Ne samo što mesecima neumorno trče oko svakog pacijenta, a hiljade ih je teških ovuda prošlo, medicinske sestre kovid bolnice u Kruševcu i kreče! Ove devojke su pravi moleri! Naoružane valjkom i četkicom spremaju čitavu bolnicu za četvrti talas korone.
Beli skafander vuče ogromnu kantu "jupola" niz hodnik. Preteže kofa, naginje se skafander nadesno, kanta i za nogu zapne. Ali ona ne staje. Ide dalje - pravac crvena zona. Poluintenzivna nega. Sad se malo lakše diše, spala je bolnica, koja može da primi 500 pacijenta, na svega tridesetak. Pa ima se vremena i da se sve lepo sredi. I okreči zaprljano.
Dragana Aksić, krhka sestra iz Kruševca, kreči zid iza vrata, sav isprskan, skida postere, kao i oko kreveta, pacijent samo što je otpušten. Vide se mrlje, "poprskano" i malo ulevo od glave kreveta, iznad kasete. Kotrlja se valjak po prljavom zidu. "Majstorovi" pokreti su hitri i precizni. Za tili čas nestaše mrlje. Ovaj moler je i izuzetno uredan - nema kapanja po podu, nema nereda. Sad će i oko lavaboa...
- Izveštila sam se. Lako je, nema tu neke filozofije. Razblažim "jupol", i to nije neka nauka, zna se prava mera vode i disperzije i mažem samo tamo gde je prljavo. A to je najčešće oko kreveta, naročito iznad glave. Oko lavaboa, malo možda oko nekog prekidača. Ništa teško, a zna ovaj molerski posao i da me opušta - kroz osmeh kaže Dragana.
Od decembra je u kovid bolnici u Kruševcu, koja je tada i otvorena. I ovo joj je prvi posao u struci. I to kakav! Stekla je ovde i novo "zvanje" - epidemiološka sestra. Novu kategoriju među sestrama uvela je Gordana Dragošev, glavna sestra kovid bolnice u Kruševcu. Krečenje i moleraj u belim mantilima njen je "izum". Patentirala ga je još u Nišu, gde je glavna sestra Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju.
- Sve moje sestre, kao i ja sama, znamo da krečimo. Nemam ja vremena za papire, nabavke, procedure. I nije ovo krečenje cele bolnice, to je ozbiljan i veliki posao koji rade pravi majstori. Mi krečimo parcijalno, oko lavaboa i iznad glava pacijenata, kao i svuda gde je vidljivo prljavo i gde znamo da se skuplja infekcija. Prvo peremo zidove, pa ih krečenjem dezinfikujemo, da za pacijente okruženje bude i čisto i bezbedno. A i želimo da naša bolnica uvek bude uglancana i prozračna, da ne ličimo na one zapuštene i prljave - priča nam Gordana.
Sestre same nabavljaju i potrošni materijal.
- Kanta "jupola" košta oko 700 dinara, malo veća oko 1.300. Mi to iz svog džepa kupimo, nije neki trošak, a bude nam dovoljno da završimo veliki posao. Majstori bolnice dali su nam valjke i četke, pa nismo u to ulagale. Ali ni to nije neka investicija - veselo će Gordana, pa nastavlja:
- Imamo dve epidemiološke sestre. Svakodnevno obilaze celu bolnicu, proveravaju kakva je higijena i organizuju i vode sa mnom higijeničare - kaže Gordana dok kreće da proveri molerske radove.
Jer, opuštanja nema. Uveliko se sve slobodno u ovoj bolnici sprema za novi korona udar. Pa će, Jovo nanovo, u pik - četvrti po redu.
- Sva četiri sprata bolnice sređujemo kao da će sutra stići pacijenti. Sve mora da bude tip-top, pa i čisto i okrečeno. Još je malo pacijenata, pa imamo kadra i vremena da sve lepo uradimo. A za ovih bezmalo godinu i po dana i tri pika, sve smo naučili, uvideli gde neke stvari možemo da popravimo, da funkcionisanje i kad je najteže bude gotovo pa savršeno - ponosno će Gordana.