Prošle godine, kineski admiral Luo Jang, izjavio da je da potopu dva nosača SAD i ubije 10.000 mornara sjajna ideja jer Amerikanci ne podnose borbene žrtve i napustiće zapadni Pacifik odmah posle udara.
On postavlja vojni cilj i strateški i politički efekat: zadajte težak vojni udarac i vaš protivnik će doneti političku odluku da napusti bojno polje.
Ovakve ideje dolaze od Osame bin Ladena ili Hidekija Todžoa ( japanskog generala - premijera tokom Drugog svetskog rata). Oni su takođe znali da Amerika uvek beži vrišteći nakon pretrpljenog napada. Ideja da su Sjedinjene Države neodlučne izgleda utisnuta u umove mnogih stranih stratega, prenosi Nešenel Interest.
Ipak, činjenica da strateški organizatori u okviru PLA-e otvoreno govore o izvođenju iznenadnih napada i masovnim pokoljima pitaju se može li PLAN zaista uspeti u Luovom zveckanju oružjem. Može li Kina potopiti nekoliko američkih nosača aviona na nuklearni pogon i zapanjiti Sjedinjene Države da napuste zapadni Pacifik?
Kratak odgovor: možda, ali ne kladite se na to. Moguće je, iako je sumnjivo, da PLAN može naneti materijalnu štetu koju Luo zagovara. Da li bi to navelo Sjedinjene Države da napuste zapadni Pacifik i ukinu svoje obaveze prema savezu, političko je pitanje na kolje je verovatni odgovor "ne". Drugim rečima, sumnjivo je da li bi vojni stimulans doneo željeni politički efekat. Luova teorija mogla bi imati negativan efekat.
Počnite od vojne i tehničke strane Luovog glavnog plana i od trivijalnog slučaja: napad na brod u luci. Prvo osnove: nikada nije lako potopiti američkog nosača. Ovi golijati su robusno izgrađeni, na istoj filozofiji kao i drevni bojni brodovi. Njihova unutrašnjost je, na primer, omotana u glomaznu oklopnu kutiju, dok su im trupovi čvrsto izgrađeni. Redundantni sistemi omogućavaju posadama da se preusmere oko oštećene opreme ili sistema cevovoda. I tako dalje. Ovo su remek -dela pomorske arhitekture, a njihova svrha je da izdrže jake udarce i da se bore dalje.
Međutim, 2005. godine vođstvo američke mornarice odlučilo je da sprovede „SINKEKS“ protiv bivšeg USS America kako bi testiralo izdržljivost dizajna super-nosača pod masovnom vatrom. USS Amerika je izdržao skoro četiri nedelje udaranja pre nego što je morala da bude uništena. Eksploziv je eksplodirao iznad i ispod vodene linije kako bi pružio najbolje moguće podatke o tome šta američka mornarica može očekivati u borbi i kako se posade mogu oporaviti od oštećenja. Brod koji može voziti nedeljama lutanja bez posade na brodu i bez načina da se odbrani ili manevrira kako bi izbegao napad, jedan je težak brod.
Pretpostavimo da je kineska vojska uhvatila nosač vezan za pristanište ili sidro. Sedma američka flota, sa centrom oko nosača Ronald Regan na nuklearni pogon, stalno je stacionirana u Japanu-uglavnom u Jokosuki i Sasebu-zajedno sa saveznicima Japanskih pomorskih snaga za samoodbranu. Plovila pristaju na otvorenom u Japanu (i u američkim morskim lukama), a ne ispod otvrdnutih skloništa ili druge pasivne odbrane.
A Jokosuka je nadohvat ruke velikom broju kineskog naoružanja, uključujući stotine balističkih projektila koje su izbacile raketne snage PLA.
Sedma flota usidruje američku pomorsku poziciju u zapadnom Pacifiku i predstavlja grubi pandan Perl Harboru 1941. (Bliža analogija bila bi Filipini da je Vashington podijelio Pacifičku flotu između tamo i Havaja.) Osim što je kineska vojska mogla lansirati svoju verziju "Perl Harbura“, a da pritom nije pretrpeo operativne opasnosti koje je Tokio pretrpeo pre tri četvrtine veka. Za Peking bi bilo potrebno da pošalje rakete i ratne avione ka nebu sa lokacija na kopnu.
Šta je sa manje trivijalnim slučajevima? Šta ako, recimo, saveznička obaveštajna služba dobije vst o kineskom napadu i Sedma flota krene na more? A šta je sa tim drugim nosačem koji se Luo nada da će potonuti?
Mobilnost menja stvari. Grupa nosača sposobna za manevrisanje i odbranu sa ukrcanim avionima i krstaricama i razaračima u pratnji daleko je bolje pozicionirana da izdrži preventivni napad. Ako za kaznu koristimo američki standard, ostaje otvoreno pitanje da li je PLA izdržala četiri nedelje stalnog bombardovanja u takvim uslovima.
Mnogi kineski analitičari i oficiri poverovali su da je odgovor na to pitanje „da“. Oni veruju da mogu zasititi američku odbranu napadima sa svih tačaka kompasa, kao i odozgo i odozdo. Ako je tako, mogli bi zamisliti približne rezultate američkog SINKEKS -a.
