TENZIJE OKO KOVANICA: Austrijanci bili besni zbog slovenskog dizajna evra, a Rumuni bi sad da prisvoje Teslu
Odluka Hrvatske da na kovanicu od jednog evra stavi lik čuvenog naučnika srpskog porekla Nikole Tesle, izazvala je tenzije u regionu.
Da je na čelu Narodne banke Srbije, rekao je premijer Andrej Plenković, Hrvatskoj bi rekao "bravo" na izboru Nikole Tesle kao simbola Hrvatske na kovanicama evra.
"Bez obzira na to što je po nacionalnosti Srbin, zapravo to doživljavam samo kao plus. Njegova je veličina neupitna i ne vidim zašto bi to bio problem", objasnio je premijer, uz napomenu kako u Srbiji mogu imati rezerve i vlastiti stav, ali nemaju uticaja, prenosi Jutarnji list.
Dodao je i to kako je Nikola Tesla rođen u Smiljanu, gimnaziju je pohađao u Karlovcu, a građani su ti koji su predložili da se nalazi na jednom od novčića. "Ne uzimamo nikoga ni od koga" rekao je Plenković.
Kakav će izgled imati kovanice evra, odlučuje država članica koja uvodi tu valutu. Potvrdila je to i Dana Spinant, portparolka Evropske komisije, odgovarajući na pitanje ima li Komisija stav o najavi Srbije da će se žaliti ako Hrvatska odabere lik Nikole Tesle za nacionalnu stranu kovanice evra.
"Na državi je koja uvodi euro da odluči kakav će biti izgled kovanice koju uvodi", rekla je Spinant, uz opasku da će proveriti s kolegama koji se bave pitanjima evrozone i onima za spoljnu politiku.
Prema pravilima o uvođenju evra, svaka država sama odlučuje o izgledu kovanica, s tim da moraju pripaziti da taj izgled ne bude uvredljiv. O tome obaveštavaju sve države članice, a konačna odluka usvaja se u Savetu EU.
U EU bi najradije ostali po strani po tom pitanju i bili bi srećni da spor oko toga ne postoji.
Izvor iz EU navodi kako nije čuo da neko negira da je Tesla rođen na teritoriji današnje Hrvatske, niti da je po etničkoj i verskoj pripadnosti bio Srbin pravoslavac.
"On je jedan od najvećih genija na svetu i kao takvog ga većina sveta poznaje", rekao je izvor Jutarnjeg.
U Europskoj uniji je bilo nekoliko slučajeva kada su nastali veliki politički sukobi zbog različitih stavova o etničkoj pripadnosti pojedinih istorijskih ličnosti.
Najdrastičniji primer je višegodišnja blokada pristupnog procesa Makedonije jer je, prema tumačenju Grčke, "Skoplje svojatalo Aleksandra Velikog i Filipa Makedonskog".
Tek kad je Makedonija pristala da promeni ime, kao i ime aerodroma u Skoplju koji se više ne zove "Aleksandar Makedonski", Grčka je ukinula svoju blokadu.
Međutim, nakon toga na red su došli Bugari koji i danas blokiraju otvaranje pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom, između ostalog i zbog spora oko Goce Delčeva. Dok Makedonci smatraju da je bio njihov, Bugari ga slave kao svog heroja.
Kad je reč o evru, slučaj koji bi mogao biti sličan ovom s Nikolom Teslom je onaj između Slovenije i Austrije.
Kada je Slovenija uvodila evro, odlučila je da na kovanici od dva centa bude Knežji kamen s Gosposvetskog polja u Austriji, današnji Klagenfurt u Koruškoj.
Slovenci to smatraju simbolom svoje samostalnosti jer su se na tom kamenu ustoličavali kneževi. Tada se bunio lider krajnje desnice u Austriji Jorg Haider, kritikujući Sloveniju da kao svoj simbol prisvaja nešto "što se nalazi na teritoriji Austrije".
Na kraju je taj simbol ipak otisnut i dan danas se nalazi na slovenskoj kovanici od dva centa.
Možda se u priču uključe i Rumuni koji takođe čekaju članstvo u evrozoni.
U toj je državi i najveća podrška građana uvođenju evra, iako to u ovom trenutku nije tako velika tema kao u Hrvatskoj.
I mnogi Rumuni smatraju da je Nikola Tesla bio "veliki rumunski naučnik". Tako su razni portali pisali da je on "Istro-Romanian", da je Vlah, pozivajući "i Srbe i Hrvate da prihvate tu činjenicu".
Kurir.rs/Jutarnji list