Šest mornaričkih oficira, na poziv tadašnjeg minista odbrane Kim Bezlazija, upoznali su 20.februara 1986., tadađnjeg premijera Australije Boba Hoka (Robert “Bob” James Lee Hawke) o tajnim operacima podmornica koje je sprovodila njihova mornarica u vodama istočne Azije.
Cilj ovog “upoznavanja” bila je realizacija ideje, da se dobije novac za gradnju 6 novih podmornica klase Kolins, (Collins), a to se moglo jedino postići navođenjem uspešnosti misija koje su izvodile vremešne podmornice klase Oberon. To su rizične akcije praćenja sovjetskih nuklearnih i kineskih podmornica u Istočno kineskom moru, blizu obala Vijetanama.
Bezazlei je znao da su troškovi nabavke i izgradnje novih podmornica klase Kolins veoma veliki, ali je i znao da su one veoma važne za ofanzivne i defanzivne spopsobnosti australijske mornarice, pošto jedini napad na ovu državu i kontinet, moguć je realano sa mora i vazduha. Hok nije baš bio preterano zainteresovan za vojne nabavke, jer je imao drugih prioriteta, ali mornarica je izvukla odličan argument- priču o tajnim operacijama praćenja što je Hoka veoma zainteresovalo za ovaj vid operacija na Pacifiku.
Komandant australijske mornarice admiral Kim Pit, premijeru je na tajnom sastanku objasnio da će prvi videti tajni video snimak praćanja sovjetske nuklearne podmornice, pa je premijer od totalne nezainteresovanosti za ovaj slučaj, iznenada promenio mišljenje i sa punom pažnjom gledao prikazani snimak.
Hoku je prikazana akcija podmornice HMAS Orion (S 61) klase Oberon u Južno Kineskom moru 9. Novembra 1985., godinu dana pre sastanka koja je imala misiju osmatranja tada najveće sovjetske pomorske baze u Aziji “Cam Raanah Bay” koja se nalazila na istočnoj obali Vijetanama i koju su Sovjeti sve do raspada SSSR-a intenzivno koristili u okviru primene Gorškovljeve doktrine patroliranja svetskim morima.
Video snimak je prikazao vešto prikradanje sovjetskoj nuklearnoj podmornici klase Čarli i njeno praćenje, dok je plovila prema pomorskoj bazi u Vijetanamu. Snimak je nastao tako što je na periskop bila pričvršćena kamera unutar podmornice, a sam periskop do pola izdignut tokom podvodne plovidbe. Snimak je prikazao i površinsku plovidbu sovjetske podmornice, ali taj kvalitet snimka kvarilo je bilo uzburkano more, posle olujne noći koja je prethodila izranjanju podmornice. Njena površinska plovidba odvijala se na 12 nautičkih milja ( odnosno 22,2 kilometra) od Vijetnamskih teritorijalnih voda.
Snimak je prikazao kompletno zaranjanje nukelarne podmornice, a premijer je postao oduševljen kada je posmatrao okretanje propelera sovjetske podmornice, koju je pratio HMAS Orion. Premijer je takođe, imao uvid da iz blizine vidi kako izgleda sovjetska nuklearna podmornica, tačnije njen trup, a dobio je i detaljne podatke o sonarima, i operemi ove podmornice, koja je činila osnovnu kičnu napadnih nukelarnih podmornica Pacifičke flote.
Snimak je prikazao kretanje Oriona iza ruske podmornice, ali i ispod samog njenog trupa. Sve to na pristojnoj udaljenosti i po tvrdnjama australijskog admirala neopaženo. Priložio je čak i fotografije sovjetske podmornice, tvrdeći da su ovi podaci dragoceni jer ih je ranije bilo nemoguće prikupiti, bez da se neko ne ubaci u pomorsku bazu u Vijetanamu, što bi uz veliki rizik snimimanja fotografije, postojao onaj da se i neopaženo iskrade.
Mnogo godina kasnije, otkriveno je da su Sovjeti znali za ovo praćenje Oriona i da su dozvoljavali da se podmornica približi, ali da nisu reagovali, već je bilo naređeno da se nastavi plovidba kao da ništa ne dešava. Postoje nagađanje da su Sovjeti takođe uz pomoć sonara aktivnih i pasivnih prikupljali informacije o zvučnom zapisu podmornica klase Oberon.
