Učesnici Ekonomskog foruma u Skoplju danas su se složili o značaju ekonomskog povezivanja Srbije, Severne Mekedonije i Albanije uz poruku da bi inicijativa o povezivanju doprinela i drugima na Zapadnom Balkanu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da u ovoj inicijativi nema ničeg lošeg, da je ona dobra za sve naše ljude i nikoga ne ugrožava. On je istakao da će komentare o Prištini ostaviti po strani, ali da kada je reč o BiH ne razume šta je problematično i zašto bi bili protiv inicijative.
"Kada god ih pitate jedini odgovor je desila se Srebrenica. Da, pre 26 godina, ali moramo da živimo zajedno", ukazao je Vučić tokom panel diskusije na forumu.
On je dodao da se sada uspoostavljaju pravila i suština saradnje i da se time utire put ka budućnosti. Navodi da se pravila uspostavljaju u saradnji sa poslovnim ljudima i privrednim komorama tri zemlje, a da će se menjati i deset puta ako ne funkcionisu, ali da će svi biti uspešniji. Vučić je istakao da će tri zemlje za dve godine imati bar za jedan odsto veću stopu rasta u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana zbog ove incijative, a u to ne sumnja ni Svetska Banka. On je ukazao da je uvek reč o političkim pitanjima ali da je najvaznija politika - privreda.
"Ja u to verujem i zadovoljan sam što su Zoran (Zaev) i Edi (Rama) veoma zainteresovani. Verujemo u sve ovo, imamo moć u našim rukama da ispunimo sve zarad naših ljudi", poručio je Vučić.
Šta je loše u tome ako želimo da više ljudi iz Severne Makedonije i Albanije dođe u Beograd ili naših ode u Drač, upitao je Vučić.
"Ko je time uvređen, jedino je pitanje da to radimo sami i za nas i ne postavljamo pitanje drugima koji su već iznosili mnoga pitanja za sve sto smo uradili", naveo je Vučić.
Govoreći o uspostavljanju slobodnog tržista radne snage kaže da tome prethode promene u zakonodavstvu, do 15. oktobra, a zatim i poslednje pripreme. Objasnio je da će postojati objedinjeni registri iz sve tri zemlje koji će olakšati pristup profilu radnika, gde da ih pronađete i upotrebite. Ova mera će doprineti većem zbližavanju i okupljanju poslovnih ljudi i njihovoj slobodnijoj komunikaciji. Napomenuo je da će pet sati biti skraćeno putovanje do Beča ili Tirane kada se ukinu granice između tri zemlje.
Albanski premijer Edi Rama rekao je da je znatiželjan da vidi da li će ukidanje granica privući i druge zemlje, i poručio da se bore za otvoreni Balkan u celom regionu. On je rekao da predmet ispitivanja treba da bude to što interesovanje za inicijativu ne pokazuju zemlje kao što su Crna Gora i Bosna i Hercegovina, koje imaju malo tržište i žive izolovano.
"Ovo je jasna inicijativa. Da li ćemo odlučiti da zaustavljamo lubenice na svakoj granici i ona na odredište stigne suva ili da sa njive do odredišta stigne sveža", objasnio je slikovito Rama.
Budemo inkluzivniji i bez dozvole, a to može najpre kultura i projekti koji će se bazirati na saradnji između više od jedne biznis zajednice.
Premijer Severne Mkedonije Zoran Zaev ukazao je da treba izaći u susret biznisu i njegovim potrebama i upitao zašto bi na granicama kamioni čekali, i zašto bi se roba tri puta kontrolisala.
Kazao je da predstoji veliki administrativni rad, ali da se ovim gradi ogromno poverenje i pronalaze rešenja uz pomoć poslovnih ljudi. Naveo je da je obaveza da se to završi do sredine oktobra, a početkom novembra u Beogradu će se videti da li su zemlje spremne za izdavanje radnih dozvola.
Privrednici su u raspravi podržali inicijativu, a najviše su se interesovali za uklanjanje barijera na granicama i uspostavljanje jedinstvenog tržista radne snage.
Vukašin Petrović iz komapnije Nektar rekao je da im je važna razmena informacija o zapošljavanju i regionalnim dozvolama o radu.
On je posebno podržao najavu o nula minuta na granicama, koju je izneo Vučih.
Predsednik Agnan grupacije čestitao je na politickoj volji da se uspostavi saradnja i ukazao da je ovo najvazniji korak za biznis zajednicu i da želi brzu implementaciju inicijative.
Predsednik privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je vodio panel diskusiju, zahvalio je liderima što rade na otvaranju ekonomija i viziji da se granice otvore 2023 godine i da se na njima ne čeka, a da radnici mogu da rade slobodno u sve tri zemlje.
Zahvalio je preduzetnicima koji su se zainteresovali i prdložili kkao da se poboljsa inicijativa.
(Kurir.rs/Tanjug)