Na današnji dan 07.08.2008. pre tačno 13 godina u popodnevnim časovima po naređenju tadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija gruzijska armija započela je operaciju “ Čisto polje“ kojom je krenulo zauzimanje teritorije Južne Osetije nepriznate republike koju su štitili ruski mirotvorci.
Snažan artiljerijski napad na grad Chinvali usledio je oko 23 časa 7.08.. U napadu su korišteni artiljerijska oruđa kalibra 122 mm, 152 mm i 203 mm kao i VBR 122 i 160 mm.. U rano jutro 8.08.2008 u napad na Južnu Osetiju krenulo je 12.000 vojnika 75 tenkova T-72, nekoliko desetina lakih oklopnih vozila Kobra.
Tri su verzije zašto je došlo do napada. Napad se desio na vrhuncu Olimpijskih igara u Pekingu. Ovaj sukob je bio pravi početak novog Hladnog rata na relaciji Vašington Moskva. Ovo je priča o tome.
Situacija na terenu od 1. do 7. avgusta 2008. godine
Od trenutka smirivanja prvog konflikta između Gruzina i Osetina, i njegovog „zamrzavanja“, na prostoru Južne Osetije stalno je bio stacioniran mirovni bataljon ruske vojske jačine 583 vojnika. Oni su bili raspoređeni na kontrolnim punktovima, zajedno sa gruzijskim mirovnim snagama.
Ujutro u 08.05 časova 1. avgusta 2008. godine, gruzijsko policijsko vozilo naletelo je na minu u blizini razgraničenja između Južne Osetije i Gruzije. Tom prilikom povređeno je pet gruzijskih policajaca. Gruzija je za to optužila osetijske separatiste. U večernjim časovima grad Chinvali bio je podvrgnut teškom granatiranju sa gruzijske strane. U zoni kontakta nekoliko sati su vođene teške borbe uz upotrebu lakog pešadijskog naoružanja, ručnih protivoklopnih bacača i minobacača. Tokom tih borbi pale su prve ljudseke žrtve i nanesena je veća materijalna šteta. Sa područja Južne Osetije u Severnu Osetiju, u prva dva dana evakuisano je oko 2500 civila.
Sledećeg dana završene su ruske vojne vežbe na Kavkazu. U isto vreme gruzijski državni ministar za reintegraciju Temur Jakobašvili, je na sastanku sa predstavnicima posmatračke misije OEBS-a, izneo tvrdnju da će Gruzija preduzeti sve mere za političko rešenje sukoba.
Gruzijska strana je 3. avgusta nastavila da gomila trupe na granici razdvajanja sa Južnom Osetijom. Iz vojne baze Gori prema Chinvaliju primećena je vojna kolona koja se sastojala od jednog diviziona haubica D-30, dve minobacačke baterije i delova 4. pešadijske brigade.
Na pomeranje gruzijskih trupa upozorila je i ruska strana, koja je uputila oštar protest. Ruski mirovnjaci u Južnoj Osetiji stavljeni su u stanje visoke borbene gotovosti, pojačavajući nadzor na kontrolnim punktovima i osmatračnicama.
U noći 5. avgusta gruzijska strana je granatirala položaje južnoosetskih snaga. Južnoosetske snage odgovorile su granatirajući jednu od gruzijskih policijskih stanica, nedaleko od linije razgraničenja. Ruski diplomata Jurij Popov upozorio je da će Rusija intervenisati, ako dođe do eskalacije sukoba.
U noćim časovima 6. avgusta, preko zone sukoba u pravcu od juga od grada Gori prema severu ka naselju DŽava, uočeno je osam preleta gruzijske avijacije. Gruzija je nastavila da grupiše trupe prema liniji razgraničenja. Kao rezultat toga, Gruzija je uspela da na tom prostori skoncentriše snage jačine oko 12000 vojnika (drugi izvori navode podatak od čak 16000 vojnika). Na pravcu prema Chinvaliju raspoređenu su bile tri pešadijske brigade (prva, druga i četvrta brigada), artiljerijska brigada, mešoviti tenkovski bataljon i specijalne jedinice gruzijske vojske i MUP-a.
