„Istorija ima tendenciju da se ponavlja: prvi puta kao tragedija, drugi puta kao farsa.”, ova izreka nemačkog filozofa Georga Vilhema Fridriha Hegela može se primeniti i na slučaj Tunisa gde je predsednik te severnoafričke države inače poznate po tome što je u njoj prvo buknulo "Arapsko proleće", Kais Said smenio premijera Hišama Mešišija i zamrznuo parlamentarne aktivnosti, a njegovi protivnici su taj korak okarakterisali kao puč kome se treba usprotiviti na ulici. Zbog svega toga na ulice je izašla vojska kako bi zaštitila "ustavni poredak".
Postavlja se pitanje šta se iza svega krije? Da li zaista borba za vlast ili je u pitanju porast broja slučajeva korone, ekonomske i političke nestabilnosti. Neki, poput ratnog libijskog lidera maršala Haftara da je sprečen pokušaj da islamisti bliski "Muslimanskoj braći" preuzmu kompletnu vlast u državi i time direktno ugroze i njega, zbog čega on vodi rat sa vladom u Tripoliju, ali i Turskom, pre svega koja preko sirijskih plaćenika ratuje u ovoj državi.
Tunis je za razliku od Libije, Sirije uspeo da izbegne krvave sukobe, tu se presvega ne misli na okršaje sa policijom, nego razaranje, devastaciju gradova, izbeglice i nestabilnost, kao što se to dogodilo sa istočnim komšijom Libijom. Na svu sreću autokratski režim Ben Alija je brzo pao. Prvi vesnici krize u ovoj državi javili su se 2019. godine kada je došao kraj konsenzusu između političkih stranka "Apel za Tunis" i Renesansne stranke, odnosno pokret Ennahdha, koji su državi obezbedili koliko toliko političku stabilnost i malo ekonomskog napretka. Sve u svemu pandemija koronavirusa ubrzala je da mnogo onoga što nevalja izbije na površinu. Pre svega krah turizma, grana na koju Tunis polaže najviše, zatim vrtogalava inflacija, rast nezaposlenosti....
Ipak nezadovoljstvo je samo raslo iz dana u dan iz meseca u mesec, posebno zbog porasta korupcije i nesposobnosti da se u državi reši ekonomska kriza i manjak radnih mesta..
Prvi talas protesta javio se još 2019. zbog posrasta plata u javnom sektoru, koji je označen kao neefikasan, manjak radnih mesta kao i loša fiskalna politika, pre svega neredovne subvencije.. Sve to je kuliminiralo 2020. u pandemiji, a sad i isplivalo na površinu.
Dok je vojska na ulici, narod slavi, na svetlo dana isplivao je jedan tekst koji je kakve li ironije bio objavljen pre dva meseca. Znači 18. maja ove godine, a koji govori da je u Tunisu tad bio izveden tihi puč.
Inače valja dodati da je tekst objavio portal Middle east eye koji je kad se pojavio bio ismejan i dočeakn na nož! Tvrdilo se da je u pitanju izmišljotina, glupost, lažna vest, a onda PREOKRET ispostavi se da tamo gde ima vatre ima i dima.
E sad šta piše u tom tekstu malo ćemo prepričati te "Pikanterije iz Tunisa".
E sad u toj priči koja je navodno izmišljotina kaže se da savetnici predsednika Tunisa Kaisa Saida pozvali da preuzme kontrolu nad zemljom od izabrane vlade da bi se izborila sa pandemijom i velikim javnim dugom.
Savetnici su kaže se planirali da predsednik namami svoje političke rivale iz vlasti da dođu u predsedničku palatum da im on tu lepo saopšti da je u državi izvršen puč i da oni tu ostaju do daljnjeg. Za to vreme i ostali političari i biznismeni završili bi u apsu.
E sad Middle east eye je navodno dobio te dokumente, koje je priložio u okviru teksta i za koje tvrdi da su po naški rečeno STROGO POVERLJIVO sa datumom 13. maj.
