NE BOJE SE DA SE ISPRLJAJU U SVOJIM AVANTURAMA: Deca iz vrtića u Arilju prve lekcije uče istražujući svet i prirodu na livadama

Privatna Arhiva

Deca iz vrtića u Arilju prve lekcije uče istražujući svet i prirodu na livadama oko grada i brčkajući se u plićacima Rzava

Slike dece iz Arilja objavljene na društvenim mrežama iz vrtića „Arilje“ koja, umesto u vrtiću, provode vreme na obalama Rzava, po okolnim livadama, brdima, istražujući prirodu, brčkajući se u plićacima, sasvim obične, a za ovo vreme ipak neobične i nesvakidašnje, raznežile su i pre neki dan oduševile ljude u Srbiji.

- Verovali ili ne, svi su bosi! - primetio je oduševljeno jedan od ljudi koji su ostavili komentar na objavljene fotografije.

- Ovo za nas nije ništa novo i na ovaj način radimo svakodnevno učeći decu da žive u prirodi i u skladu sa njom. Naša ideja je da su vaspitači saradnici i podrška deci u njihovim avanturama. Mi u Arilju nemamo galerije, muzeje, pozorište u koje možemo decu da odvedemo, ali imamo divnu prirodu koja nam je dostupna i do koje veoma brzo i bezbedno možemo doći i taj resurs maksimalno koristimo - reči su Danijele Radović, vaspitačice u ovom vrtiću. Na fotografijama koje su podeljene na društvenim mrežama deca su snimljena dok su obrađivala temu „Ribe i ribolov“, bosi, gacajući po Rzavu.

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva

- I bilo je tu više nego domišljatih predloga dece kako uloviti ribu... Jedni su predlagali da bi trebalo zaroniti, drugi da bacimo hleb u vodu, pa kad se ribice okupe, da skočimo na njih, treći da ih hvatamo mrežama - prepričava Danijela Radović kako je u prirodi tekla obrada te akcije.

U stvari, kaže Danijela, ovakav pristup radu sa decom samo je priprema za program „Godine uzleta“, koji se, posredstvom Ministarstva prosvete, uvodi postepeno u vrtiće u Srbiji već treću godinu.

- Naš cilj nije da deca provode vreme u vrtiću, mi da pričamo, a oni da slušaju. Ne, sada su deca u centru pažnje, svaki dan je nova avantura, nova lekcija, a zadatak nije da decu naučimo kako da slušaju, nego kako da povezuju stvari, zaključuju. Bezmalo svaki dan smo u prirodi, a lekcije se nameću same od sebe, sve spram interesovanja dece, jedan dan su to ptice, drugi dan cveće, treći dan ribe, kosmos. Deca sama biraju čime ćemo se koji dan baviti, o čemu ćemo učiti - kaže Danijela.

U ovakvom vidu učenja veoma važna je, kaže Danijela, uloga roditelja, koji svakog dana posredstvom Vajber grupa znaju šta su im deca radila, šta su učili, gde su bili, čime su se bavili.

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva

- Kad smo radili lekciju o kosmosu, jedna majka sašila je kosmonautsko odelo kako bi trebalo da izgleda, drugi pomažu sa materijalom za druge lekcije, daju predloge šta bi deca trebalo da uče, rade. Deca odlaze kući radosna, zadovoljna, zadovoljni su i roditelji. Sa roditeljima sam držala i radionice, na njima su se oni prisećali svog detinjstva i više nije pitanje roditelja - hoće li se moje dete isprljati dok je u prirodi, hoće li se prehladiti, nego - hoće li se vratiti srećno i zadovoljno, hoće li nešto novo naučiti - kaže ona.

Dodaje da je tokom posete vrtiću u Firenci videla da deca imaju u ormarićima čizme, kabanice, da mogu u prirodu svakog dana:

- Onda sam pričala sa roditeljima, dogovorili smo se, i sada deca i ovde imaju u ormarićima čizme i kabanice, možemo u prirodu u svakom trenutku... Ne želim, dakle, da deca sede u vrtiću i uče lekcije napamet, nego da istražuju, da uče kako da razmišljaju, pesmice mogu učiti i kad smo u prirodi, kad beru cveće, gledaju ptice. A jedini moj cilj jeste da od te dece u ovom uzrastu počne stvaranje dobrih, poštenih, vrednih ljudi, ljudi koji će voleti prirodu, poštovati je, poštovati se međusobno.

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva

Model za budućnost

Mališani treba da pitaju, razmišljaju, otkrivaju

Direktorka Predškolske ustanove „Arilje“ Nada Pavlović ističe za Kurir da model koji taj vrtić primenjuje podstiče decu da razmišljaju, a ne da usvajaju gotova znanja.

- Trudimo se da decu naučimo kako se uči, ne da ih podučavamo, nego da ponudimo model kako kroz igru da uče i kasnije primene taj model. Trudimo se da ih učimo učenju bez stresa, kako da nauče model, kako da dođu do rešenja. Mi ne znamo koja će zanimanja postojati kad ova deca završe školu, znamo koja su zanimanja sad, ono što možemo jeste da ih naučimo kako da povezuju stvari, kako da istražuju, kako da pitaju, da otkrivaju. Na taj način ih spremamo kako da budu spremni za život. Ako ih u ovom uzrastu naučimo da logički povezuju stvari, uradili smo dobar posao - kaže Pavlovićeva.

Zoran Šaponjić