Na današnji dan u japanskom gradu Hirošima biće održana ceremonija povodom 75. godina od kada je bombarder američkog vazduhoplovstva bacio atomsku bombu. Bio je to prvi takav napad u istoriji čovečanstva koji je prouzrokovao stravično razaranje.
Taj 6. avgust 1945. godine bio je vedar, sa marionaskog ostrva Tinian u rano ujutro u 2.45 sati sa aerodroma je poleteo bombarder B-29 koji je ispod kabine imao natips Enola Gej. U svom trupu ovaj bombarder nosio je samo jednu bombu, ali nije to bila obična avio bomba, nego atomska bomba mase 4.307 kilograma, dužine 3,048 metara, prečnika 0,71 metara i snage 12,5 kilotona.
Kako se približavao Japanu izviđački avioni su posadu izvestili da je nad Hirošimom, koja je inače bila jedan od tri izabrana cilja. Izviđači su javili da je nebo vedro i da su uslovi za napad na taj grad idealni. B-29 krenuo je prema Hirošimi.
Za to vreme na ulicama Hirošime odvijao se svakodnevni život, uobičajen za ovo japansko mesto. Na ulicama je već bila gužva. Prodavci su iznosili svoje proizvode, deca su trčkarala ulicam. Činilo da je sve u redu, a onda..
Osmatrači su nedaleko od Hirošime uočili par američkih bombardera. Nije im izgledalo kao da se priprema napad, jer su u prethodnim slučajevima američki bombarderi B-29 leteće tvrđava, leteli u velikom broju pre izbacivanja bombi. Činilo im se da samo preleću, pa nisu ni dali uzbunu. Kada se avion našao nad gradom iz aviona izbačena je poveća bomba. Amerikanci su joj dali naziv "Mali dečak" (Little boy).. Kada je ispala iz bomboluka avio bomba se strmoglavila, a tempirani upaljač ju je detonirao tačno 580 metara iznad grada.
Usledila je stravična eksplozija koja je grad i ljude bukvalno zbrisala. Nebo je bilo srveno, a udarni talas je kilometrima zbrisao sve oko sebe. Zgrade su se rušile, kuće od drveta su gorele, kao i ljudi. Izgledalo je kao da je u pitanju pakao. Na nebu se zatim pojavila pečurka koja se podigla na visinu od 16 kilometara.
Epilog ove eksplozije bio je stravičan 100.000 mrtvih, a njih oko 91.000 je bilo teže ili lakše povređeno. Još 66.000 kasnije je umro od posledica ove stravične eksplozije.
Bombarodvanje Hirošime označilo je zapravo da je svet ušao u atomskog doba i od tad, pa do danas senka atomskog oružja i danas visi kao damaklov mač nad svetom.
Kako je došlo do upotrebe atomske bombe. U leto 1945 godine političko i vojno rukovodstvo SAD našlo se pred ključnom dilemom da li treba nastaviti vojne operacije za konačni slom Japana izvođenjem invazije na ovo ostrvo po uzoru pomorsko-vazdušnog desanta na Normandiju i osvajanja Evrope ili upotrebiti novo oružje, skratiti rati i sačuvati 1.500.000 života američkih vojnika. Novo oružje je trebalo da prisili Japanskog cara i vojnu vrhušku na kapitulaciju. Iskustva sa osvajanjem ostrva na Pacifiku i japanskom upornošću odlučeno je da se upotrebi novo oružje. U prilog novom oružju išao je i stav da bi se ratne operacije u Japanu produžile na 1946, a verovatno bi trajale do 1949. godine.
Ključ se nalazio u rukamaameričkog predsednika Harija S. Trumana koji je postao novoizabrani predsednik posle smrti Teodora Ruzvelta. Truman je presudio i njegova poruka glasila je: "Bacite atomsku bombu!".
Bomba je bačena, a naređene bilo izvoršeno. Sa bacanjem prve atomske bombe na Hirošimu saveznici su Japance setili da Deklaraciju donetu iz Potsdama uzmu veoma ozbiljno. Za japanske civile kojima je rata bilo preko glave i sistematskog uništavanja njihovih mesta svakodnevnim bombardovanjem zapaljivim bombama, bacanje jedne razrajuće bombe bio je dovoljan razlog da se rat okonča. Japanski generali su imali drugačije mišljenje. Kao prvo oni nisu mogli da veruju da je jedna bomba soposbna da izazove toliko razranje. Detaljnijih informacija o novom oružju nisu imali. Jedina informacija koja je do njih stigla bila je da Hirošima više ne postoji, da grada bukvalno više nema...
Tri dana kasnije uslediće novi napad.
Kurir.rs/A.Mlakar