MEŠTANI RITOPEKA: KAD PROĐEMO PORED BELIVUKOVE KLANICE, PROĐE NAS JEZA Živeli smo pored pravih zveri!
Kuću u kojoj su članovi monstruoznog klana mučili, kasapili i mleli ljude i dalje čuva policija, a žitelji kažu da nisu verovali da je tako nešto mogu, dok nisu videli stravične fotografije
Meštani mirnog naselja na putu od Beograda prema Grockoj, u Ulici livadice u Ritopeku, već duže od šest meseci okreću glavu dok prolaze pored roze kuće opasane visokom ogradom. Navikli su se, kažu, da je policija naoružana dugim cevima stalno tu.
Patrola i dalje danonoćno dežura ispred mesta zločina na kom je kriminalni klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića brutalno ubio najmanje pet muškaraca. Kapija je zatvorena i tragovi surovih ubistava se ne vide, ali fotografije onoga što se dešavalo u skrivenoj prostoriji iza garaže u dvorištu kuće u Ritopeku, kako kažu meštani, ne dozvoljavaju im da mirno prolaze pored mesta koje je bilo klanica.
Osećaju i bes i tugu
- Posle svega što smo videli, jeza i neka tuga me hvataju svaki put kada prođem tuda. Možda sam mirno spavao u svom krevetu dok su nekoga u toj kući mučili, i to na najgori način. Da čovek ne poveruje da tako nešto može da se desi kod nas. Nemam reči kojima bih opisao bes koji osećam prema tim zverima, jer to nisu ljudi - kaže meštanin.
Nikada ništa sumnjivo, kako kažu, nisu primetili oko kuće, koju je na korišćenje surovom klanu dao uhapšeni Vlade Draganić, koji je i sam učestvovao u zločinima. Međutim, danas, kada se zna da su tu mučena, ubijena, iskasapljena i samlevena najmanje petorica muškaraca, meštani pretpostavljaju i tačan put kojim su vozili ostatke, a potom ih bacali u Dunav.
- Živim nedaleko od te kuće, ali da mi je neko pričao da takvi monstrumi borave u mom komšiluku i ljudima rade stvari koje ni u horor filmovima nisam video, nikada ne bih poverovao. I nisam ni verovao da je tako nešto moguće dok nisam video fotografije i onu strahotu. To prosto normalan um ne može da shvati. Tih zveri se ne sećam, mislim da ih nikada nisam sretao ulici. Ne znam, možda samo nisam obraćao pažnju, možda se i jesam mimoilazio s njihovim kolima. Posle svega pomislim da su možda baš pored mene prošli sa tim džakovima u kojima su bili samleveni ljudi. Grozota me hvata od toga - priča drugi meštanin.
Neće biti isto
Od kuće do Dunava, sa samlevenim telima u gepeku automobila, morali su da prođu oko dva i po kilometra. Deo od oko kilometar je asfalt, ali je ostatak makadam.
- Poslednjih 500 metara do Dunava je nemoguće preći kolima, pa me ne bi čudilo da su taj deo prelazili peške, sa džakovima u rukama. Danima smo gledali Žandarmeriju na tom potezu, dolazili su i ronioci - dodaje sagovornik.
Navikli da žive uz policijske patrole, kažu da ovo mirno vikend naselje nikada više neće biti isto. - Bila je ovo naša savršena oaza, usred prirode, uz reku, ali nikada više ovde ne može da bude isto - zaključuje on.
Kuća od 300 kvadrata Tajni bunker za mučenje
Kuća strave od oko 300 kvadrata, kako kažu meštani, izgrađena je pre petnaestak godina. U njoj je, kažu živela porodica s decom s kojom su se družili. Smatrali su ih finim ljudima i šokirali su se kada su shvatili da je vlasnik kuće Vlade Draganić.
- Nekoliko godina nismo viđali ženu i decu, mislili smo da su možda i prodali kuću. U poslednje dve ili tri godine počeli su da se izvode radovi. Mislili smo da su novi vlasnici i da je renoviraju, naročito kada je nekoliko dana buldožer kopao u dvorištu. Sada znamo da su verovatno tada napravili tajni bunker za mučenje. Dovozili su silni građevinski materijal. Postavljene su i kamere. Dolazili su različitim vozilima, uđu i zatvore kapiju. Takođe, asfaltirali su put, mislim da su to oni uradili - kaže meštanin.
(Kurir.rs/Ekipa Kurira)