Što duže Džo Bajden bude izigravao dobricu, to će više štete Donald Tramp naneti američkoj demokratiji i ugledu.
Devet meseci pošto je izgubio na izborima, Donald Tramp nastavlja da baca senku na američku demokratiju i ugled, trujući politički život i kriveći činjenice. Kako je to moguće i zašto ovaj horor film nikako da se završi, pita se spoljnopolitički komentator Gardijana Sajmon Tisdal.
Tampizam, kao i ostale fašističke varijante je, piše Tisdal, bolest, pošast desničarske populističko-nacionalističke manije koja prlja i kalja sve što dotakne. Dok se Evropljani sećaju fašizma, previše Amerikanaca ga ne razume i volja da se ova bolest uguši pre nego što se vrati u još zaraznijoj formi je alarmantno mala.
Odbijanjem da se suoči sa prethodnikom i dovede ga pred lice pravde, američki predsednik Džo Bajden hrani Trampovu ubeđenost da je bogom dan i zaštićen i da može ponovo da se kandiduje. Za svet koji to gleda po strani, Bajdenova paralisanost mnogo vuče na slabost. Saveznici su zbunjeni a protivnici se nadaju da je on, a ne Tramp, "bivši".
Možda Bajden jednostavno nema ubilački instinkt. Ali, ne morate da budete Makijaveli da znate da Tramp predstavlja egzistencijalnu pretnju demokratskim normama. Neće biti oproštaja ako on dobije drugu šansu, samo osvete, svođenja računa i još veće zloupotrebe ovlašćenja, piše kolumnista britanskog lista.
Za sada, Tramp se duri u Mar-a-Lagu, čeka svoj trenutak i prikuplja podršku ali i novac - njegov ratni kovčeg već sada je težak preko 100 miliona dolara. Ankete su pokazale da je on i dalje najpopularniji predsednički kandidat među republikanskim biračima.
Uklonjen sa društvenih medija, njegov glas sada se ne čuje toliko daleko, iako je pronašao prostor prošle nedelje da kritikuje politički korektne fudbalerke. Ali taj relativni mir je varka. U toku je rat uoči "midterm" izbora (izbori na polovini predsedničkog mandata) koje Tramp doživljava kao zagrevanje za prave izbore 2024. godine.
Demokrate su upozorene da se Tramp priprema za borbu. "Tramp je uvek spreman da uzvrati jače nego što je udaren, da krivi svakoga osim sebe, da uzme ono što smatra da je njegovo... Uključite alarm", naveo je autor Majkl Volf koji je ubeđen da će se Tramp ponovo kandidovati.
Ko može da izleči ovu bolest? Ko može da uloni sramotu sa lica Amerike?
Diskvalifikovanje Trampa kao osobe koja ne može da ima javnu funkciju je očigledan način da se izbegne dodatno nasilje u Beloj kući. Pa ipak, "džentlmen Džo" i njegov državni sekretar koji se boji sukoba Merik Garland, se suzdržavaju.
Šta se desilo sa otkrićima istrage Roberta Mulera o uplitanju Rusije u američke izbore? Garland ništa nije uradio sa njima. Šta je sa optužbama za korupciju i poresku prevaru? Ni traga od istrage. A optužbe za seksualne napade? Ni govora o optužnici.
Na pitanje šta će da radi sa Trampovim zloćinima i prekršajima, Bajden je prošlog avgusta rekao da bi progon njegovog prethodnika pred sudom bio "veoma neobičan" i da "nije dobro za demokratiju da se govori o progonu bivših predsednika". Ukratko, on je voljan da ignoriše problem.
Tramp ne prestaje da provocira i podjaruje svoje pristalice pričom o "velikoj krađi" i izbornoj prevari. Iako su optužnice podnete protiv njegovih pristalica koje su 6. januara upale u zgradu Kongresa, sam Tramp se izvukao.
Nije "dobro za demokratiju" da se ignoriše drsko kršenje ustava nekoga ko je na visokom položaju. Na taj način, Trampu se daje vetar u leđa da nastavi sa pričom da su izbori bili prevara i da je on pokraden. To šteti američkoj reputaciji u inostranstvu, ali i pored toga Bajden i Garland ne rade ništa.
Šteta koju je Tramp naneo je ogromna.Surova antimigrantska politika koju je uveo i dalje je na snazi, ništa se ne radi po pitanju rasne ravnopravnosti, a napadi na biračka prava Amerikanaca se nastavljaju. Republikanci su sada više kult a manje politička partija, piše Gardijan.
To trovanje političkih tela oseća se i u inostranstvu. Zašto bi, na primer, predsednik Tunisa poštovao demokratske principe i vladavinu prava kada se oni ne poštuju u Americi? Zašto bi to radila Kina? Zašto bi iko uzeo za ozbiljno Bajdenovo predsednikovanje ako šampion MAGA (Make America Great Again, Učinimo Ameriku ponovo sjajnom - što je bio Trampov slogan) može da ga "buška" dok vozi kolica za golf?
Iran vrlo dobro ilustruje Trampov maligni uticaj. Kada je glupavo napustio nuklearni sporazum iz 2015. godine, osnažio je hardlajnere u Teheranu. Sada su oni došli na predsedničko mesto, iskorišćavajući strahove naroda da bi Tramp mogao da se vrati. Njihova upozorenja da se Americi ne može verovati daleko stižu.
Uspon diktatora od Moskve do Manile, pregovori sa talibanima iz 2020. u Dohi koji su doveli do kraha u Avganistanu danas, prevara sa mirom na Bliskom istoku Džareda Kušnera, negiranje postojanja klimatske krize, sve su to Trampovi proizvodi čijim toksičnim posledicama sa kojima se Bajden svakodnevno bori.
Neki smatraju da je bolest zvana Tramp preterana, da Bajdenova politika saradnje obe stranke daje rezultate, poput njegovog infrastrukturnog plana. Ali ako se stekne utisak da Bajden ne može da drži ni svoju kuću pod kontrolom, svet i američki birači će mu okrenuti leđa, piše Tisdal.
Poenta je: spoljnopolitičke propasti bivšeg vladara nastavljaju da opterećuju Ameriku u inostranstvu na isti način na koji njegov korozivni prezir prema demokratiji, pravu i elementarnoj pristojnosti podriva i deli zemlju. Ovakva situacija ne može da se nastavi, navodi list.
Koji drugi lider na svetu bi dozvolio da serijsko kršenje prava prođe nekažnjeno, tolerisao subverzivne akcije i neprijateljske akcije? Da nije mrtav, Makijaveli bi umro od smeha.
Previše fini Džo mora da prestane da bude toliko kulturan, skine rukavice i neutrališe soj Tramp pre nego što izazove pandemiju. Izolacija i fizička distanca bi pomogli. Stoga, zaključuje kolumnista Gardijana, zatvorite Trampa!
Kurir.rs/Gardijan