STRAVIČNA TRAGEDIJA POVUKLA JE DEJANA U PONOR: Aleksandra je na Fejsbuku objavila priču o svom bratu beskućniku KOJA SLAMA SRCE
Aleksandra Mandić Malić objavila je na Fejsbuku priču o svom bratu od tetke. koji usled tragičnog niza okolnosti danas živi kao beskućnik. Detinjstvo njenog brata je obeležila tragedija koja je ostavila neizbrisive posledice na njegov život, a Aleksandrinu objavu prenosimo u celosti.
"Dejan, moj brat od tetke živi kao lutalica i beskućnik. Sretnemo ga često kako ubrzanim korakom ide ulicama Inđije. Ponekad zastanemo da popričamo i pomognemo mu, a nekad izbegnemo susret jer nam je previše za taj dan. Meštani ga najčešće izbegavaju, retko ko porazgovara s njim...
Dejanov život obeležila je strašna trauma. Naime, kao dečak, vozio se u očevom kamionu zajedno s majkom, kada je na putu Zagreb - Beograd nesmotreni traktorista izleteo sa sporednog puta i udario kamion. Moja tetka ostala je na mestu mrtva. Dejan je bio svedok te nesreće i pogibije majke. Bila je to potresna tragedija koja je značajno uticala na celu porodicu, kao i na moju majku. Dejan je nastavio da se školuje kao najbolji đak, natprosečno inteligentan i prelep. U srednjoj školi veliki šmeker. Posle sledi droga, odvikavanja, bezuspešni pokušaji da mu pomognu razni članovi porodice i ono što je ostalo od institucija u državi... Sve dok na kraju nisu svi digli ruke od njega...
Često se setim profesora Jerotića kako nam objašnjava da gotova svaka porodica ima neku svoju "crnu ovcu" i da je krst tog čoveka da bude "negativac" u porodici kako bi svi ostali "besprekorni" i "regularni" imali dežurnog krivca. Ta osoba zapravo ponese na sebi negativnu energiju cele porodice...
Dejan se ne drogira više, nema ni sredstava za to. Popije pivo u lokalnim marketima. Često me iznenadi svojom inteligencijom i preciznim zapažanjem. Reklo bi se da nije uspeo da se izbori. Ja osećam da je pobedio samo što je živ i što hoda, hoda, hoda...
Od čega li beži? Od mesta nesreće? Ka čemu žuri? Ka majčinom zagrljaju? Ovo su samo moja pitanja i pokušaji da dam odgovor koji ne znamo...
Pomislila sam: "Sramota me moje prljave duše jer mi je svaki beskućnik brat kome nekad pomognem, a češće izbegnem jer mi je previše..."
(Kurir.rs)