Napori ruskog specijalnog izaslanika Jurija Popova, da organizuje sastanak između gruzijskog državnog ministra za reintegraciju Temur Jakobašvilija i potpresednika Vlade Južne Osetije Borisa Čočieva nisu urodili plodom. Naime, dogovoreni sastanak u Chinvaliju nije bio moguće održati u uslovima obnovljenog granatiranja grada.
U međuvremenu, Gruzija je 7. avgusta rasporedila 27 VBR u okolini grada Gori. U pravcu Južne Osetije u pokretu je bila veća vojna kolona. Od grada Kutaisi do grada Gori prošlo je 20 kamiona sa vojnicima, 20 Tojota džipova naoružanih sa mitraljezima, tri VBR i tri druga artiljerijska oruđa. U podnevnim časovima iz pravca gruzijskih sela Nikozi i Ergneti, dejstvovano je teškom artiljerijom po okoloni Chinvalija.
U 15.45 časova gruzijski vojni posmatrači, napuštaju kontrolne punktove i osmatračnice koje su do tada držali zajedno sa ruskim mirovnjacima.
U večernjim časovima Temur Jakobašvili, objavljuje da gruzijska strana jednostrano prekida vatru u zoni sukoba. U 19.40 časova narodu Gruzije obratio je predsednik Mihail Sakašvili. On je rekao, da je u večernjim časovima izdao naređenje svim gruzijskim snagama da prekinu sa otvaranjem vatre prema Chinvaliju i liniji razgraničenja.
Eskalacija sukoba
U 22.35 časova 7. avgusta, tačno tri sata nakon obraćanja Mihaila Sakašvilija, Gruzija pokreće vojnu akciju protiv Južne Osetije.
U 23.15 časova otpočinje snažan artiljerijski napad, pojačan dejstvom iz višecevnih raketnih bacača (VBR). Žestoko neselektivno granatiranje grada Chinvali trajalo je sve do 05.00 časova ujutro.
U 01.20 časova podržana snažnom artiljerijskom vatrom u napad su krenule pešadijske i oklopne jedinice gruzijske vojske. Te snage su zauzele istočne delove Chinvalija, gde je pružen snažana otpor branioca. U prvim časovima rata upravo su 583 ruska mirotvorca zajedno sa južnoosetijskim dobrovoljcima stali na put udarnim jedinicama gruzijske armije, naoružanim po standardima NATO i obučenim od strane američkih instruktora. Po mnogobrojnim ocenama eksperata, plan gruzijske operacije osmislili su isti oni vojni instruktori koji su stajali iza operacija „Bljesak“ i „Oluja“ iz 1995. godine, kada je Hrvatska izvršila napad na samoproglašenu Republiku Srpsku Krajinu. U tim borbama poginulo je deset ruskih mirotvoraca.
U noći 8. avgusta, komandant zajedničkog štaba Vojske Gruzije Mamuk Kurašvili, izjavio je za lokalnu TV stanicu Rustavi-2, da je Gruzija odlučila da uspostavi ustavni poredak u zoni sukoba.
Rano jutro 8. avgusta, gruzijska avijacija napala je položaje branioca Južne Osetije. Pet aviona SU-25 RV Gruzije bombardovali su ciljeve nedaleko od sela Tkverneti, kao i konvoj humanitarne pomoći koji je upućen iz Severne Osetije. U isto vreme Temur Jakobašvili izjavio je da je Chinvali potpuno okružen gruzijskim snagama, ali da ne žele uništenje već predaju južnoosetijskih snaga i separatističke vlade. Kao rezultat strahovitog artiljerijskog granatiranja Chinvalija, većina stambenih objekata u gradu je oštećeno ili uništeno. Zapaljena je zgrada parlamenta, uništen kompleks vladinih zgrada u plamenu su bile stambene zgrade i drugi objekti u centru grada.
Prema Chinvaliju kretale su se nepregledne kolone gruzijskih tenkova i pešadije. Do sredine dana uprkos snažnom otporu, gruzijske snage su ovladale većim delom Chinvalija, a preuzeli su kontrolu nad osam sela u Južnoj Osetiji.
Tokom sledećih dana Sakašvili će tvrditi da je napad počeo zbog ulaska ruskih trupa u Osetiju, ali 8. avgusta u 16.15 časova na sastanku u UN gruzijski diplomatski predstavnici su tvrdili da je ruska vojska ušla tek u 05.30 časova ili preciznije govoreći nekoliko sati nakon početka rata.
