Tajna stabilnosti i relativno dobrog standarda u Belorusiji je neverovatna sposobnost Aleksandra Lukašenka da balansira između Evropske unije i Rusije.
U Briselu su ga nazivali „poslednjim diktatorom Evrope” i često su slali saopštenja kritikujući nedostatak političkih sloboda i hapšenja opozicionara. Ipak, mere koje bi ga naterale da ublaži represiju prema protivnicima uvek su, nekako, izostajale, a saradnja s Minskom se nastavljala. S druge strane, saradnja Minska i Moskve bila je ključ Lukašenkovih ekonomskih uspeha, koliko god oni relativni bili, ali je i ona umela da bude napeta, pa čak i na ivici incidenta.
Krimski sukob
Od svog dolaska na vlast 1994. Batka, kako zovu Lukašenka, majstorski je znao kad treba da zaoštri s kim i kako da dobije pomoć od druge strane.
To se možda najbolje videlo u jeku krize u Ukrajini 2014. Uprkos savezničkim odnosima s Kremljom, odbio je da prizna rusko pripajanje Krima i da podrži proruske pobunjenike u Donbasu, a agresivne poteze Rusije video je kao pretnju. Taj bunt protiv ruskog predsednika Vladimira Putina Zapad je prigrlio, pa je Lukašenko toliko porastao u njihovim očima da je postao domaćin pregovora šefa Kremlja sa liderima Nemačke, Francuske i Ukrajine o miru u Don basu.
Sledile su vizne olakšice sa EU i zajednički projekti, subvencije, ali onda i zatezanje odnosa sa Rusijom (simbolično započeto vaskrsavanjem beloruskog jezika i skoro nepostojećeg beloruskog identiteta), pa čak i ponovno uspostavljanje granice između dve zemlje, koja nije postojala od 1995.
Odnosi Minska i Moskve nastavili su da se klackaju - u najgorim trenucima su prekidane vojne vežbe i zaustavljana ekonomska saradnja, a u najboljim se ponovo pregovaralo o ujedinjenju dve zemlje.
Optužbe
Međutim, do najvećeg preokreta došlo je prošle godine. Već 24. januara Lukašenko je počeo da optužuje Rusiju da planira da proguta Belorusiju.
- Imamo našu zemlju, suverenitet i nezavisnost. Ne možemo da postanemo deo neke druge zemlje. Ne mogu da izdam i izbrišem Belorusiju, čak ni bratskoj Rusiji. A čak i da pristanem, Belorusi bi me pojeli živog u roku od godinu dana. Čast mi je što sam prvi predsednik Belorusije, ali sigurno neću biti i poslednji - poručio je tad.
Oko dve sedmice kasnije poruke su bile još oštrije.
- Rusija je na sastanku o integraciji dve ekonomije insistirala na spajanju dve države. Oni shvataju integraciju kao gutanje Belorusije. To nije integracija. To je inkorporacija. Nikad neću to prihvatiti. Uvek ću se boriti da Belorusija ostane suverena i nezavisna. Vaš prvi izabrani predsednik neće biti i poslednji - rekao je on tad, a preneo AP.
Sledili su neki čudni događaji, pa je početkom avgusta uhapšena grupa od 33 ruska plaćenika, navodno članova ozloglašene grupe Vagner, bliske Putinu.
- Ovo je tek prva grupa od 180 ili 200 specijalaca koje su planirali da angažuju u Belorusiji. Ruski pokušaj da to sakriju i tvrde da smo imali dogovor potpuna je besmislica - rekao je Lukašenko 1. avgusta.
Tri dana kasnije je dodao i da je cilj plaćenika da pokrenu revoluciju, kao i da su pritvorenici sve priznali.
- Naređeno im je da uđu u Belorusiju i sačekaju dalje instrukcije - rekao je on.
Ruska vojska
Međutim, kada su izbili protesti posle izbora, kritike masovnih hapšenja sa Zapada iznervirale su Lukašenka, pa je promenio ploču. Tačnije, napravio je pravi salto.
- Ovo je praktično scenario agresije protiv Belorusije. Postoji potreba da kontaktiram s Putinom, da razgovaram sa njim, zato što ovo više nije pretnja samo Belorusiji. Zaštita Belorusije nije ništa drugo do zaštita čitave zone, zone zajednice Rusije i Belorusije. Ovo je primer drugima, ovaj talas će stići tamo - poručio je 15. avgusta.
Dan kasnije je sledilo saopštenje Kremlja da će dve zemlje „reagovati zajednički na spoljne pretnje”. A brzo su sledili dogovori o tome da će, u slučaju potrebe, Rusija poslati policiju u Belorusiju.
Lukašenko je ponovo u aprilu optužio Ameriku i njihove službe CIA i FBI da su pokušale da ga ubiju i otmu mu sina. Nakon toga je dodatno pojačao zagrljaj s Rusijom, pa je 30. jula poručio da će sam pozvati rusku vojsku u Belorusiju, oko godinu i po dana nakon što je tvrdio da je upravo to plan ruskog predsednika Vladimira Putina. Što se Zapada tiče, u ovom trenutku Batko je izopštenik pod najstrožim sankcijama i prvi put se čini da je u problemima iz kojih neće moći da se izvuče.
Autor Andrija Ivanović