Ne prihvatam da predsednik Srbije ide na poligraf. Ne prihvatam da, kako on sam kaže, sebe unizi kako bi demantovao tvrdnje jedne bande čiji pripadnici, radi svoje odbrane, mogu da lažu i da izmišljaju šta god im padne na pamet. Umesto da javnost osudi na sva zvona skandalozno prihvatanje pojedinih opozicionih nazovipolitičara i medija onog što su članovi te bande iznosili, dolazimo u krajnje ponižavajući položaj kao društvo. Ponižavajući, jer time što će predsednik Srbije sebe kao ličnost da unizi, uniziće i instituciju koju predstavlja. Razumem njegov poriv, jer svakog normalnog čoveka zaboli da se iskazi onih koji su sekli i mleli ljude tretiraju kao apostolsko učenje u pojedinim medijima. Međutim, bez obzira na sve, jednostavno ne može banda iz zatvora da diktira i da kreira javno mnjenje i ne može predsednik zbog iskaza tih zlikovaca da dode u položaj sebe i insituciju koju predstavlja da ponižava. Nema pravo da to čini.
S druge strane, ako već predsednik Srbije sebe unižava i ide pred tužioca i na poligraf, a zašto to neki drugi funkcioneri vlasti za koje postoje krajnje ozbiljne indicije da su bili saradnici i zaštitnici Belivukove bande takođe ne budu pozvani pred tužioca? Bili su na takvim funkcijama da bi u najmanju ruku morali da odgovaraju zato što nisu preduzimali ama baš ništa da se ti razbojnici privedu poznaniju prava. Naprotiv, sve češće se može čuti da su oni ciljano žmurili na oba oka i da se svesno prstom nisu micali kako bi Belivuk i društvo mogli da rade šta im je volja. Umesto da su oni pred tužiocem, tamo ide predsednik Srbije, koji je nit luk jeo, nit luk mirisao. Oni su danas Instagram zvezde, još uvek ministruju, peku ćevape, slikaju se sa kučićima, citiraju Bukovskog i smeju nam se svima u lice. Smeju se i samom predsedniku države, koji je prinuđen radi sopstvene časti i obraza da čini ovo što čini. Smeju se, jer mu se naslađuju ponižavanjem njegove dece, brata, porodice i njega samog. Smeju se, jer se osećaju moćnim, pozivaju se na FBI, na određene ambasade i misle da im niko ništa ne može. Zaista, kada pogledate taj paradoks da će predsednik Srbije sebe ponižavati i ići pred tužioca, a ovi će kolutati prstićima i kliberiti se dok gledaju priloge kako je predsednik Srbije išao na poligraf na sada njima omiljenom N1 ili čitati laži sa portala Direktno ili Nova S, običan čovek će zaista pomisliti da im niko ništa ne može.
Čudna je politika rabota. Razvojni put jednog političara na vlasti u opozicionim medijima do nadimka slina bio je munjevit. No, danas je još brži povratak od sline ka njegovom imenu. Za njih on više nije slina, već poželjan partner koji navodno ima pune fascikle koje samo što nije otvorio. Miljenik se očas posla postane samo ako te prepoznaju da ćeš nauditi Vučiću. Zato će bilo kakav potencijalni poziv ka dotičnom kada dođe od tužilaštva u tim istim medijima biti smatran kao pritisak vlasti, te će Nebojša iz Beograda vrlo brzo postati junak u borbi protiv Vučićevog režima. Odvratno, zar ne? Zato, predsedniče republike, ne prihvatam i nikada se neću složiti da sebe ponižavate kako biste demantovali razbojnike. Time ne samo što sebe ponižavate već se ponižava i institucija koju predvodite, kao i svi oni čestiti ljudi koji su glasali za vas. Pred tužioca neka idu oni koji pređoše toliki razvojni put ka slini i od sline.