Prema australijskim izvorima informacije koje je Orion prikupio o sovjetskim nuklearnim podmornicima bilo je da ova zemlja zauzme stratešku, političku pa i vojnu prednost kao najodaniji saveznih Sjedinjenih Država i jednog od lidera SEATO pakta (Southeast Asia Treaty Organisation: 8. IX. 1954. - 30. VI. 1977.). Ovi podaci su takođe dostavljeni u SAD koji su te prikupljene informacije koristili u pregovorima sa SSSR.
Posle prikazivanja snimka, Hok se raspitao o detaljima operacije koja je trajala sat vremena i koliko je prema ocenama komande RM Australije operacija uspešna, jer je neopaženo dokumentovano kretanje sovjetske flote.
Tokom misije praćenja Hoku je kao šlag na torti prikazana i krstarica na nuklearni pogon klase Kirov, koja je prvi put detaljno snimljena iz bliza jer su Amerikanci pratili krstaricu satelitom dok je plovila iz Murmanska preko Rta dobre nade i Indijskog okeana. Kod obala Šri Lanke, po podacima australijskog admiraliteta krstaricu je sa diskretne daljine pratila raketna fregata HMAS Kanbera, do prolaska kroz Malajski moreuz do baze Cam Ranah Bay. Tokom tog praćenja posada je napravila seriju snimaka nuklearne krstarice, a u okviru tog zadatka praćene su i radio komunikacije na krstarici sa posebnim osvrtom na informacije o radu posade, procedure i protokole. Kasnije su i ovi snimci predati Amerikancima, a bili su značajni za dobijanje informacija o radu i ponašanju sovjetske moranrice, uključujući tu i obraćanje komandi, primanju i davanju informacija sa broda i ponašanje tokom susreta sa brodovima drugih mornarica.
Admiral Majk Hadson jedan od učesnika ovog sastanka je priznao, da ovakve misije snose veliki rizik, jer da je podmornica bila otkrivena i zarobljena od strane sovjetske mornarice međunarodni skandal bi bio ogroman.
“Ako budemo realizovali sve više ovakvih misija, verovatnoća će se povećati da se ovakva situacija desi” - pokušao je admiral Hadson da ohladi uzavrele glave koji su se oduševli snimcima, a među njima bio je i premijer Hok, koji je od ne zanimanja pokazao vidno interesovanje za ovu operaciju, pa je iznenada postao optimista.
“Ne, ti nisi u pravu” - odgovorio je Hok i nastavio: “ja imam fakultetsku diplomu iz statistike i mogu da kažem, da se verovatnoća detekcije ne povećava sa brojem patrola. One su diskretne ( misleći na patrole) i detekcija je konstantna sa mogućnođu samo jednog neprijatnog događaja”, rekao je Hok.
Ministar odbrane Beazli, ishodom sastanka je bio veoma zadovoljan, jer je premijer Hok posle savršene prezentacije doneo odluku, da se krene u nabavku novih podmornica. Mornarički službenici su bili oduševljeni što su na relativno lak način, uspeli da ubede premijera da ojača dodatno mornaricu nabavkom novih podmornica.
Međutim ova priča ima i svoju tajnu, koju su mornarički oficir oficir vešto krili od premijera Hoka, što decenijama kasnije tek saznalo. Naime pomorski oficiri su sakrili snimke drugih sovjetskih podmornica koje su takođe snimane na ulazu u rusku pomorsku bazu u Vijetnamu, ali sa mnogo velike udaljenosti i uz veoma mali rizik. Razlog zašto je prikazan samo jedan, a ne i ostali snimci leži u njegovoj aktuelnosti i zanimljivosti u ubeđivanju premijera da dade novac za nove podmornice. Kasniji načelnik za podmorničko ratovanje naveo je da je u periodu od 1977. do 1992. bilo čak 20 patrola.
Obaveštajni podaci koji su prikupljeni na ovakav način o sovjetskoj mornarici, stalno su dopunjavani, a kasnije nuđeni i ostalim zapadnim saveznicima na korišćenje. Misija snimanja uspela je da podstakne realizaciju izgradnje novih podmornica klase Kolins koje su bile veoma važne za odbrambene zadatke australijske monranice i koje će uskoro biti zamenjene novom klasom podmornica, koje će graditi Francuzi na osnovu kopije nuklearne podmornice Barakuda.