Ruski odgovor – dejstva prvog dana rata
Nekoliko časova posle početka ratnih dejstava ruska armija je po naređenju predsednika Dimitrija Medvedeva ušla na teritoriju Južne Osetije.
Odgovor Moskve bio je jako brz – ujutro u 05.30 časova 8. avgusta elementi 58. Armije i pridodatih jedinica ušli su u Južnu Osetiju kroz strateški važan tunel Roki, koji je dug oko četiri kilometra, a proteže se ispod rusko-gruzijske planinske granice i predstavlja jedinu kvalitetnu putnu vezu između južne ruske provinciju Severne Osetije i tadašnje severne gruzijske provincije Južne Osetije. Prve ruske trupe viđene su u Južnoj Osetiji oko 08.00 časova. Brza reakcija ruskih snaga bila je potvrda da je ruska vojska bila na visokom stepenu borbene gotovosti i da su odabrane jedinice samo čekale znak za akciju. Prodor ruskih trupa u Južnu Osetiju bila je najava za opasnu eskalaciju konflikta.
Gruzijski napad za uspostavljanje napada u Chinvaliju, počeo je ujutro 8. avgusta kada je 600 vojnika podržano tenkovima T-72Sim1, nakon nekoliko žestokih sukoba i pregrupisavanja, uspelo da potisne osetijske branioce, najpre prema centru, a kasnije i na periferiju grada. U borbama su aktivno učestvovali gruzijski avioni SU-25 i helikopteri Mi-24. Ruska avijacija je počela aktivno da deluje na prostoru Južne Osetije oko 09.45 časova, kada je sa najmanje tri bombe bezuspešno napadnut gruzijski radar 36D6-M lociran kod sela Šavšvebi, blizu Gorija. Samo 45 minuta posle, ruski avion SU-24M dejstvovao je kod sela Variani, 75 kilometara od Tbilisija. U 10.57 časova usledio je napad dva ruska aviona po delovima gruzijske artljerijske brigade raspoređene kod Gorija. Drugi talas ruskih vazdušnih udara usledio je u 15.05 časova kada je jedan avion sa dve bombe napao vojni aerodrom Vazijani, lociran blizu međunarodnog aerodroma Tbilisi. Dejstva po gruzijskim vojnim aerodromima nastavila su se u 16.30 časova kada su bombardovani aerodrom Marneuli i kasarna u gradu Bolnisi. Usledila su još dva napada na Marneuli, jedan u 17.00 časova i jedan 35 minuta kasnije. Kao rezultat ta tri napada na aerodrom Marneuli, Rusi su uspeli na zemlji da unište tri aviona AN-2, i nanesu ogromnu materijalnu štetu infrastrukturi te vazduhoplovne baze.
U međuvremenu oko 16.00 časova ruski tenkovi su ušli u Chinvali posle čega je došlo do direktnog i žestokog sukoba sa gruzijskim snagama. Ruske snage tokom borbi neposredno su podržavali jurišni aviona SU-25. Poslednji napad ruskog vazduhoplovstva tokom prvog dana rata dogodio se u 18.45 časova, kada je pet aviona žestoko napalo gruzijsku artiljerijsku brigadu u Goriju.
Delovi ruske crnomorske flote su, u međuvremenu, nmapustili luku Sevastopolj i do kraja prvog dana rata uspostavili su neformalnu blokadu gruzijskog brega.
Eskalacija rata
Sporo napredovanje ruskih trupa kroz tunel Roki i loša putna infrastruktura do grada Chinvalija nije dozvolila Rusima da brzo rasporede svoje snage u zoni borbenih operacija. Iz tog razloga 9. avgusta ruske kopnene snage još uvek nisu počele krupnije ofanzivne operacije i umesto toga posvetile su se očuvanju svojih pozicija i brzom formiranju vojne sile koja će naneti konačan poraz gruzijskoj armiji. U zonu konflikta uvedeni su dodatni delovi 58. Armije i vazdušno-desantnih jedinica. Ruske snage u borbu su ušli na Zarskom pravcu, deblokirajući put koji vodi ka Chinvaliju sa severa. U isto vreme, rusko vojno vazduhoplovstvo je aktivno produžilo da dejstvujue i proširilo je svoje operacije na celu teritoriju Gruzije. Najpre je u 00.12 časova žestoko bombardovana luka Poti pri čemu je potopljen jedan brod za hidrografska istraživanja. Pet minuta kasnije, Rusi su žestoko bombardovali vazduhoplovnu bazu i železničku stanicu u gradu Senaki. U 00.20 časova ruski avioni su po drugi put od početka sukoba napali vazduhoplovu bazu Senaki, a u 01.00 čas posle ponoći usledio je i drugi napad na luku Poti.
