Nemački političar Kristijan Šmit koji iduće sedmice preuzima dužnost visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini je u intervjuu za Dojče vele izložio svoje prioritete i poručio da se nametanjem zakona o zbrani negiranja genocida ne mogu postići promene u društvu.
Kristijan Šmit, koji će zameniti Valentina Incka koji je nedavno izazvao haos u Bosni nametanjem zakona o zabrani negiranja genocida, rekao je Dojče veleu da u Bosnu dolazi "kao političar a ne kao diplomata", što znači da će slati jasne poruke koje možda neće biti "diplomatski stesane" i da ima tri prioriteta.
Prioriteti
"Kao prvo, moram da istaknem da izleti napravljeni poslednjih godina, poput razmene teritorija kao jedne vrste rešenja ili načina smirivanja potencijalnih sukoba na Zapadnom Balkanu, ne važe. Takva ideja, da jedna manjina bude zamenjena drugom, nije održiva. Stoga o narušavanju (menjanju) teritorijalnog integriteta država Zapadnog Balkana ne može biti ni govora", rekao je on.
Drugi prioritet mu je poboljšanje funkcionalnosti države sa preko 137 ministarstava. "I treće: kada 70 odsto mladih ljudi iz BiH – ako su tačne brojke kojima raspolažem – radije negde drugo idu da traže svoju budućnost – onda to nije dobro. Moramo više da gledamo na mladu generaciju, kako mi u EU, tako i visoki predstavnik i svi zajedno. Jer, nije dovoljno igrati samo na kartu sedih ljudi. Ja igram na kartu mlade generacije", rekao je Šmit.
Šmit je rekao i da ga ne dotiče previše to što mu je početak rada otežan činjenicom da Rusija dovodi u pitanje legitimnost njegovog imenovanja i što je lider Srba u BiH Milorad Dodik najavio da nema nameru da sarađuje sa njim.
"Političar sam već 30 godina – i naviknut sam, znam kako raditi i ophoditi se sa protivrečnim, suprotnim ili drugačijim mišljenjima", rekao je on i dodao će kad stupi na fuknciju visokog predstavnika obavljati svoju dužnost onako kako je shvata i na osnovu nadležnosti koje mu je dodelila međunarodna zajednica.
Samo opušteno!
"Ja nisam tu da zastupam nečije interese. Moram biti tu podjednako za sve. To se odnosi i na Srbe. I Srbi su u ovom regionu imali tešku sudbinu i doživeli stvari koje su bile loše. Zato se na neke stvari ne može gledati jednostrano. Mi tu imamo sve etničke grupe, ali i 'ostale', odnosno one koji nisu Hrvati, nisu Bošnjaci, nisu Srbi, npr. Jevreje, ali i sve druge o kojima moram da se pobrinenm. Zato svima poručujem: Samo opušteno!", rekao je Kristijan Šmit za Dojče vele
Komentarišuči pokušaje da se izmeni izborni zakon u BiH, Šmit je rekao da etnički kriterijumi ne smeju da budu najvažniji.
"Ako želimo teritorijalni integritet BiH kakav je zacrtan u Dejtonskom sporazumu, ako želimo da BiH transformišemo u zemlju sposobnu da pristupi EU, u jednu demokratsku zemlju, onda ne smemo da imamo čisto etničku orijentaciju birača i njihovih glasova. Jer, to je poput kvadrature kruga. Mislim da je to stvar koju moramo vrlo pažljivo da razmotrimo u svom radu", rekao je on.
Pojasnio je da ne zagovara uspostavljanje unitarne države i dodao da je legitimno da etničke grupeu ovom slučaju konstitutivni narodi, imaju svoje predstavnike u telima koja donose političke odluke ali je naglasio da to ne sme da se pretvori u "neku vrstu političkog brojanja krvnih zrnaca".
Na pitanje da li će koristiti takozvana "bonska ovlašćenja" koje mu omogućuju da smeni zvaničnike i nameće zakone, naročito u slučaju nacionalističke retorike ili poteza koji su u suprotnosti sa Dejtonskim sporzaumom, Šmit je odgovorio: Pričekajte da vidite šta će se desiti!
"Želim da istaknem da pratim situaciju u toj zemlji od 1992. godine. Nisam tamo živeo, ali dolazio sam često – u teškim vremenima, ali i u vremenima koja su srećom mirna. Dolazim iz zemlje koja je naučila da se nosi sa greškama prethodnih generacija. Svima mogu da dam dobar savet: ako žele da se pogledaju u ogledalo, onda ne mogu da odvraćaju pogled od sebe i pretvaraju se da se ništa nije dogodilo. Morate se pozabaviti tim stvarima. A onda će se videti gde su mogućnosti, a takođe i obaveze visokog predstavnika da otvori put takvom načinu razmišljanja", rekao je Šmit.
Zakon
Na pitanje Dojče velea kakav je njegov stav po pitanju donošenja Zakona o zabrani negiranja genocida, Šmit je odgovorio:
"Ako pravilno tumačim smernice Evropske unije, onda EU zahteva upravo takvu vrstu zakona, koji je, inače, etnički neutralan. Ne radi se o tome da li je u pitanju Hrvat ili Srbin, već da li je neko nešto uradio što nosi breme krivice. Kako vidim, to će pitanje, pored visokog predstavnika, otvoriti i sam put ka EU. Ne možete to skinuti s dnevnog reda. A onda ćemo videti kako će se stvari razvijati. Ali jednu stvar želim da naglasim: čak i ako neko misli da se takvim zakonom mogu postići promene u društvu, grdno se vara. Mora se mnogo više raditi na informisanju i načinu gledanja na etničke narative i tu kao saveznike vidim generaciju mladih, mada se ona trenutno indoktrinira – delom na neprihvatljiv način", rekao je novi visoki predstavnik EU u Bosni.
Kurir.rs/Dojče vele