Devojčica (4) čije je telo pronađeno u automobilu parkiranom ispred porodične kuće u selu Donja Piskavica kod Banjaluke, preminula je danas od toplotnog udara, nalaz je obdukcije.
Telo nesrećne devojčice pronađla je majka, koja je za to vreme uspavljivala mlađe dete, dok je devojčica trebalo da bude u kući kod dede i babe, udalenoj pedesetak metara. Ipak, devojčica se nekako iskrazla iz kuće dede i babe i otišla da se igra. ž
Nesrećno dete, nesvesno opasnosti, izabralo je kao mesto za igru smrtonosnu zamku - automobil parkiran na suncu, čija su vrata ostala oktljučana. Ne zna se tačno kada se ona zavukla i koliko je vremena tu provela, ali po rečima stručnjaka, najmanje dva sata.
Majka, koja je u sedmom mesecu trudnoće, pokušala je sama da oživi dete a to je pokušala i ekipa Hitne pomoći koja je ubrzo došla na lice mesta. Nažalost, lekari su mogli samo da konstatuju smrt.
Ovo je samo poslednja u nizu tragedija u regionu koje se ponavljaju iz godine u godine i u kojima zbog toplotnog udara umiru mališani, najčešće ostavljeni da spavaju u kolima, na koje roditelji, najčešće očevi, zaborave.
U junu ove godine telo dečaka (5) pronađeno je bez znakova života u parkiranom automobilu u Kninu. Dečak je zaspao u kolima, otac je vozilo zaključiao i otišao i zaboravio na dete.
U jednom rovinjskom selu 2019. godine otac je devojčicu (4) ostavio u pretoplom automobilu, kako je ne bi budio, kada se vratio, zatekao je beživotno telo deteta.
Ispostavlja se da automobili mogu biti smrtonosna zamka za decu, kao i drugi zatvoreni prostori. Roditelji odu i ostave decu da na miru spavaju i da im ne smetaju, dok na miru obavljaju kupovinu ili uplaćuju nešto u pošti ili banci. Tih sat-dva, mogu biti vrlo opasni, što je vreme duže opasnost raste i na kraju može biti fatalna.
Stručnjaci su protiv toga da se deca i na najkraći rok ostavljaju sama u vrelim vozilima, često parkiranim na suncu.
"Veoma je rizično da se ostavljaju deca u automobilu. Kada je dete u zatvorenom automobilu vremenom mu nestaje kiseonik, i tada oseti strah ai paniku, počinje obilno da se znoji. Često sledi i plač, što dalje izaziva žeđ, paniku, strah i dovodi do dehidracije, ali i drugih simptoma", navodi dr Dragan Miljković, lekar opšte pakse u izjavi za Blic žena opisujući toplotni udar.
Britanski BBC je u svom tekstu posvećenom upravo opasnostima od toplotnog udara objasnio šta sve vrućina može da uradi ljudskom telu. Sve počinje znojenjem.
"Ovo može da zvuči jednostavno, ali to počinje da predstavlja izvestan napor za telo - a što su temperature više, telo se više napreže. Krvni sudovi se šire i oni dovode do nižeg krvnog pritiska i teraju srce da radi jače i pumpa brže kako bi krv nastavila da kola telom.
Ovo može da izazove blage simptome kao što su svrab od osipa koji je izazvala vrućina ili natečena stopala kad krvni sudovi počnu da popuštaju. Ali ako krvni pritisak padne prenisko, tada do organa ne stiže dovoljno krvi koja im je potrebna i rizik od srčanog udara je veći.
Istovremeno, znojenje vodi do gubitka tečnosti i soli, i, najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja. I to u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom može da dovede do toplotne iscrpljenosti, a simptomi uključuju vrtoglavicu, padanje u nesvest, zbunjenost, mučninu, grčeve u mišićima, glavobolju, obilno znojenje i umor", navodi BBC u svom tekstu "Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu".
Odbrana od toplotnog udara je jednostavna, skoro svakodnevno se na svim televizijskim kanalima mogu čuti upozorenja lekara, koji savetuju da se izbegava direktno iglaganje suncu, da ljudi unose dosta tečnosti, da budu u hladu, da se umivaju, kvase glavu.
Kada su deca u pitanju, oni ne smeju da ostanu sama, pogotovo ne u zatvorenim prostorima, naročito ne u kolima.
Kurir.rs