Ne žmurite na nasilje! Prijavite ga!
Sama ga je birala.
Sama je kriva.
To je samo njena stvar.
Što ga ne ostavi?
To nije moja stvar, neka rade šta hoće, neka se biju...
Ovo su samo neke od pomisli onih nemih posmatrača nasilja. Gledaju, a ne prijavljuju. Misle - to nije njihova stvar. A jeste. Nasilje nad ženama problem je svih nas, jer može da se dogodi baš svakoj ženi.
Dok žmure na nasilje, ljudi obično žrtvu i osuđuju. O profilu ličnosti samog nasilnika i tome kako mu stati na put retko ko misli.
Zato je osuda žene u našem društvu maltene normalna stvar, što nikako ne bi smela biti.
Dakle, i oni koji razmišljaju o porodičnom nasilju, ma o kom obliku da je reč, o njemu razmišljaju potpuno pogrešno.
Ovo je 12 predrasuda o nasilju prema ženama.
1. Nasilje je privatna stvar, nešto što se događa među 4 zida; niko nema pravo da se meša u tuđe porodične odnose.
Nasilje u porodici je od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, kada je promovisan slogan „Lično je političko“ postalo društveni problem. I to, pre svega zahvaljujući upornosti ženskih grupa. Od tada do danas doneto je mnogo zakona, odluka i strategija na različitim nivoima za borbu protiv nasilja prema ženama. Dakle, ne samo da imamo pravo nego i obavezu da se umešamo u situaciju u kojoj neko trpi nasilje.
2. Svako nasilje je isto. Svi su ljudi podjednako nasilni, i žene i muškarci - nema potrebe da odvajamo različite vrste nasilja.
Statistike pokazuju da su muškarci u odnosu na žene značajanije brojniji među nasilnicima nego što je to slučaj obrnuto. Više od 95% nasilja u porodici počini se prema ženama, a u više od 95% slučajeva, počinioci nasilja prema ženama su muškarci. Istraživanja, dalje, pokazuju da svaka treća žena tokom svog života doživi neki oblik fizičkog, a svaka druga neki oblik psihičkog nasilja.
3. Žene je sama kriva za nasilje, jer ona izaziva.
Za svaki nasilni čin odgovoran je, samo i uvek, onaj koji čini nasilje.
4. Neke žene se ponašaju mazohistički i i biraju nasilne muškarce.
Žene ne biraju nasilne partnere, nikada, čak i kada završe sa njima. Još manje ih traže i još manje vole nasilje.
5. Fizički napad je izolovan događaj i najčešće se neće ponoviti.
Nažalost, najčešće se hoće ponoviti. Fizičko nasilje nije izovani već redovni akt kontrole i moći u partnerskim odnosima.
6. Muškarci koji tuku žene su alkoholičari.
Mogu da budu, ali to nije pravilo. Alkoholizam nije preduslov za nasilje.
7. Muškarci koji tuku žene imaju mentalne probleme
Kao i pod 6. Mogu imati, ali mentalni problemi nisu preduslov niti uzrok nasilja.
8. Muškarci koji prete najčešće nisu tako opasni.
Najčešće jesu opasni. Same pretnje su oblik nasilja. Nije isključeno da on svoje pretnje i ostvari. Svaku pretnju treba najozbiljnije shvatiti i prijaviti.
9. Nasilnika je moguće prepoznati na prvi pogled.
Ne postoje specifične karakteristike, izgled, zanimanje, bilo šta po čemu se može prepoznati nasilnik.
10. Ako žena odluči da napusti nasilnika onda i nasilje prestaje.
Možda zvuči logično, ali nije. U trenutku kada napušta nasilnika žena je u najvećoj, često i životnoj
opasnosti, jer on oseća da gubi moć i kontrolu i učiniće i najgnusnije stvari da to zadrži.
11. Deci je potreban otac čak i kada je on nasilan prema majci.
Deci su potrebni ljubav i briga. Odrastanjem u nasilju deca su u velikom riziku da postanu nasilnici ili žrtve.
12. Žene, kao majke krive su ako otac zlostavlja decu.
Odgovornost za nasilje ima onaj, koji nasilje čini. Majke su takođe žrtve nasilja.
Socijalni psiholog Vesna Tomić rekla je da je činjenica da žene koje su žrtve nasilja, osim svega što trpe u kući, trpe i osudu okoline.
- Imamo užasno nehuman odnos prema ljudima, a to posebno pogađa žene koje su žrtve nasilja. U pitanju je jedan veoma nehuman odnos prema osobi koja je zlostavljana. U ovom sistemu vrednosti kod nas kakav jeste to polako postaje normalno ponašanje. Opšteprihvaćeno je sve jer nam se putem televizija gura nasilje nad ženama, plus se smatra duhovitim. Komentari ljudi iz okruženja žene koja trpi nasilje samo su njen novi višak prtljaga, jer ona već previše tereta nosi. Situacije koje žrtva doživljava su visoko stresne i zahtevaju najpre pomoć, a potom i podršku.
Poruka za sve je - nikako ne osuđivati one u čijoj koži se ne nalazite. Pomozite. Prijavite nasilje – rekla je Tomić.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36.
Stop nasilju.
Kurir.rs / S. T.