Prvi talas ruskih vazdušnih udara dana 9. avgusta završio se rano ujutro, u 01.20 časova kada su ruski avioni napali ciljeve u Gatčijani i Gardabani, naseljenim mestima lociranim 20 kilometara južno od Tbilisija, u neposrednoj blizini naftovoda Baku-Tbilisi-Cejhan i granice sa Azerbejdžanom. Napadi ruske avijacije ponovo su nastavljeni pre podne, u 10.00 časova, kada je po prvi puta bombardovana vazduhoplovna baza Kopitnari. U 10.22 ruska avijacija delovala je po gruzijskim snagama u Goriju, a već u 12.40 časova usledio je i drugi napad na bazu Kopitnari.
Oko sat i po kasnije rusko vazduhoplovstvo proširilo je svoje operacije i na Abhaziju – napadnuti su gruzijski položaji u regionu Gorna Abhazija, kako se naziva jedan deo na severu Abhazije, a koji je početkom avgusta bio pod kontrolom gruzijskih snaga. Tokom ovih bombardovanja gađan je i aerodrom kod sela Omarišara. U 16.35 časova usledio je napad na gruzijske pozicije u okolini grada Oni. Dejstvo ruskog vazduhoplovstva završilo se u 22.30 časova nakon bombardovanja ciljeva u Čhalti, administrativnom centru regiona Gorna Abhazija.
Istovremeno od 16.00 časova brodovi ruske crnomorske flote uspostavili su stalnu pomorsku blokadu nedaleko od obale Abhazije, šaljući time odgovarajuću poruku Gruziji.
Ruske brodove koji su patrolirali obalama nepriznate Republike Abhazije, u 18.41 časova 10. avgusta napala su četiri gruzijska ratna broda. Sa ova četiri gruzijska ratna broda sukobila se ruska raketna korveta Miraž klase Nanočka III (projekat 1234.1). Pri čemu je korveta potopila gruzijsku raketnu topovnjaču Tbilisi, a teže oštetila tri broda od kojih i raketnu topovnjaču Dioskuria.
Ruska ofanziva
U jutarnjim satima 10. avgusta gruzijske snage su konačno uspele da skoro u celosti ovladaju Chinvalijem i da proteraju ruske i osetijske snage na pozicije severno od grada. Samo nekoliko časova kasnije oko 10 hiljada ruskih vojnika podržanih sa 120 tenkova T-62M, T-72B, avionima SU-24 i SU-25, helikopterima Mi-24, započelo je ofanzivu za proterivanje gruzijskih snaga iz Južne Osetije.
Gruzijske pozicije i mogućnosti kontraudara naknadno su ugrazili ubrzana mobilizacija abhazijske armije kao i veoma brzo razmeštanje 9000 ruskih vojnika u Abhaziji, gde se mali broj gruzijskih snaga našao u čvrstom obruču u dolini Kodori gde su te iste trupe pozvane da se predaju ili da se suoče sa uništenjem.
U međuvremenu, dejstvo ruske avijacije produžilo se nesmanjenom žestinom. U 05.45 časova ruski SU-25 je sa tri bombe bombardovao fabriku aviona TAM, koja se nalazi nedaleko od Tbilisija. Dva sata kasnije, u 07.40 časova, ruski avioni napali su zonu severno od Potija, a u 08.45 časova deset ruskih borbenih aviona dejstvovalo je po gruzijskim snagama u dolini Kodori. U 11.15 časova usledelo je novo bombardovanje gruzijskih radarskih instalacija u selu Šavšvebi kod gruzijskog grada Gori. Bombardovanje gruzijskih snaga nastavilo se u 15.00 časova kada je dejstvovano u blizini sela Knolevi. Deset minuta kasnije, ruski avioni su još jednom podržali abhazijsku ofanzivu u Gornoj Abhaziji.
