NOVA STUDIJA: 12 zemalja bi u narednoj deceniji moglo da ostane bez 5 miliona žena
Od 1970ih, selektivni abortusi beba ženskog pola u Kini, Indiji i desetinama drugih zemalja doveli su do toga da između 23 i 45 miliona žena "nestane".
Nova studija predviđa da će do 2030. te zemlje izgubiti još 4,7 miliona devojčica što će dodatno poremetiti ravnotežu polova.
Studija je, piše Sajens Alert, koristila model zasnovan na 3,26 milijardi izveštaja iz knjige rođenih iz 204 zemlje i identifikovala je 12 zemalja gde postoje snažni dokazi o selektivnim abortusima i još 17 koje idu u pravcu neravnoteže.
Dobra vest je da se u tih 12 zemalja danas ipak vide neki znaci oporavka, naročito u Kini i Indiji.
Do 2100. godine, kako se predviđa modelom, ove zemlje će izgubiti nekih 5,7 miliona žena, što je samo mali broj onih koje su nestale od 1970ih kada je utvrđivanje pola bebe postalo široko rasprostranjeno. No, to je svejedno veliki broj žena koje nikada neće biti rođene i to bi moglo da ima velike kulturne i društvene posledice.
U Kini i Indiji, gde muškaraca ima nekih 70 miliona više nego žena, već postoji problem sa usamljenošću, ali i porastom nasilja, trgovine ženama i prostitucijom. Proteklih godina, disbalans polova u ove zemlje počeo je da usporava jer su vlasti ponudile podstreke za rađanje devojčica i ograničile selektivne pobačaje.
Stručnjaci koji su sastavili novi model upozoravaju da je potrebno sprovesti hitne akcije u zemljama poput Kine, Indije, Albanije, Jermenije, Azerbejdžana i Vijetnama, kako bi se povratila ravnoteža.
Isto tako upozoravaju da ako druge zemlje gde se više želi sin od ćerke, poput Nigerije, Pakistana, Egipta, Tanzanije i Avganistana, poremete svoje ravnoteže polova, one bi mogle da ostanu bez 22 još miliona žena do 2100. godine.
Iako je ovo sve hipotetička situacija, utvrđivanje pola deteta i abortus neželjene dece je sve dostupniji u svetu. Iako abortus daje ženama moć da odlučuju šta će da rade sa svojim telom, zdravljem i budućnošću, neretko se dešava da na te odluke utiče stav okruženja i društvene norme.
Rodna diskriminacija je svetski problem, ali u nekim kulturama samo muškarci mogu da rade, produžavaju porodičnu liniju i brinu o ostarelim roditeljima. Sa druge strane, žene u nekim kulturama ne smeju da rade niti da budu vlasnice zemlje, a u pojedinim slučajevima moraju da imaju miraz ako žele da se udaju.
Zbog svega toga, na njih se gleda kao na teret, naročito među siromašnim porodicama.
Uz selektivni abortus, istraživači kažu da su čedomorstvo i loša zdravstvena zaštita žena takođe uzroci njihovog nestanka.
Teško je predvideti da li i kako će se stavovi menjati u budućnosti ali eksperti naglašavaju da je ravnoteža polova neophodna za dobrostanje svake zemlje.
Kurir.rs