Jedna od najdirljivijih priča sa Olimpijskih igara u Tokiju vezana je za ragbiste Fidžija.
Predstavnici države koja nema ni 900.000 stanovnika savladali su u finalu ragbi 7 suseda Novi Zeland sa 27:12 i uzeli olimpijsko zlato. Pobedu su proslavili plačući zagrljeni i pevajući himnu.
Suze koje su obišle planetu nisu slučajnost. Članovi reprezentacije su poslednjih meseci bili osuđeni jedni na druge. Ragbisti su se okupili početkom aprila kako bi se pripremali za Olimpijske igre, ali je vlada Fidžija već 6. aprila uvela stroki lokdaun zbog korona virusa. Niko od igrača nije smeo da ide kući. Ekipa je boravila u jednom hostelu u predgrađu glavnog grada, a trenirala je u garaži. Koliko im je teško padalo to što su zaključani govori podatak da je kapiten Džeri Tuvaji pokušao da pobegne kako bi video svoje troje dece. Međutim, selektor ga je primetio i uspeo da nagovori da ostane.
Krajem juna, posle skoro tri meseca karantina, mogli su da napuste hostel, ali samo da bi putovali u Australiju na dve pripremne utakmice. Ni tada im nije bilo dozvoljeno da vide svoje porodice.
Do Japana i Olimpijskih igara nisu mogli da putuju čarterom jer za to nisu imali para. Umesto toga, put Tokija su krenuli teretnim avionom vozeći se u skladištu pored paleta sa smrznutim ribama.
Uprkos svim mukama, uspeli su da stignu do zlatne medalje.
No, tu se njihove muke ne završavaju. Po povratku u domovinu moraće još dve nedelje u karantin, pa tek posle toga kućama. To znači da će svoje porodice videti posle čak pet meseci.
Kurir sport