U 16.45 časova ruska avijacija je dejstvovala kod grada Gori a pet minuta posle i po jednom mostu zapadno od grada. U 19.05 i 19.10 časova ruski avioni SU-25 izveli su dva nova bombardovanja fabrike TAM. U 19.35 časova dva ruska aviona su izvršila dejstvo kod grada Senaki. Poslednje dejstvo ruske avijacije 10. avgusta dogodilo se oko 22.25 časova, kada su dva aviona ponovo napala položaje gruzijske vojske u Abhaziji. Do kraja dana Rusi su zauzeli razrušeni Chinvali nakon čega su nastavili ofanzivu u pravcu Gorija.
Ruska ofanziva nastavljena je i 11. avgusta. Naime, paralelno sa munjevitim kopnenim napredovanjem u pravcu grada Gori, rusko vojno vazduhoplovstvo je nesmanjenom žestinom proširilo kampanju na celu teritoriju Gruzije. U 00.30 časova po treći put je napadnut radarski kompleks kod sela Šavšvebi. Tada je jedan SU-34 neutralisao gruzijski radarski sistem RLS 36D6-M, korišćenjem protivradarske rakete. Istovremeno SU-34 korišćen je i za elektronsko ometanje PVO raketnih sistema Buk i Neva gruzijske vojske. Istovremeno dejstvovano je i po gruzijskim položajima u Abhaziji. U 03.05 časova iz vazduha su po prvi put napadnuti ciljevi na teritoriji gruzijske autonomne republike Ajarije (Adžarija), tačnije ciljevi u okolini sela Šarabidžebi, Kapandidži i Maho, koja se nalaze južno od Batumija, u neposrednoj blizini granice sa Republikom Turskom. U 03.12 časova u istoj oblasti usledio je vazdušni napad na vojnu bazu Helvačauri.
U 03.26 časova ruski avioni su ponovo delovali po gruzijskim položajima u Abhaziji. Ovim napadom su završena dejstva ruske avijacije u Abhaziji.
U 04.30 časova ujutro ruska avijacije je napala glavno komandno mesto gruzijskog vojnog vazduhoplovstva, smeštenog u blizini Tbilisija, a samo sedam minuta posle, jedan ruski avion dejstvovao je i oštetio civilni radar kod sela Leninisi, koji je udaljen pet kilometara od glavnog grada. U 05.00 časova usledilo je prvo i jedino bombardovanje aerodroma Širaki, lociranog na krajnjem istoku Gruzije, u blizini granice sa Azerbejdžanom.
U 06.10 časova ruski avioni dejstvovali su po gruzijskim tenkovima u okolini grada Gori. U međuvremenu, u jutarnjim časovima, ruske desantne snage iz Abhazije ušle su u zapadnu Gruziju nakon čega su napali i uništili modernu vazduhoplovnu bazu Senaki sa ciljem da onemoguće njeno korišćenje za izviđenje vazdušnih udara po Abhaziji. U tom napadu ruski desantnjiki uništili su dva gruzijska helikoptera (jedan Mi-8 i jedan Mi-24). Poslednji napad ruske avijacije 11. avgusta dogodio se u 07.15 časova ujutro, kad su ruski avioni bombardovali poletno-sletnu stazu i okolne instalacije vojnog aerodroma Senaki. U toku dana ruske kopnene snage su dodatno napredovale i uspele su da potpuno „očiste“ Južnu Osetiju od gruzijskih snaga, a već ujutro 12. avgusta započele su i da prelaze liniju razdvajanja Južne Osetije i Gruzije, sa ciljem uspostavljanja 25 kilometara duge demilitarizovane zone koja bi onemogućila buduće dejstvo gruzijske artiljerije po Južnoj Osetiji.
