SAHRANJENA POSLE 66 GODINA: Katolička crkva decenijama uskraćivala pokop ubijene i silovane devojčice
Katolička crkva uskratila je 13-godišnjoj devojčici koja je bila seksualno napadnuta i ubijena 1955. godine pravo na crkvenu sahranu zbog bizarnog pravila.
Selo Montedoro u centralnoj Siciliji ne pamti ovoliku gužvu na sahrani.
Stanovnici sela, njih 1500, čekalo je više od pola veka na ovaj trenutak kako bi se okupili u crkvi oko malog belog kovčega u kome su ležali ostaci Lučije mantione, 13-godišnje devojčice koja je silovana i ubijena 1955. godine i kojoj je Katolička crkva, zbog nekog opskurnog pravila, 66 godina uskraćivala pravo da bude sahranjena na svetoj zemlji.
"Ovo je dan iskupljenja za Lućiju i za Montedoro", rekla je Gardijanu 73-godišnja Rosa Alba koja je poznavala Lučiju i koja se godinama borila sa crkvom da prizna grešku i dozvoli da se devojčica sahrani na crkvenom seoskom groblju.
Hladnog popodneva 6. januara 1955. godine Lučija je otišla da kupi šibice. Pošto se nije vratila, majka ju je satima tražila po ulicama i okolnim poljima. Lučija se nikada nije vratila kući. Njeno telo je pronađeno 9. januara na farmi, kilometar od Montedoro.
Obdukcijom je utvrđeno da je devojčica udavljena dok se borila sa napadačem. Te večeri, njen otac, rudar u obližnjem rudniku, zakucao je na vrata don Vita Alfana, parohijskog sveštenika Montedora, da dogovori sahranu. Sveštenik ga je odbio pozivajući se na katolički zakon koji zabranjuje sahranu onih koji su umrli "nasilnom smrću".
To se, objašnjava profesor teologije na Univerzitetu Palermo i stručnjak za crkvenu istoriju, otac Frančesko Stabile, mahom odnosilo na ljude koji bi počinili samoubistvo. "Međutim, neki sveštenici su proširivali ovo pravilo i na one koji su umrli nasilnom smrću. Logika ove apsurdne ideje je bila da, ako ste stradali nasilnom smrću, da ste nešto uradili loše", objasnio je on.
Policija je nedeljama istraživala zločin i sumnja je pala na bogatog aristokratu koji je imao podršku mafije. Lučija je sahranjena na samom kraju seoskog groblja. Nije bilo službe. Vlasti su njen slučaj zaboravile, ali ne i seljani.
Priča o njoj se prepričavala generacijama i sećanje na nju nije zaboravljeno. Braća Federiko i Kalogero Mesana, koji su Lučijini vršnjaci, pokrenuli su blog posvećen njoj i uspeli su da dobiju dozvolu crkvenih vlasti da Lučija bude sahranjena kako treba. A i policija je ponovo otvorila slučaj - šuška se da su na mestu ubistva pronađeni predmeti na kojima bi mogla da bude DNK ubice.
Stotine ljudi ispratilo je u sredu mali beli kovčeg na poslednje počivalište. Italijanski mediji ispratili su sahranu koja je postala simbol borbe za pravdu i protiv verskog šovinizma, ali istovremeno i podsetnik na epidemiju nasilja nad ženama i decom. U izveštaju Euresa, navodi se da je 2020. godine na svaka tri dana u Italiji bila ubijena jedna žena i da su mnoge seksualno zlostavljane.
"Danas, u Montedoru se sećamo ne samo Lučije več i svih žrtava femicida u Italiji. Svih žena koje su silovane i seksualno zlostavljane. Svih žena, poput Lučije, na čije pozive na pravdu predugo nije bilo odgovoreno", rekao je Renco Bufalino, gradonačelnik Montedora.
Kurir.rs