Ovih dana u Sremskoj Mitrovici započeta je druga faza uređenja zdanja na uglu Ulice Vuka Karadžića i Gradskog parka. Trenutno se radi južna strana fasade prema Ulici Vuka Karadžića, dok je potpuna rekonstrukcija istočne fasade prema Parku urađena tokom 2020. godine.
“Grad je konačno ekonomski ojačao i sada imamo mogućnost da se bavimo onim što ranije nismo mogli sebi da priuštimo. Ovo što radimo će sigurno biti za ponos budućim generacijama. Kad radimo fasade na ovakvim zadanjima to ne znači samo sređivanje ukrasa grada, nego nas one podsećaju, kao i ova stara zadnja, na našu kompletnu istoriju, naše korene”, izjavila je 2020. godine, gradonačelnica Sremske Mitrovice, Svetlana Milovanović, prilikom završetka prve faze radova.
Zgrada potiče iz perioda romantizma, verovatno iz 18. veka i tokom Vojne granice u Gradu, služila je kao srpska škola. Velika rekonstrukcija rađena je šezdesetih godina 20. veka, kada je originalnost objekta u mnogom umanjena. Zato su stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, koja rukovodi radovima, uradili temeljna istraživanja i došli do zaključka o originalnom izgledu objekta.
“Za fasadnu oblogu izabrana je ova crvenkasta, terakota boja, vrlo karakteristična za period romantizma. Izvorni kolorit sačuvan je u manjem delu u donjoj zoni, pa se pristupilo stilskoj analizi objekta. Mnogi gradovi na svetu žive od toga što su uredili svoje fasade i prodaju ih kroz proizvod zvan turizam, a i naš grad će zasijati kroz takav potencijal. Ovo je arhitektonski biser poput Kapetan-Mišinog zdanja ili Vladičanskog dvora u Novom Sadu”, rekao je za Sremska Mitrovica živi Ivan Filipović, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Objekat je pod zaštitom i od izuzetnog značaja, a u njemu se nalaze dve važne institucije nazvane po dva Sremca, Mitrovčana. Galerija, ujedno i legat slikara Lazara Vozarevića i dečje i naučno odeljenje Biblioteke, nazvane po prvom srpskom knjižničaru i izdavaču, Gligoriju Vozaroviću. Zavšetak radova se očekuje na jesen.
Sremska Mitrovica živi