Inficirani ovom varijantom kovida nose i do 1.000 puta više virusa u disajnim organima, upozorila je direktorka američkog Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti
Delta varijanta koronavirusa, koja je registrovana i u Srbiji, jedna je od najzaraznijih respiratornih bolesti koju su naučnici dosad videli, ocenila je direktorka američkog Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti dr Rošel Valenski i upozorila da je porast stope zaražavanja ovim sojem naročito izražen u sredinama sa niskom stopom vakcinacije.
- Delta varijanta je agresivnija i mnogo prenosivija od prethodno cirkulišućih sojeva. To je jedan od najzaraznijih respiratornih virusa za koji znamo i koji sam videla u svojoj dvadesetogodišnjoj karijeri - izjavila je ona na konferenciji za novinare, a preneo CNBS.
Ona je istakla da, prema najnovijim podacima, ljudi zaraženi delta sojem mogu nositi do 1.000 puta više virusa u disajnim organima od zaraženih originalnim sojem. Dodaje da je ovim sojem u SAD sada zaraženo 83 odsto obolelih, a 97 odsto ljudi primljenih u bolnice sa simptomima kovida je nevakcinisano.
Opasnog potencijala delta soja svesni su i domaći epidemiolozi, a dr Predrag Kon upozorava da smo svedoci njegovog brzog širenja.
- Trenutno je delta soj registrovan u više od 120 zemalja, dok je alfa, odnosno britanski soj, zahvatio gotovo 180 zemalja. Delta varijanta se sada značajnije probija i kod nas, te pretpostavljamo da će apsolutna dominacija delta soja u Srbiji biti tek krajem avgusta i početkom septembra - navodi on i dodaje: - Može doći do četvorocifrenog broja zaraženih u Srbiji. Potencijal delta varijante je i dalje vrlo visok, na to moramo da računamo i da budemo vrlo spremni po tom pitanju.
Infektolog prof. dr Žarko Ranković podsetio je za Kurir da je delta varijanta i više od 50 odsto zaraznija od ostalih mutanata, kao i da najviše napada mlade i nevakcinisane.
- Problem kod ovog soja je taj što liči na prehladu ili grip, pa mladi kada se zaraze misle da su zapravo prehlađeni, uzimaju terapiju na svoju ruku i ne jave se lekaru, a na drugoj strani mogu druge ljude u svojoj okolini da zaraze i ozbiljno ugroze, posebno starije - ističe dr Ranković i podseća da je jedini izlaz iz pandemije vakcinacija:
- Najbitnija je imunizacija, posebno kod mladih, jer imamo veliki problem sa populacijom između 18 i 30 godina koja ne želi da se vakciniše. Zatim poštovanje epidemioloških mera, nošenje maske, držanje distance, jer se plašim da na jesen možemo imati i četvorocifren broj obolelih. Stručnjaci treba da pronađu načine kako da podstaknu vakcinaciju kod mladih osoba, jer ako sa ovim broj vakcinisanih dočekamo jesen, bolnice će nam opet biti pune.
Virusolog dr Ana Gligić takođe je za Kurir ocenila da je vakcinacija mladih najbolji način za zaustavljanje širenja virusa:
- U ovom trenutku nam je prioritet imunizacija mladih od 18 do 30 godina. Moramo smisliti način kako da podstaknemo vakcinaciju. Koronavirus će još dugo biti prisutan u populaciji i jedina zaštita je vakcinacija kako bismo sprečili da se virus nekontrolisano razmnožava.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
Bonus video: