Liban se suočava sa jednom od najgorih svetskih ekonomskih kriza još od 1800-tih, u toj zemlji medicinska oprema, gorivo kao i električna energija su na minimumu.
Upravo zbog ove krize procenjuje se da više od polovine stanovnika te zemlje više ne može sebi da prijušti dovoljno hrane, jer su cene veoma skočile nakon kraha njihove valute. Ljudima nije ostalo ništa.
Novinari BBC-ja su takođe posetili jednu bolnicu u kojoj je veoma mračno.
-Naš glavni problem ovde, u ovoj jedinici je taj što nemamo svetlo, rekla je doktorka u libanskoj glavnoj bolnici koja je pogođena krizom na sve načine.
Onkološki pacijent koji je primljen tokom noći nije u mogućnosti da primi svoju hemoterapiju već šest meseci i sad doktori kažu da će umreti.
Pogledajte koliko magnezijuma imam, rekla je menadžerka za nabavku lekova pokazujući na prazan ormarić dodajući da je u problemu.
Na pitanje da li je to najmanji broj zaliha koje su ikada imali, Raeda Albitar odgovara da da, a da u bolnici radi 16 godina.
Prošle nedelje došla je trudnica, imala je preeklampsiju, to je visoki pritisak u trudnoći i izgubila je bebu, jer nismo imali magnezijum koji košta dva ili tri centa.
Ista priča je sa strujom, velike nestašice prisilile su zemlju i bolnicu da koriste generatore.
Preključe generatori su radili 30 sati, to je jako opasno.
Nakon skoro godinu dana od eksplozije grad je još uvek u ruševinama a zemlja bez vlade.
Političari ne mogu da se slože i formiraju novu vladu. Frustracija se prelila na ulice.
Nemiri na ulicama izbijaju na nekoliko nedelja.
Sestre u bolnici traže da budu prebačene na selo, jer situacija nije dobra.
Jedna od njih kroz suze kaže da je bolje na selu i da želi tamo da se vrati. Njena plata je 800 dolara, a sada vredi manje od 50.
-Ovde sam napravila prijateljstva za ćitav život, to mi je druga kuća, kaže ona. Njih 40 je napustilo u roku od dva meseca bolnicu, a mnoge su napustile zemlju.
Kurir.rs