Živa legenda srpskog sporta, osvajač 35 medalja sa reprezentacijom Srbije, Filip Filipović je u Tokiju odigrao poslednje utakmice sa kapicom na kojoj se nalaze nacionalni simboli.
Kapiten se oprostio od reprezentacije kao jedan od najboljih vaterpolista svih vremena, a verovali ili ne, malo je falilo da uopšte ni ne zaigra vaterpolo.
O tome je nedavno govorila njegova majka, Gospava, koja je poručila da je odlazak u Partizan bio logičan jer su živeli u blizini bazena na Banjici.
- Želela sam da trenira vaterpolo, ali tata je hteo da ga vodi da trenira fudbal. Nisu našli nikoga na fudbalskom stadionu, pa su se eto, ipak opredelili za vaterpolo, a kasnije je prešao u školu Partizana.
Čak ni kada je postao crno-beo, Filipović nije bio siguran da li je odabrao pravi sport, a jedna svađa sa majkom ga je naterala da se posveti isključivo vaterpolu.
- U jednom trenutku je počeo da trenira košarku, a ja zbog toga nisam htela da pričam sa njim. Imao je da jede, imao je oprane stvari, ali nedelju dana nismo reč razmenili. Onda mi je rekao: Evo mama, idem na bazen, molim te pričaj sa mnom - prisetila se Gospava u emisiji Blica "Majke šampioni".
Ponosna majka je kao i svaki drugi roditelj morala da se suoči sa "bubicama" sina, a u slučaju našeg vaterpoliste, kladionica je bio jedan od manjih problema.
- On sam kaže da bi sad sve ponovo uradio, ponovo bi trenirao vaterpolo da se opet rodi. Rekli su mu da ima pet posto talenta, da je levoruk, da ga treba podržati da uz rad dođe do 100 posto. Dobijao je puno isključenja nekada, sećam se, ali brzo je naučio sve, da se spremi sam, da se obuče, da se snađe za sve. Išao je kao mali u kladionice, stalno sam nalazila ispod kreveta. Posle razgovora našeg više nije išao da uplaćuje, ne mogu da kažem da nismo imali sukoba, jesmo.
Pro Reko je zvao 2009. godine i Filip je tada prvi put zbog karijere napustio Srbiju.
- Kad je odlazio iz Partizana plakala sam od sreće, ja sam Partizanovac, ali to su bile suze radosnice - rekla je Filipova majka.
Sa Pro Rekom je, baš kao i sa reprezentacijom, ušao u istoriju osvojivši sve što je mogao po nekoliko puta, igrao je potom i za kragujevački Radnički i Solnok, a u narednoj sezoni ćemo ga gledati u Olimpijakosu.
Hrvati divljali na Filipovićevom debiju
Za reprezentaciju je debitovao sa samo 16 godina i definitivno možemo da kažemo da je imao vatreno krštenje. Prvi uspeh sa seniorskom selekcijom je postigao 2003. godine kada je Srbija i Crna Gora osvojila Evropsko prvenstvo u Kranju (Slovenija). U finalu je "potopljena" Hrvatska rezultatom 10:9, a utakmicu su obeležili neredi izazvani od strane navijačkih grupa fudbalskih klubova iz Hrvatske. Reprezentativci SCG su tokom finalnog meča gađani raznim predmetima, nekoliko navijača je povređeno u masovnoj tuči Srba i Hrvata na tribinama, a posle intervencije policije bilo je i privedenih.
Nestvarna statistika Filipa Filipovića:
Olimpijske igre: 2 zlata, 2 bronze Evropsko prvenstvo: 6 zlata, 1 srebro, 1 bronza Svetsko prvenstvo: 2 zlata, 1 srebro, 1 bronza Svetska liga: 11 zlata, 1 bronza Svetski kup: 3 zlata, 1 bronza Mediteranske igre: 2 zlata, 1 bronza Ukupno 35 medalja: 26 zlata, 2 srebra, 7 bronzi
(Kurir sport/Aleksandar Knežević)