IVA ŠTRLJIĆ OTVORILA DUŠU: Još čekam svoj prvi film i da se sretnem s OCEM U KADRU! A evo šta je izdržala kao pravi PROFESIONALAC
Glumica otkriva kako je bilo paralelno snimati telenovelu "Igra sudbine" i seriju "Azbuka našeg života" i govori o opterećenju koje nosi slavno prezime
Glumica Iva Štrljić srca publike osvojila je ulogom Dijane Erski. Serija "Igra sudbine" počela da se prikazuje 2020. godine i u novoj sezoni nastavlja svoj život, ali ćemo dramsku umetnicu gledati i u "Azbuci našeg života", koju rade zajednički Telekom Srbija, Kontrast studio i RTS.
Jeste li mogli da pretpostavite kakav će uspeh doživeti serija "Igra sudbine" kada ste dobili poziv da u njoj igrate?
- Imala sam utisak da je to što radimo nešto što bi ljudi mogli jako da vole, a od početka emitovanja sam očarana ovolikom ljubavlju publike prema našoj seriji i tolikoj vezanosti za nju. Ovo je zaista veličanstven uspeh i moja je radost ogromna što sam deo nečega što će narod zauvek pamtiti, a ništa nije važnije za jednog umetnika od toga da raduje one koji ga gledaju, da mu oni veruju, da cene način kako on radi svoj posao.
Koliko ste eventualno odstupali od scenarija kada ste snimali seriju, jeste li imali prostora da nešto dodate svom liku? Zanimljiva je priča o tome zašto nosi stalno jednu rukavicu.
- Tekst je baza, ono osnovno, međutim, koji god lik da tumačim, uvek volim da to uradim pre svega maštovito, neobično, nikad površno. Držim se čvrsto scenarija, ali moja dužnost kao glumca jeste da oživim ono što je na papiru i sam način igre je moj - njen temperament, gromoglasan smeh, brz govor, nezaustavljiva energija. Kada sam prvi put naišla na ono "doviđence", jako mi se dopalo, pa bih ga ubacila svaki put kada izlazi iz prostorije, što se svima svidelo kao jedan fin detalj. Pošto već igram modnu kreatorku, želela sam da ona u samoj pojavi bude autentična, da ima nešto stilski prepoznatljivo, a jednostavno, i tako smo došli do jedne rukavice, što je lepo kao znak, ali i kao štos. Verujem da trud uvek dođe do izražaja i ostavlja utisak, što osećam kroz velike simpatije publike prema Dijani Erski, ali i kroz to što sam za ovu ulogu dobila četiri nagrade.
Od jeseni ćemo vas gledati u seriji "Azbuka našeg života". Šta vam je donelo to snimanje?
- U jednoj fazi sam u istom trenutku snimala i "Igru sudbine" i "Azbuku" i jako je uzbudljivo tumačiti istovremeno ta dva sasvim različita lika. Ujutru bih bila nežna, samozatajna Karla Bruni, a po podne energična Dijana Erski. Karla Bruni mi je donela mogućnost da odigram jedan dramski lik, jednu svedenu ženu, povučenu, prefinjenu. Donela mi je mogućnost da me pored komedije reditelji vide i u melodrami, pa da dobiju ideju za neke projekte tog tipa.
Da li je bilo govora o tome da prefarbate kosu u crno, s obzirom na to da nosite periku?
- Rediteljka Jelena Bajić Jocić nije imala takav zahtev jer nije bilo zaista neophodno, savremene perike izgledaju realno i nema potrebe za tako nečim, a i u isto vreme sam snimala seriju gde sam plavuša, pa svakako ne bi bilo izvodljivo. Ozbiljno shvatam svoj posao, nikada ništa nisam uradila ofrlje, već studiozno, i zato mi ne bi bio problem da uradim ono što se od mene traži za dobru ulogu i kvalitetan projekat.
Počeli ste u sličnoj seriji koja ima mnogo epizoda, u prvoj domaćoj sapunici "Jelena". Kako pamtite to prvo snimanje?
