Podizanjem poslednjeg, 165. segmenta čelične rasponske konstrukcije, Pelješki most većeras će biti potpuno spojen.
"Hvala Bogu, i to smo dočekali. Pelješki most je sagrađen. Pa kad smo čekali tolike godine, možemo još koji mesec da se otvori za saobraćaj. Izdržaćemo ove gužve i jade na granicama u Kleku i Bistrini", tako su govorili Neretvani i Pelješčani sa kojima je Jutarnji list razgovarao uoči postavljanja zadnjeg čeličnog segmenta na mostu čime se zvanično završava rasponska konstrukcija mosta i spaja hrvatski sever i jug.
Tek osamnaest metara ili narodski rečeno 18 koraka delili dve obale u Komarnoj i Brijesti. Trapez kojim će se popuniti ta zadnja "rupa“ spremno čeka da se podigne u svoje ležište. Sajle na dizalicama već su zakačene, vitla su napeta, samo čekaju sredu veče pa da 250 tona težak čelični komad, poslednji u nizu, ugrade u telo mosta. Greške ne sme biti.
Kako je došlo do ove situacije?
Nakon mira u Sremskim Karlovcima 1699. godine Mletačka Republika je značajno proširila posede u Dalmaciji na račun Osmanskog carstva. Tako se dogodilo i da je mletačka vlast došla na same granice Dubrovačke republike.
U strahu od daljeg širenja mletačkog uticaja i eventualnog rata sa Mlečanima koji bi Dubrovčani teško dobili, dolazi se do rešenja - Dubrovačka republika žrtvovaće deo kopna i dati ga na upravljanje Osmanskom carstvu kako ne bi graničila s Mlečanima, piše Index.hr.
Tako je i bilo, Osmanskom carstvu su pripali Neum i Sutorina, koja se danas nalazi na području Crne Gore. Neum je deo BiH, ali sad je Hrvatska, zahvaljujući mostu, spojena nakon više od 300 godina.
Jedan od najvažnijih projekata u hrvatskoj istoriji
"Pelješki most je najvažniji i najveći infrastrukturni projekat koji trenutno sprovodimo u Hrvatskoj, a ono što nas posebno veseli je da se svakim danom sve više bližimo njegovoj realizaciji. Njime naša zemlja konačno spaja svoju teritoriju i danas slobodno možemo reći kako je vlada ostvarila dugo željeni san od kojeg su mnogi želeli da odustanu", rekao je za Hinu ministar mora, saobraćaja i infrastrukture Oleg Butković i dodao da se značaj Pelješkog mosta ne ogleda samo u simboličkom smislu već i građevinskom, budući da će se svrstati među najveće građevine toga tipa izgrađene u Evropi u ovom veku.
San o povezivanju Hrvatske trajao je godinama, pišu hrvatski mediji, da bi u februaru 2017. vlada usvojila odluku o finansiranju projekta Cestovna povezanost s Južnom Dalmacijom i izgradnju Pelješkog mosta uz pomoć iz EU. Projekat je uključivao nekoliko faza, od kojih je najvažnija izgradnja Pelješkog mosta. Ukupna vrednost projekta procenjena je na 420,3 miliona evra.
Projekat je finansiran sredstvima iz Evropske unije. U januaru 2018. stigle su tri ponude za igradnju mosta i izabrana je kineska podružnica CCCC-a (China Communications Construction Company) "Čajna roud end bridž korporejšn" (China Road and Bridge Corporation). Posle žalbi na konkurs, Kinezi počinju da rade krajem jula. Onda je stigla žalba iz Bosne.
Problemi
Naime, 2018. godine predsednik Glavnog odbora SDA-a Halid Genjac rekao je da je u novembru te godine jednoglasno usvojen zaključak tog tela prema kojem je "neprihvatljivo graditi Pelješki most" na štetu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Bosne i Hercegovine".
"Pre gradnje mora se ratifikovati ugovor o granici BiH i Hrvatske koji je potpisan 1999. godine, pri čemu most ne sme da dovodi u pitanje pravo BiH na pristup otvorenom moru. To nije neškodljivi pristup, nego apsolutna sloboda kretanja i komunikacije", rekao je tada Genjac.
Potom su usledile nove žalbe vezane za radove na pristupnim deonicama. Glavni izvođači radova na pristupnim putevima su Strabag i grčki Avaks, a radovi će biti gotovi nekoliko meseci nakon završetka mosta.
Iznenađeni brzinom
Do tada, završetak mosta će Kinezi proslaviti tradicionalnim vatrometom za sreću svih: i radnika koji su gradili i putnika koji će se mostom prolaziti, a domaći će slavlje pripremiti kada prva vozila prđu preko mosta.
"Srećam sam zbog Pelješkog mosta, koji će preporoditi Ston i Pelješac“, rekao je Stonjanin Joso Stepić, i sam iznenađen brzinom kojom je most sagrađen.
"Ma znao sam da će se sagraditi, ali ne u ovako kratkom roku“, rekao je Jutarnjem listu Joso, koji je posebno srećan jer više neće biti gužve na granicama. "I sam se bavim uzgojem pilića i znam koliko je problem na granici za prevoz živih životinja, koje smo morali voziti na trajekt u Trpanj. To je čisto gubljenje vremena i novca“, rekao je on.
Lokalci upozoravaju na jake udare vetra u ovom kraju ali se nadaju da su projektanti to predvideli.
Posebno su Pelješkim mostom zadovoljni pelješki školjkari koji su imali grdne probleme kod provoza školjaka preko Kleka i Bistrine. Kako su se školjke tretirale kao žive životinje, morali su da ih prenose trajektom Trpanj-Ploče, što im je bilo neisplativo i komplikovano. Ivan Prlaguzić iz Brijeste svoje školjke proda na licu mesta, ali most i bolja povezanost poboljšaće mu prodaju. Pelješki most daće novi zamah privrednom razvitku doline Neretve i Pelješca.
"Gradnjom mosta Neretvani će prodisati punim plućima i doslovno početi živeti turizam. Nismo ni svesni koje mogućnosti dobijamo u budućnosti sa mostom“, rekao je neretvanski ugostitelj Pavo Jerković.
A Pelješčane je dodatno obradovao i ministar saobraćaja Oleg Butković kada je javno obznanio da neće biti naplate mostarine. Preko Pelješkog mosta svi će se voziti besplatno, i domaći i stranci, a novac za održavanje mosta osiguraće Republika Hrvatska. Prvi automobili preko Pelješkog mosta trebalo bi da prođi na proleće iduće godine.
Mostu se ne vesele svi
Turistički radnici u Neumu su zabrinuti. Pogled prema Pelješkom mostu budi strah i nemir. Naredne sezone, situacija bi kažu mogla biti znatno lošija, prenosi N1.
Posebno su zabrinuti turistički radnici koji imaju lokale i dućane uz sam put. Kažu da veliki broj putnika koji idu prema Dubrovniku stanu u Nemu i tu troše novac.
Smatraju da će problem nastati kada kolone automobila budu išle preko Pelješkog mosta. Pitaju se kome će tada prodavati svoje proizvode i usluge.
"Nema tu nikakve pozitive. Sav narod će ići okolo, a Neum će ostati zaobiđen, kao i svaka opština koja je na kraju puta. Kad se to otvori mi više nemamo posla", smatra Kemal, ugostiteljski radnik.
Kurir.rs