Na 21. jul, dan kada je preminula čuvena Žanka Stokić, u Domu kulture u Rabrovu, njenom rodnom selu, otvorena je stalna postavka fotografija iz života slavne glumice.
Izložbu su priredili Udruženje građana "Žanka Stokić" iz Rabrova, s predsednicom Svetlanom Kuzmanović na čelu, a u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije.
- Dragi prijatelji, dobro došli na otvaranje. Izložbu priređujemo sa ciljem doprinosa u trajnom očuvanju sećanja na, po mišljenju mnogih, najveću srpsku glumicu Žanku Stokić - poručeno je na otvaranju.
Živana Žanka Stokić rođena je 11. januara 1887. godine u Velikom Gradištu. Sa samo tri godine ostala je bez oca, a majka se ubrzo preudala za sveštenika iz Rabrova. Ovde je Žanka provela više od deset godina svog života i uvek se rado sećala tog perioda i svuda je govorila da je iz Rabrova. Žanka je proslavila Rabrovo, a sada u Rabrovu slave nju, najveću glumicu. Kada je imala samo četrnaest godina, majka i očuh su odlučili da Žanku udaju. Međutim, Žanka je pobegla od muža sa pozorišnom trupom Ljubomira Rajačića Čupe, gde joj je prvi zadatak bio pranje veša. Muž je prvi put uspeo da je vrati kući, ali je drugi put mladu Žanku uzeo u zaštitu glumac Aca Gavrilović.
Za Žanku je ostalo zabeleženo da je bila veliki boem. Bezbrižni život u pozorištu prekinulo je bombardovanje 1941. i početak rata. U prvim ratnim danima, nacisti odvode u logor njenu poslednju veliku ljubav Morisa Pijadu, čiji se trag zauvek gubi posle hapšenja. Žanka se posle ovoga potpuno povlači sa javne i pozorišne scene. Nažalost, okupacione vlasti su imale sasvim drugu ideju. Zabeleženo je da je 1942. godine pozvana na razgovor u nemačku komandu, gde joj je naloženo da se vrati pozorištu, naročito kabaretskim ulogama koje bi "zabavile narod". Nemci ne samo da su bili svesni njene popularnosti već su znali da je dijabetičar i da joj je insulin, koji su joj nudili u zamenu, neophodan da preživi. U bezizlaznoj poziciji, Žanka je prihvatila angažman i ovim je počelo poslednje poglavlje njenog tragičnog i teškog života.
Po završetku Drugog svetskog rata, Žanka je optužena da je nastupanjem u pozorištu pomagala neprijatelju i biva osuđena na kaznu od osam godina gubitka nacionalne časti. Na suđenje je izvedena bez branioca, a kazna je bila i društveno koristan rad i određeno joj je da čisti ulice. Zaslugom prijatelja i kolega, 1947. godine kazna joj je smanjena na dve godine. Reditelj Bojan Stupica joj je obećao angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Nažalost, lepim vestima radovala se samo tri dana.
- Svojim ulogama i svojim životom, Žanka Stokić je upisana u istoriju srpskog pozorišta i srpske kulture. Nušićeva inspiracija, originalna gospođa ministarka. Gotovo da je neverovatno koliko se naš narod smejao gledajući predstave u kojima je glumila baš ona - Žanka Stokić, narodni neprijatelj - navodi se u saopštenju.
Trebalo je da prođe više od 60 godina, da bi 2009. godine odlukom Okružnog suda u Beogradu konačno rehabilitovana.
Kurir.rs
Bonus video: