Olimpijske igre u Tokiju ostaće upamćene i po životnoj drami beloruske atletičarke Kristine Cimanovskaje.
Ona je odbila da se vrati u zemlju posle odluke tamošnjeg Olimpijskog komiteta da je na silu vrate iz Tokija. Na aerodromu je uspela da kontaktira japansku policiju koja joj je pomogla da se ne ukrca na avion za Belorusiju. CImanovskaja je kasnije dobila humanitarni azil od strane Poljske i trenutno se nalazi u Varšavi, gde je izbegao i njen suprug.
U razgovoru za vodeće svetske agencije, poput Asošijeted presa, ispričala je dramatične detalje iz Tokija.
Beloruska atletičarka rekla je da je njezina porodica strahovala da bi u slučaju povratka u domovinu završila na psihijatriji i da ju je baka nazvala kako bi joj poručila da se ne vraća.
- Oduvek sam bila daleko od politike, nisam potpisivala peticije ili išla na proteste, nisam rekla ništa protiv beloruske vlade. Ja sam sportistkinja i ne razumem se ništa u politiku. U životu se ne pokušavam baviti ičim drugim osim sportom i trudim se da me politika ne odvraća od toga. Htela sam da budem u finalu i borim se za medalje, kazala je Cimanovskaja.
Ona je u ponedjeljak trebala da se takmiči u utrci na 200 metara. Tvrdi da su predstavnici beloruskog tima prisilno pokušali da je pošalju kući jer je kritikovala sportske vlasti što su je uvrstili u štafetu bez njezinog pristanka. Odbila je da se ukrca na let te je zatražila zaštitu japanske policije. U sredu je 24-godišnja atletičarka odletela u Poljsku. Vizu će dobiti i Cimanovskajin suprug, no baka joj ostaje u Belorusiji.
- Baka me nazvala kad su me već vozili na aerodrom. Bukvalno sam imala oko 10 sekundi. Nazvala me i rekla mi 'molim te, ne vraćaj se u Belorusiju, nije sigurno. To je bilo to, prekinula je poziv, dodala je.
Atletičarka je nakon događaja na aerodromu provela dve noći u poljskoj ambasadi u Japanu, a potom je otputovala u Beč, pa Varšavu. U četvrtak je u poljskoj prestonici održala i konferenciju za novinare.
Beloruski Olimpijski komitet tvrdi da su treneri povukli Cimanovskaju s Igara na savet lekara o njezinom emocionalnom i psihološkom stanju. Cimanovskaja je kazala kako je treneru u nedelju rekla da je spremna za trku na 200 metara, nakon čega je on otišao da obavi poziv.
- Nekoliko sati kasnije je glavni trener došao do mene s predstavnikom atletskog tima. Rekli su mi da je donesena odluka da me se pošalje kući, kako oni nisu ti koji su je doneli, nego je samo sprovode.
Potom su joj rekli da "ima 40 minuta" te "da mora da spakuje svoje stvari i ode na aerodrom".
Ta je odluka, rekla je 24-godišnjakinja, došla "visoko odozgo".
Treneri su ostali zatečeni njezinim činom na tokijskom aerodromu, otkrila je atletičarka.
- Nisu očekivali da na aerodromu mogu da priđem policiji. Oni misle da smo suviše uplašeni da napravimo nešto, da se bojimo da govorimo istinu celom svetu. No ja se ne bojim. Nisam jedna od onih koji se plaše. Uvek stojim za istinu. Poštujem sebe i svoj rad. Želim i da se drugi poštuju, da se prestanu bojati i počnu otvoreno da govore o onome što ih brine.
Kristina je tad na aerodromu zatražila pomoć od japanske policije - pokazala im je prevedenu molbu za pomoć na svom telefonu pokušavajući izbeći ulazak u avion za Belorusiju.
- Samo sam htela da trčim na Olimpijskim igrama, to mi je bio san. Zaista sam težila tome i nadam se da ću to moći da nastavim... Verujem da Igre u Tokiju neće biti moje poslednje Olimpijske igre... Želim da se vratim kući jednoga dana, kad bude sigurno.
Cimanovskaja je na konferenciji izrazila i zabrinutost za sigurnost svoje porodice koja i dalje živi u Belorusiji. Njezin suprug Arsenij Zdanevič pobegao je iz domovine ove nedelje, nedugo nakon što je ona rekla kako se neće vratiti kući iz Tokija. Poljska je i njemu odobrila vizu.
Kurir sport