Gruzijski slom
Suočena sa žestokim i beskompromisnim nastupanjem ruskim snaga, gruzijska armija se jednostavno slomila, te je počela panično i dezorganizovano da se povlači u pravcu Gorija, a zatim i u pravcu Tbilisija. Tokom povlačenja, gruzijski vojnici su za sobom ostavili veću količini modernog naoružanja. Poslednji zabeleženi napad ruske avijacije na Gruziju desio se 12. avgusta kada su ruski avioni u periodu od 09.30 do 10.55 časova izveli niz udara po gradu Gori i okolini. Istog dana ruske snage su ušle u grad Poti na obalama Crnog mora.
Posle ovoga usledela je odluka predsednika Ruske Federacije Dimitrija Medvedova za prekid aktivne faze vojne operacije. Istog dana Rusija i Francuska donele su mirovni plan koji je sadržavao šest tačaka za rešavanje sukoba u Gruziji. Dokument je bio poznat kao Plan Medvedov-Sarkozi. Gruzijske vlasti se su složile sa planom, ali su tražile da se šesta tačka o statusu pro-ruskih regiona izostavi.
Ipak, i pored toga ruska vojska je nastavila sa borbenim aktivnostima i tokom narednih dana. Kao rezultat toga, 13. avgusta gruzijske snage su sa najmanje 1500 civila napustile dolinu Kodori, čime je zvanično stavljena tačka na gruzijsko prisustvo u Abhaziji. Sledećeg dana lideri Abhazije i Južne Osetije potpisale su mirovni plan.
Napredovanje ruske vojske u pravcu Tbilisija završilo se 15. avgusta kada su ruske trupe stale kod mesta Igoleti, na samo 55 kilometara od glavnog grada Gruzije. Gruzijski predsednik Sakašvili, mirovni plan potpisao je istog dana.
U toku narednog dana ruske trupe ušle su i uspostavile potpunu kontrolu u Goriju i Senaki, pri čemu su se temeljno posvetile zapleni i/ili uništenju gruzijskog naoružanja i vojne opreme. Istu sudbinu doživela je i luka Poti, gde su ruske snage uništile skoro sve plovne objekte gruzijske mornarice i obalske straže, a upotrebljiva sredstva odvukli su u Abhaziju.
Ruski predsednik Dimitrije Medvedov potpisao je mirovni plan 16. avgusta. Organizovano povlačenje ruske vojske prema Abhaziji i Južnoj Osetiji započinje 18. avgusta, a završava 22. avgusta 2008. godine. Samo četiri dana kasnije, 26. avgusta, Rusija je zvanično priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, čime je definitivno stavljen kraj dugogodišnjih gruzijskih nastojanja za reintegracijom njenih buntovnih pro-ruskih regiona.
Ruski propusti i efikasnost gruzijske PVO
Rusko-gruzijski sukob izbacio je na površinu sve slabosti ruskih oružanih snaga u to vreme. Naime, pored dominacije zastarele vojne tehnike u sastavu angažovanih ruskih snaga (tenkova T-62, T-72, oklopnih transportera BTR-70, borbenih vozila pešadije BMP-1, BMD-1, aviona SU-24 i SU-25, helikoptera Mi-8, Mi-24 itd.), očigledno je bilo da je u to vreme ruska vojska ozbiljno zaostajala za modernim armijama, u pogledu lične opreme i naoružanja vojnika, a primećivao se i nedostatak sistema za globalno poziciranje, termovizijskih sistema za osmatranje, sistema za detekciju i označavanja ciljeva, nedostatka izviđačkih bespilotnih letelica, zatim savremenih sredstava za komunikaciju kao i savremenih sredstava i sistema za neutralizaciju protivničke PVO.
Međutim, kako je to pokazao i sam rat, ruske snage su još uvek posedovale mogućnost nanošenja ozbiljnih udara po manjim visokotehnološki opremljenim i dobro uvežbanim ali kvantitativno ograničenim armijama, kakva je bila gruzijska armija na početku rata. Tajna ruskog uspeha je u beskompromisnim, kontinuiranim i naročito žestokim vazdušnim i artiljerijskim udarima po gruzijskim snagama, kao i po vojnim aerodromima, mornaričkim bazama i ostalim važnim instalacijama na teritoriji Gruzije. Treba navesti i podatak, da su ruske snage za vreme borbenih dejstava, između ostalog, lansirale najmanje 15 taktičkih balističkih raketa zemlja-zemlja 9K79 Tačka.