- Imam jako lepa sećanja, verovatno zbog toga što sam još bila na fakultetu, pred kraj, i dobila svoju prvu veliku ulogu. A taj polet na samim počecima jako je važan za mladog glumca. Mnogo je godina prošlo od tada, a ljudi, posebno neke generacije koje su tada bile deca, i danas se sećaju uloge koju sam igrala u "Jeleni". E, to je ono najdragocenije u mom poslu, to što ste na jedan način graditelji nečijih uspomena, čak i onda kada toga uopšte niste svesni.
Da li vam je na setu svojim savetima pomagao profesor Ivan Bekjarev? Po čemu ga pamtite?
- Naravno, i kada govorimo o savetima u sferi glume, ali i o onim koje su vezane za život glumca, za to kako da se snađeš u određenoj situaciji. Moj profesor, isto kao i moj tata, insistirao je na tačnosti i zato se meni baš zbog njih i njihovog odnosa prema poslu nikada nije dogodilo da negde zakasnim ni minut, uvek dođem prva mnogo ranije, isto kao što mi se nikad nije desilo da dođem na set, a da već kod kuće nisam savršeno naučila tekst i bila spremna za rad. Kao što i vi znate, ja kada obećam da ću dati intervju, odgovore šaljem odmah, na mene se ne čeka i uvek držim reč.
Volite li da pogledate reprizu te stare serije ili neke druge u kojoj ste igrali i volite li sebe s tamnom kosom?
- Serije u kojima igram uvek gledam, a sebi se s tamnom kosom ne dopadam. Bila sam strašno nesrećna kada su mi moju prirodno plavu kosu do ispod struka, kakvu sam imala na Akademiji, ošišali na paž zbog uloge Tatjane u "Jeleni", a s druge strane, bila sam srećna što sam dobila jednu od glavnih uloga, pa sam kao profesionalac izdržala. I sebi, a i svima ostalima sam najlepša kao plavuša, meni ta tamna kosa nije dobro stajala i ne mislim da je to bilo uopšte neophodno da se uradi. Odmah sam se, čim smo završili snimanje, ofarbala u plavo.
Šta smatrate prekretnicom u karijeri?
- Možda je to baš ovaj period koji mi se upravo dešava. Uloga Dijane Erski mi je savršeno, blistavo jasno pokazala koliko me narod voli, do jedne granice koja mi je čak i dirljiva. Pre neki dan sam bila nešto tužna i izađem na ulicu i priđe mi gospođa i kaže: "Vi ste izvrsna glumica, treba da vas ima u svakoj seriji"... i meni odmah lepo i toplo oko srca. Imala sam razne faze na svom stvaralačkom putu, nije mi uvek išlo lako i jednostavno, uostalom kao i svim ozbiljnim ljudima koji imaju kvalitetan cilj, ali samo su borci i heroji uvek i pobednici.
Priželjkujete li rad na filmu?
- Da. I ubrzo će se dogoditi.
Da li vam je na početku bilo opterećenje prezime Štrljić? Kako ste se izborili s tim?
- Moja situacija je specifična, moj otac ne živi ovde i nisam imala privilegije da mi u nečemu pomogne, već sam se kroz život borila sasvim sama. Zato nemam tu vrstu takozvanog pritiska jer za mene nije nikada ni bila vezivana ona predrasuda da sam nešto dobila jer je tata urgirao i to svi znaju jer je to vidno. Možda baš zbog prezimena nekad i nisam nešto negde dobila, možda se i to dešavalo, ne znam, ali ja dajem sve od sebe uvek i o tome ne razmišljam, vredna sam i ponosna sam na tu osobinu i za moju profesionalnost znaju svi s kojima sam sarađivala.
Da li biste voleli da se nađete u istom kadru sa ocem i da li namerno do toga do sada nije došlo? Je li teško razdvojiti pred kamerom privatno i poslovno?
- Kako mislite "namerno"... Nikada me niko nije ni pozvao da igram negde sa tatom. Naravno da to mogu, pa kod dobrih glumaca je profesionalizam osnova svega.
Jasmina Antonijević Milošević
Bonus video: