Dana 4. avgusta pre tačno 26 godine Hrvatska vojska započela je dugopripremanu ofanzivu na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu iz više pravaca.
Artiljerijsko raketni udari sinhronizovano su izvedeni na sledeće gradove: Knin, Benkovac, Obrovac, Gračac, Udbinu, Vojnić, Glinu i Petrinju. Meta napada su bili kako vojni tako i civilni objekti.
Operacija Oluja predstavljala je završnu etapu vojnih dejstava na prostoru Republike Srpske Krajine. Rezultat te operacije je progon više od 250.000 Srba koji su se u koloni povukli preko četiri koridora prvo u Republiku Srpsku, pa onda i u Srbiju. Malobrojno stanovništvo koje se nije evakuisalo postalo je predmet odmazde i brutalnih zločina počinjenih nad njima.
Iako se često spominje da Vojska RSK nije pružila skoro nikakv otpor ispostavilo se dato nije bilo baš tačno i da je itekako bilo individualnih herojskih primera pružanja otpora Hrvatskoj vojsci. O jednom slučaju se baš ne govori preterano ni sa srpske, ali ni sa hrvatske strane. Doduše Hrvati nerado o njemu govore jer je samo u jednom danu stradalo 90 pripadnika Druge gardijske brigade "Gromovi", na Operativnom pravcu Sever, a hitna zamena komandnog kadra na hrvatskoj strani sprečila je stopiranje čitave operacije.
Tog 4. avgusta 1995. Hrvatska vojska krenula je na svim pravcima u napad. U sektorima Jug i Zapad nije bilo većeg prolema. Međutim, problem koji se javio bio je u Sektoru Sever.
Tog jutra par sati po otpočinjanu Oluje nastao je debakl za Hrvatsku vojsku. U sudaru sa 31. pešadijskom brigadom SVK najobučenija i premljena jednica HV koju je Zagreb označio kao elitnu doživela je debakl. Banijce "oluja" baš i nije iznenadila.
"Zamisao od početka bila je da 57. brigada krene kroz šumu. Istog trenutka naleteli su na minsko polje. U prvim minutama oluje poginuli su komandant brigade i komadant bataljona. To je bila rezervna brigada. Znate šta je to bilo šok. Brigada je bila piramidalno formirana i ako pogine komandnt koga vojska ceni, onda je to veliki šok" , kaže general Miljavac u jednoj emiji HRT na tu temu.
"Naš plan za Petrinju nije bio nikad da se dirketno ide na grad, već da se on okruži sa istoka i zapada i da se na taj način snage u Petrinji okruže i kasnije u daljem toku borbu likvidiraju", kaže general Stipetić, koji je dan kasnije preuzeo komandu na sektoru Severe.
Oficiri Hrvatske vojske dodaju da je najveći problem bila velika koncentracija snaga SVK na Baniji gde se branio 39 banijski korpus sa Korpsuom specijalnih snaga, deo protioklopnog bataljona.
" Moja 125. brigada u stratu je imala u 5 mrtivh i 14 ranjenih. Kažem podređenima kreni dalje i saniraj gubitke. Sazanjem posle sat vremena da Predrag Matanović, komandant 2. bataljona 2. gardijske brigade je poginuo, a njegova brigada ima gubitke. Stali smo gde jesmo, dalje nismo mogli napred", dodao je general Luka Džanko čije snage su se nalazile istočno od Petrinje na Savi a trebali su da prodru prema Kozarskoj Dubici.
O tome što se tačno događalo na tom delu terena prvog dana Oluje, ni dan danas se ne zna. Jedino što se zna da oklop HV je bio kanalisan. Četiri tenka su bila pogođena u prvim minutama. U prvim trenucima poginuo je koandant gardijskog bataljona i 18 vojnika, 101. brihada je imala sedam poginulih vojnika i dva komandira voda, a stradao je i komandant voda za protivoklopnu borbu.
U borbama za grad, hrvatska vojska bila je prisiljena na povlačenje
Tog 4. avgusta u ponoć, tadašnji načelnik Glavnog štaba general Zvonimir Červenko, zvao je telefonom generala Petra Stipetića, tadašnjeg komandanta Sektora Istok, da iz Slavonije hitno dođe u Zagreb, kome je rugog dana Oluje, naređeno da preuzme komandovanje Banijom od generala Ivana Basarca i komandovanje celim Sektorom sever (pod koji spadaju i Basarčevo Zborno područje (Korpusna teritorija) Zagreb, ali i ZP Bjelovar.
"Zamolio sam ga da se ne meša u komandovanje. Pustio sam ga da bude u svojoj kancelariji, a ja sam uzeo neki sobičak sa strane. Nakon brifinga s generalima, naredio sam prestrukturiranje snaga i da u pet sati ujutro cela linija fronta je krenula u ofenzivu... U sedam sati ušli smo u Petrinju, u 12 sati u Kostajnicu, a produžili smo operacije prema Glini u koju smo ušli uveče i dalje prema Žirovcu i Dvoru na Uni", priča Stipetić.
Nastupanje HV ka Dvoru na Uni, ometao je jak otpor domicilne 33. pešadijske brigade SVK. Brigada je pružila otpor i snagama 5. Korpusa ABiH, koje su takođe pokušavale da uđu u ovaj gradić. Tokom dana brigada se izvlači prema Novom Gradu u Republici Srpskoj, a u Dvor na Uni pristižu civili sa Korduna i delovi 13. pešadijske brigade SVK. Jedinice HV sukobile su se sa 13. brigadom SVK u centru Dvora na Uni. Nakon noćne borbe hrvatske snage odbačene su na periferiju mesta i u selo Zamlača, jer im manevar i prestrojavanje snaga u gradu nije bilo moguće. Uz to su srpske snage s okolnih brda držale pod vatrom prilazni put iz Kostajnice.
Tokom borbi trajalo je izvlačenje civila. Kolonu izbeglica kod Žirovca na kraće je vreme presekao 5. Korpus ABiH. Nakon deblokade nastavljeno je izvlačenje civila i vojnika preko mosta na Uni.
U kasnim noćnim časovima, pod zaštitom mraka preko mosta na reci Sani u Novom Gradu izvučeni su tenkovi M-84, koji su nastavili dalje prema Banja Luci samohodno.
– 8. avgust 1995.: Borbe oko Dvora na Uni nastavljene su sve do 9. avgusta kasno u noć. Kolone civila nastavile su sa izvlačenjem preko teritorije Republike Srpske.
Iznad naselja Ograde u Novom Gradu u 17.45 časova preleteo je MiG-21bis ev. br. 102, koji je dejstvovao po železničkom mostu salvama nevođenih raketa, ali je promašio most. Avion je nastavi dalji let u pravcu Prijedora.
Nije bilo dejstava hrvatskih aviona po železničkoj stanici u Novom Gradu, jer nije bilo vojnih meta na stanici.
Dva aviona su dejstvovali po civilnoj koloni u selu Svodna, gde su pored uništenih nekoliko civilnih motornih vozila, ispaljene rakete pogodile i zgradu u centru sela, s leve strane magistralnog puta Novi Grad- Prijedor-Banja Luka. U tom trenutku na magistrali nije bilo vojnih meta.
Ovaj događaj snimila je francuska TV Antena 5. Uz TV snimak ostao je i zapis indijskog pripadnika UNPROFOR-a majora Rite Lepeša da su avioni MiG-21 sa hrvatskim oznakama, koji su sa aerodroma Pleso uzleteli osam minuta ranije, i stupili u dejstvo u 18:43 časova po koloni izbeglica .
Kasno u noć 9. avgusta preostale izbeglice i delovi SVK koji su učestvovali u borbama kod Dvora na Uni, prešli su most na Uni u Republiku Srpsku.
U jutarnjim časovima 10. avgusta, inžinjerija VRS digla je u vazduh most na Uni između Dvora i Novog Grada.
Kurir.rs/A.Mlakar