Milenko Zorić (kajak), ženska odbojkaška reprezentacija i muška košarkaška reprezentacija, a bronzani Ivana Španović (atletika) i ženska košarkaška reprezentacija.
(Kurir sport/Miloš Bjelinić)