Međutim, australijski mediji saznali su i da je podmornica HMAS Orin imala i jedan kiks mnogo godina posle praćenja podmornice klase Čarli. Taj peh dogodio se 22. Oktobra 1992 godine prilikom prikupljanja informacija o kineskoj podmorničkoj floti, a na osnovu zahteva SAD. Razlog zašto su Amerikanci izabrali Australijance, leži u tome što su njihove nukelarne podmornice bile velike i lako ih je bilo otkriti u vodama Istočno Kineskog mora, koje je plitko.
Klasa Oberon i podmornica Orion je bila idelana za ovu operaciju. Podmornicom je komandovao Rik Shalders, kasniji komandant na podmornici klase Kolins.
Operacija se, zanimljivo, trebala odvijati nedaleko od Šangajske luke. Shalders je bio oduševljen ovim zadatkom podsebno što je trebalo iz bliza pratiti nove kineske podmornice.
Šangajska luka je jedna od najvećih u Kini i ovom delu Azije. Nalazila se na veoma važnom strateškom mestu blizu ušća reke Jangce u more. Voda koja se ulivala razbijala je slanitet, a dno plitko i mutno idealno je mesto za praćenje. Ove vode je osim ribarskih i trgovačkih brodova obilato je koristila i kineska mornarica.
Rizk operacije povećavalo je i to što se podmornica mogla uočiti, a špijuniranje u kineskim teritorijalnim vodama moglo se završiti kobno po posadu, koja bi bila izvedena pred vojni i civilni sud, ako bi ih otkrili i uhapsili. O antagonizmu politike i dpilomatskom skandalu između Kine i Australije da ne govorimo.
Za ovu operaciju angažovani su vrhunski fotografi i mornarički obaveštajci, ali i prevodioci sa kineskog koji su imali zadatak da tumače govornu komunikaciju posada na površinskim i podvodnim plovilima kineske ratne mornarice.
Misija se međutim, pokazala težom nego što je to izgledalo, jer se u čitavu priču sasvim slučajno upleo ribarski brod, koji je iz nekog razloga bacio mreže za ulov upravo na mestu nedaleko gde je podmornica ležala na dnu. Da stvar bude gora u trenutku podizanja periskopa mreža je zahvatila vitalnu spravu podmornice. Nastala je panika na brodu šta je to mreža uhvatila jer je brod iako u pogonu stao. Posle kraćeg natezanja posada je uzela sekire i isekla mrežu da bi brod nastavio plovidbu.
Shalders je bio veoma očajan, svestan da će ribar to prijaviti policiji, a ovi alarmirati vojsku kad se otkrije da na dnu kineskih voda leži podmornica. Posledice bi bile fatalne, a posada proglašena kao špijuni.
Kao iskusni pomorski oficir Shaleders je dobro razumeo međunarodne političke implikacije čitavog slučaja, pa je doneta ekspresna odluka da se čitava misija prekine. Na njegovu sreću, podmornicu je bezebdno izveo iz kineskih teritrijalnih voda, što je još važnije iz plićaka i to neopaženo.
Analizom čitavog slučaja komanda Australijske mornarice momentalno je prekinula sve špijunske misije. To je savetovao i tadašnji admiral Jan Mekdugal načelnik pomorskog osbolja i bivši podmorničarski komandant. Uspeo je savetima da ubedi ministra Roberta Raja, da smesta prekine misije, zbog povećanih opasnosti.
Ove misije su kasnije u australijskoj pomorskoj literaturi prikazana kao veliki uspeh u pomorskoj špijunaži.
Zahtevi za ponovnim špijunskim aktivnostima podmornica su mnogo godina kasnije ponovo aktuelizovani, posebno za vreme mandata premijera Jana Hovarda, samo su sada Kinezima pridodati Indonežani, posebno oko situacije na Istočnom Timoru 2002., kada je ovo ostrvo proglasilo nezavisnost i kada je izbio građanski rat, koji su zaustavili Australijanci svojom vojnom intervencijom.
Kurir.rs/A.Mlakar