U tu priču upetljana je po ovom sajtu Saidova šefica kabineta Nadia Akače koja u dokumentu opisuje kako predsednik treba da iskoristi ustavom dato pravo da zbog vanredne situacije preuzme potpunu kontrolu nad državom, a to bi izgledalo na sledeći način:
Prema planu koji je procureo iz Akačijeve kancelarije predsednik bi sazvao hitan sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost u svojoj palati u Kartagini, pod maskom pandemije, bezbednosne situacije i stanja javnih finansija zemlje. Said bi tada proglasio „ustavnu diktaturu“ za koju autori dokumenta kažu da je sredstvo za „koncentraciju svih ovlašćenja u ruci predsednika Republike“.
Označavajući situaciju kao „nacionalnu vanrednu situaciju“, u dokumentu se navodi: „U takvoj situaciji uloga predsednika Republike je da kombinuje sva ovlašćenja u svom rukama kako bi postao centar vlasti koji mu omogućava da isključivo drži sve vlasti “.
Said bi zatim premijera, predsednika parlamenta i lidera stranke Ennahda obavestio da u skladu sa članom 80. Ustava zbog nacionalne vanredne situacije preuzima svu vlast u državi. Njima bi bila zabranjeno da napuste palatu, a u njoj bio bi isključen internet kao i sve telefonske linije. Predsednik bi u pratnji premijera i predsednika parlamenta izašao pred kamere i objavio da je on preuzeo svu vlast u državi.
U dokumentu se navodi da će general, Khaled al-Iahiavi, biti imenovan za vršioca dužnosti ministra unutrašnjih poslova i da će oružane snage biti raspoređene „na ulazima gradove, oko vitalnih institucija i objekata“. U pritvoru završili bi, pa je redom navedeno: „Iz pokreta Ennahda ... Nur Al-Din Al-Bahiri, Rafik Abd Al-Salam, Karim Al-Haruni, Saiiid Al-Ferjani, zamenici bloka Al-Karama, Ghazi Al-Karavi, Sufian Tubal, privrednici, savetnici premijera itd. “, navodi se u strogo poverljivom dokumentu.
Da bi puč bio popularan u javnosti, u dokumentu se kaže da će sve naplate računa električne energije, vode, telefona, interneta, bankarskih kredita i poreza biti obustavljene na 30 dana (UVEDEN MORATORIJUM), a cena osnovnih roba i goriva smanjene za 20 odsto.
Plan takođe navodi predloge za zabranu napuštanja zemlje bilo kom parlamentarcu koga traže tuniski sudovi i razrešenje svih guvernera povezanih sa vladajućom političkom strankom. Predsednik bi takođe preduzeo "sveobuhvatnu rekonstrukciju ministarstava, zadržavajući samo premijera, ali nikoga drugog".
Upitan zašto bi Saied želeo da zadrži premijera dok zamenjuje sve njegove ministre, najviši tuniski politički izvor koji je usko povezan sa predsedništvom rekao je da bi to bio način da se on neutrališe, a da ne mora odmah da ga ukloni, što je složena procedura koja uključuje glasanje parlamenta, kaže se u analizi ovog sajta.
Izgelda kako se piše predsednik je od svog dolaska na vlast 2019. regularnim izborima gajio te ambicije za pučem u državi i preuzimanje svih ministarstava, mesta predsednika paralmenta i premijera. Već tad je optuživan bio za ono što se zove "MEKI PUČ". A da sve ne miriše na dobro upućeni tvrde bilo je kad se lično proglasio za komandanta unutrašnjih snaga bezbednosti, što je kod vladajuće stranke bilo zvono za uzbunu.
Sledeći korak ka tom putu bio je blokiranje u aprilu ove godine napora za stvaranje Ustavnog suda ključne komponente tuniske revolucije i pečata usmerenog na jačanje tuniske demokratije. Ustavni sud trebao je biti kao takav presedan u arapskom svetu.