Nezaustavljivo ispoljavanje ruske vatrene moći po Gruziji, definitivno je postiglo snažan efekat na gruzijske snage čiji je borbeni moral slomljen i čime su primorane na panične odluke i odstupanje.
Ipak, kao posledica neozbiljnog pristupa ruske vojne analitike u procesu proučavanja kvantiteta, kvaliteta, koncipiranosti, baziranja i realnih borbenih mogućnosti gruzijske PVO, ruske snage su zatajile u procesu neutralizacije protivničkog sistema za PVO i zbog toga su samo prvog dana rata oborena četiri borbena aviona. Prva žrtva gruzijske PVO bio je taktički izviđač SU-24MR iz sastava 929. državnog opitnog centra Valerij Čkalovski, baziranog u Ahtubinsku. Avion je oboren raketnim sistemom Osa-AKM u blizini Chinvalija. Posada je iskočila iz aviona – pilot, major Igor Zinov, je zarobljen, a navigator, pukovnik Igor Rzavitin, je poginuo. Nekoliko sati posle, ruska avijacija je u blizini Gorija izgubila izviđački avion TU-22M3R iz sastava 352. teškog bombarderskog puka baziranog u bazi Šajkovski. Obaranje ovog aviona postignuto je raketnim sistemom gruzijske vojske Buk-M1 (navodno je raketnim sistemom rukovala posada iz Ukrajine). Posada je iskočila iz aviona – kopilot, major Vjačeslav Malkov, preživeo je i bio zarobljen, dok su pilot, potpukovnik Aleksandar Kovencov, i navigatori, majori Viktor Prjadkin i Igor Nesterov, poginuli.
Dana 9. avgusta rusko vazduhoplovstvo je izgubilo avion SU-25 nakon što je pilot greškom bombardovao rusku vojnu kolonu u okolini Chinvalija. Rusi su uzvratili na ovaj napad i oborili avion, nakon čega je pilot uspeo da iskoči i bio je spasen od ruskih snaga. Tokom istog dana iznad Južne Osetije pogođen je još jedan ruski avion tipa SU-25BM iz sastava 368. samostalnog jurišnog avijacijskog puka (368. sjap) baziranog u Buđanovsku, pri čemu je pilot, major Vladimir Edamenko, uspešno napustio avion, ali je bio smrtno pogođen dok je padao ka zemlji. Postoje verodostojni podaci da su 8. avgusta iznad Južne Osetije oborena i dva ruska SU-25, oba kao rezultat dejstva gruzijskog raketnog sistema PVO Buk-M1.
Još dva ruska aviona SU-25, jedan iz sastava 368. sjap i jedan iz sastava 461. sjap (vazduhoplovna baza Krasnodar), teško su oštećena 9. avgusta nakon dejstva gruzijske PVO. Zahvaljujući prisebnosti ruskih pilota, oba aviona su vraćena nazad u bazu. Istu sudbinu je dožive jeda ruski SU-25SM, iz sastava 368. sjap kada ga je gruzijska PVO oštetila iznad grada Gori, 10. avgusta. Istog dana uspešno je dejstvovao gruzijski raketni sistem PVO Osa-AKM, oboren je ruski frontovski bombarder SU-24M, dvočlana posada je uspešno napustila avion, nakon čega su zarobljeni.
Sve u svemu, u periodu od 8. do 12. avgusta, ruske snage su na gruzijskoj teritoriji izgubile sedam aviona ( jedan TU-22M3R, dva SU-24 i četiri SU-25), kao i jedan borbeni helikopter Mi-24 koji je teško oštećen ili uništen u okolini sela Nikozi, u blizini grada Gori. Tri ruska SU-25 su teško oštećena i posle opravka vraćena u službu.
Svi uočeni propustu iz rata, ubrzaće proces modernizacije ruske vojske, koji će rezultirati njenim povratkom među savremeno obučene i moderno opremljene vojske i izjednačiti je sa jedinim rivalom – Vojskom SAD.
