IVANJICA - U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin (70).
Žena Robinzon Kruso dane provodi u drvenoj kućici, bez struje bez vode a neretko i bez hrane, ali nijednom se nije požalila i hrani se isključivo šumskim plodovima pečurkama i divljim borovnicama.
Učiteljica iz obližnjeg sela Maglič, Vanja Nikolić, već nekoliko puta bila je u poseti kod Radice kako bi joj odnela hranu i higijenske pakete, ali kako kaže nerado ih prima.
„Ovaj poslednji put kad smo išli, nismo je pronašli u kući. Verovatno je otišla u berbu šumskih plodova kako bi mogla da se prehrani. Ona se odavno distancirala od ljudi, kao da ih se plaši. To je žena koja ne zna ni koji je datum, ni godina. Ona se distancirala od ljudi i malo kontakata ima.
Kada sam došla za Vaskrs kod nje ona nije znala da je tog dana praznik, sledećeg puta kada sam dolazila pitala sam je koji je mesec ona nije znala, ali je odgovoria "pa vidim da je jesen i odlaze ptice, sve se manje čuju“. Plaši se ljudi, jako teško stupa u komunkaciju. Ima svoju šumu i to ponekad trampi sa drvosečama za hranu, ali veoma teško i retko“, kaže za RINU Vanja Nikolić.
Ova učiteljica je tri puta dolazila kod nje, a poslednji put pošto je nije pronašla hranu koju je ponela ostavila je ispred vrata.
„Jako je skromna i od svog ponosa prima samo nužne stvari i namirnice. U vreme zime kada izvor zaledi ona sakuplja sneg koji topi i pretvara u vodu za piće, snegovi koji napadaju budu i preko tri metra, sve radi sama, sprema drva. Ponudili smo je da istružemo drva, ali ona je odbila i rekla "šta bi ja radila preko leta ako ne bi donosila i cepala. Žena koja više od 20 godina živi sama, žena vuk što bi se reklo“, priča Vanja.
Izvor sa kog donosi vodu na abramači nalazi se od njene kuće udaljen nekoliko stotina metara, ali to joj ne predstavlja problem. Do doma vodi šumska staza kojom se može proći samo peške ili na traktoru. Trava je pokošena, što znači da Radica vrlo dobro barata svim muškim poslovima.
„To je jedinstvena žena u Srbiji, a ono što sam primetila jeste da iako nema osnovne uslove uvek je na njoj sve čisto, uredna i pedantna žena. Na belom džemperu koji nosi nema nijedna tačka, u kući je sve pod konac. Nju novac i materijalne stvari ne zanimaju, mislim da je ona u nekoj fazi tihovanja, ljude ne viđa po nekoliko meseci, a godinama nije sišla do grada“, otkriva učiteljica iz Magliča.
Iako je ovaj put nije pronašla kući, Vanja planira da ovu hrabru ženu poseti uskoro još jednom i nada se da će tada imati više sreće.
„Ona je sada starija i potrebna joj je pomoć iako je odbija. Pokušavali smo na sve načine da dopremo do nje, jer neće još dugo moći sama. Hteli smo da joj obezbedimo alternativni smeštaj u boljim uslovima, ali sve je odbijala. Nadam se da će se ove zime nešto promeniti“, zaključuje Vanja.
Kurir.rs/RINA