Upravo to što u mnogim partnerskim odnosima većina poslova pada na ženu je, kako navodi, i jedan od razloga zbog kojeg se one danas kasnije odlučuju da rađaju.
- Žena je pored postojećih, tradicionalnih obaveza preuzela i moderne. Ona često živi udaljena od primarne porodice, pa nema pomoć bake i deke u odgoju dece, prepuštena je sebi. U našoj zemlji još uvek ne postoji dovoljna svest o partnerskom odnosu - da tata i mama treba da podjednako učestvuju u vaspitanju i odgoju dece i podjednako dele obaveze - kaže Dejanovićeva i dodaje i da je važan i standard kao i finansijska i druga pomoć porodici.
Međutim, ona ističe da slične trendove kad je natalitet u pitanju beleže i čitava zapadna Evropa, SAD i Kanada.
- Naša zemlja ima jasnu strategiju za podsticanje rađanja i, pored finansijske podrške, radimo na smanjivanju psihološke cene roditeljstva, na merama prevencije specifičnih oboljenja kao što su karcinom dojke i grlića materice, na uključivanju jedinica lokalne samouprave, koje i same donose mere za stimulaciju. Prvi put smo poljoprivrednice, u pogledu finansijskog davanja tokom trudnoće i nege deteta, izjednačili sa ženama koje su u stalnom radnom odnosu - navodi Dejanovićeva i dodaje da ne možemo očekivati brze rezultate.
- Demografi kažu da se efekti mera mogu videti tek za deset godina. Mnoge mere za poboljšanje stope nataliteta su preduzete, a te mere će se i proširivati u skladu s potencijalom budžeta. Da bi se obnavljalo stanovništvo, da bi nas sledeće godine bilo koliko sada, potrebno je da žena ima 2,1 dete, a mi danas imamo tek oko 1,5 po ženi.
(Kurir.rs/R.K.)