Neki tvrde da je rešenje krize jedino dijalog, ali da od toga nema ništa jer za neimenovane političke analitičare predsednik Said to i ne želi, jer njegov projekat je da izmeni ustav i suspenduje sve izbore i da postane on pasolutni gospodar vlasti. Hvala dovoljno rečeno.
A, onda je došao ponedeljak 26.jul kada se Tunis suočio sa najvećom krizom poslednjih godina, nakon što je predsednik smenio premijera i zamrznuo tačno deceniju demokratije kad je predsednik Kais Said smenio premijera Hišama Mešišija i zamrznuo parlamentarne aktivnosti. Njegovi protivnici su taj korak okarakterisali kao puč kome se treba usprotiviti na ulici.
Said se pozvao na ustav kako bi premijera razrešio dužnosti i suspendovao rad parlamenta na 30 dana.
Odluka je usledila dan nakon protesta protiv vlade i najveće stranke u parlamentu, umerene islamističke Enahde, zbog porasta broja slučajeva korone, ekonomske i političke nestabilnosti.
Eksperti ocenjuju da je odluka predsednika veliki izazov za Tunis, 10 godina posle revolucije koja je pokrenula Arapsko proleće i donela zemlji demokratiju ali ne i valjano upravljanje i napredak, prenosi Hina pisanja stranih medija.
Nakon objave predsednike, velike grupe ljudi okupile su se u Tunisu i drugim gradovima, slaveći, dok je vojska blokirala parlament i državne televizijske stanice.
Predsednik parlamenta Rašid Ganuči, čelnik Enahde rekao je da je odluka predsednika "puč na demokratiju" i pokušao da uđe u skupštinu kako bi sazvao sednicu, ali ga je vojska zaustavila.
"Protivim se tome da je sva moć u rukama jedne osobe", rekao je 80-godišnji Ganuči ispred zgrade parlamenta i pozvao Tunižane da izađu na ulice kao i 2011. i usprotive se tome.
Desetine pristalica Enahde sukobilo se sa Saidovim pristalicama ispred zgrade parlamenta, razmenjujući uvrede ali je policija sprečila veći incident.
U glavnom gradu policija je koristila biber sprej protiv demonstranata koji su bacali kamenje i uzvikivali parole tražeći da premijer Hišam Mešiši podnese ostavku, a parlament se raspusti, preneo je Rojters.
Said je predsednički mandat preuzeo 2019. godine nakon što je u kampanji govorio da će biti pošast za korumpirane, nesposobne elite.
Odbacuje optuže za puč i navodi da je delao u skladu sa Ustavom i da je njegova odluka reakcija na ekonomsku i političku paralizu koja je kaljala Tunis godinama.
“Doneli smo ovu odluku koja će biti na snazi dok se socijalni mir ne vrati u Tunis dok ne spasemo zemlju”, rekao je Said u televizijskom obraćanju.
On je iskoristio posebnu ustavnu meru koja mu dozvoljava ta preuzme izvršnu vlast i zamrzne rad parlamenta na neodređeno vreme dok se ponovo ne bude omogućen normalan rad institucija.
Međutim, prema ustavu iz 2014. godine potreban je poseban sud koji bi presudio u ovakvim sporovima između ogranaka države. Taj sud zbog višegodišnjih razmirica oko toga koje sudije treba uključiti, nikad nije uspostavljen.
Dve preostale velike stranke u parlamentu, Srce Tunisa i Karama, pridružile su se Enahdi u optužbama da je Said počinio puč.
Bivši predsednik Moncef Marzuk koji je pomogao u nadgledanju tranzicije prema demokratiji nakon revolucije, rekao je da bi ovo moglo da predstavlja početak klizanja u "još goru situaciju."
Kako će se situacija odvijati dalje ostaje da se vidi...
Kurir.rs/A. Mlakar