Gubici sukobljenih strana
Nateže gubitke pretrpela je gruzijska strana. Ruske snage su uspele da unište jednu trećinu opreme i naoružanja gruzijske kopnene vojske. Pri tome naročito su loše prošle gruzijske oklopno-mehanizovane jedinice kao i elitna artiljerijska brigada iz grada Gori. U velikom delu uništeno je gruzijsko vazduhoplovstvo – potvrđeno je obaranje tri gruzijska SU-25, kao i uništenje većeg broja letelica na zemlji, između ostalog dva avona L-29, tri aviona AN-2, jednog helikoptera Mi-8, dva helikoptera Mi-24 (ev. br. 004 i 005), jedan Mi-24 srušio se prilikom sletanja (ev. br. 009) i uništen je jedan Mi-14 na zemlji. Tešku destrukciju pretrpila je i gruzijska PVO – uništena je većina gruzijskih vojnih i civilnih radara, dva bataljona S-125M, kao i veći deo bataljona Buk-M1 i raketnih sistema Osa-AK/AKM. Najveću štetu ipak je pretrpela gruzijska mornarica i obalska straža čiji su plovni objekti potpuno uništeni ili zaplenjeni i prebačeni u Abhaziju. Gruzijski gubici se procenjuju između 300 i 420 poginulih i 1747 ranjenih pripadnika.
Povrh svega, ruske snage su u Gruziji uspele da zaplene 65 modernizovanih tenkova T-72Sim (od kojih su 44 prebačena u Rusiju), 15 borbenih vozila pešadije BMP-2, veći broj drugih oklopnih vozila poput oklopnih automobila Otokar Kobra nekoliko samohodnih top-haubica Dana 152 mm, nekoliko vučnih haubica D-30 122 mm, određen broj raketnih sistema Osa-AK/AKM, određen broj raketnih sistema Buk-M1, nekoliko vučnih PAT ZU-23-2 23/2 mm, nekoliko samohodnih PAT Šiljka, veći broj hamera i lend rovera, kao i drugu vojnu opremu i naoružanje.
Rusi su imali 67 poginulih i 323 ranjena pripadnika. Izgubili su tri tenka (T-62M ev. br. 232, T-72B (M) i T-72B ev. br. 321), dva oklopna automobila BRDM-2, jedan oklopni transporter BTR-70, jedan oklopni transporter BTR-80, dva BMP-2, četiri BMP-1, jedan BMD-2, jedan MT-LB, kao i više nebobrbenih motornih vozila (20 vozila). RV Rusije izgubilo je sedam aviona, jedan helikopter Mi-24 je teško oštećen kao i tri jurišnika SU-25. Južna Osetija imala je 162 poginula pripadnika, a Abhazija jednog poginulog i dva ranjena pripadnika.
Zaključak
Rat u Gruziji predstavlja javni ruski povratak statusu velike sile. Ovo nije nešto što se tek sad dogodilo – to se odvija već godinama, sa rastućim intenzitetom uoči samog sukoba. Deo tih posledica je povećanja ruske moći, ali veći deo je uzrokovan činjenicom da su blisko-istočni ratovi izbacili Sjedinjene Države iz ravnoteže i sa manjkom resursa. Ovaj sukob je otvorio nove prilike. Ruski cilj je da iskoristi ovu priliku radi nametanja nove realnosti u čitavom regionu, dok su Amerikanci vezani na drugom mestu i zavisni od Rusa. Daleko od toga da je ovaj rat predstavljao iznenađenje: pripreme za njega odvijale su se mesecima. Međutim, njegovi geopolitički temelji grade se još od 1992. Rusija je vekovima bila imperija. Poslednjih 15 godina nisu prestavljale neku novu realnost (1993-2008.), već samo anomaliju koja će biti ispravljena. I ona se sada i ispravlja. Vojni sukob u Gruziji označio je kraj ruske inferiornosti na svetskoj sceni i poslao je snažnu poruku Sjedinjenim Državama, NATO i njihovim saveznicima kojom se upozoravaju na novu realnost u kojoj Moskva neće tolerisati dalje približavanje NATO njenim granicama, i da će se žestoko suprotstaviti bilo kakvom upadu u njene interesne zone. To smo videli i na Krimu 2014. godine, to vidimo i u Siriji od oktobra 2015. godine do danas.
*NAPOMENA U izradi teksta korišten je autorski rat Danka Borojevića na temu Rata u Južnoj Osetiji
Kurir.rs/A.Mlakar