Da li je pravi odgovor "da" ili "ne", stvar je američkih pomorskih oficira, stručnjaka za naoružanje i pomorsku arhitekturu i dizajnera ratnih igara. Međutim, vredi istaći da je mišljenje Amerikanaca o ovim stvarima od sekundarne važnosti za kinesku odluku da nastavi operaciju Luo Jang.
Ako Peking veruje - s pravom ili pogrešno - da bi iznenadni udar uspeo i da bi izazvao željeni politički efekat, tada bi rukovodstvo moglo baciti gvozdenu kocku. Opet, kineski stručnjaci bi mogli pogrešiti. Možda neće uspeti. Ili su možda bili u pravu u užem vojnom smislu jer su platili prevoznicima, ali su pogrešili u pogledu političkog uticaja napada. Imperijalni Japan potopio je bojne brodove i nosače američke mornarice i pogledajte šta ga je na kraju zadesilo.
Kina nije prva država koja je potcenila američku moć i odlučna.
Sada, ako je PLA -i naređeno da potopi dva američka nosača, jedan bi verovatno bio vodeći brod Sedme flote. Drugi verovatni kandidat bio bi iz Treće flote iz San Diega. Treća flota je tradicionalno delovala kao snabdevač snaga za napredno raspoređene snage u zapadnom Pacifiku, Indijskom okeanu i Persijskom zalivu. Drugim rečima, oprema i obučava snage za obavljanje dužnosti pod regionalnim vojnim komandantima, poput američke indo-pacifičke komande i prokonzula Centralne komande.
Poslednjih godina, međutim, mornaričko rukovodstvo je počelo da zapošljava flotu San Diega kao operativnu snagu. Drugim rečima, komandant Treće flote deluje kao operativni komandant pomorskih snaga u zapadnom Pacifiku i Indijskom okeanu, umesto da prenosi kontrolu na komandante na terenu. To brodove sa sedištem u SAD-u čini borbenim snagama bez opterećenja aparata Sedme flote.
Da li bi PLA mogla potopiti dva nosača, zavisi od njegove sposobnosti otkrivanja, praćenja i angažovanja plovila koja deluju sa suprotnih strana Pacifika, a zavisi i od toga kako američki komandanti grupa nosača upravljaju operacijama flote na moru. Ostaje da se vidi (osim možda u sablasnom domenu poverljivih obaveštajnih podataka) da li kineski niz satelita, senzora i drugih sredstava nadzora može sa pravom preciznošću pronaći i pratiti pokretne radne grupe u velikoj praznini koja je Tihi okean.
Jasno je da to nikome nije lak zadatak. Ako Kina ne može pronaći operativne grupe prevoznika ili vektorsku imovinu PLA protiv njih, ne može izreći kaznu na skali američkog SINKEKS -a. KED.
Što nas dovodi do američke taktike i operativne prakse. Jedan veruje da američki komandanti razumeju da sada krstare ispod senke PLA u zapadnom Pacifiku i čine sve što mogu da osujete šeme poput Luove. Ako verovatno nisu razumeli koliko je situacija postala ozbiljna, sada razumeju - hvala još jednom, admirale!
Nosač je veliki brod. Sićušan je u poređenju sa okeanom i može ga iskoristiti kao prava igla u plastu sena. Na primer, ako grupa nosača strogo reguliše svoje elektromagnetne emisije na način na koji smo to činili mi hladni ratnici - primenom tehnike poznate kao EMCON, za „kontrolu emisije“ - to može ograničiti, ako ne i potpuno, izbeći odavanje tragova otkrivanja lokacije.
Operativne grupe takođe mogu delovati u zagušenim vodama, mešajući se sa drugim saobraćajem kako bi zamaglile taktičku sliku neprijatelja. Oni mogu delovati u blizini obale, koristeći priobalni teren da prikriju svoje boravište. Oni mogu učiniti loše vreme svojim prijateljem. I tako dalje. Kreativne mogućnosti postoje za predviđanje američkog scenarija i postoje već dugi niz godina. Američki mornarički komandanti trebalo bi da iskoriste poznate standarde iz Drugog svetskog rata i Hladnog rata, istovremeno smišljajući nove metode operativnog prikrivanja, lukavstva i obmane.
Da li bi Luova šema radila? Pitajmo Magičnu osmorku: ne računajte na to.
Sada postoji izvodljivija, ako ne i manje krvoločna varijanta Luovog viđenja iz plavog plamena: PLAN bi mogao pokušati da "ubije misiju" na dva nosača, umesto da ih pokuša potopiti. Ubistvo misije izbacuje ratni brod iz operacije na duže vreme umesto da ga uništi. Neko vreme oduzima borbenu snagu od neprijateljskih snaga - možda dugo, zavisno od toga koliko dugo traju popravke. Osipanje letačke palube nosača raketama ili bombama moglo bi ga spriječiti u lansiranju ili oporavku aviona, da uzmemo jedan očigledan primjer, čak i ako je brod inače ostao netaknut.
Nosač bez ispravne piste ili letećeg vazdušnog sastava je poput bojnog broda bez ispravnih topova. Slanje torpeda u njegove propelere bi ga na sličan način onesposobilo. Lišeni pogona, ravni krov bi bio delimično ili potpuno nesposoban za manevrisanje radi lansiranja i oporavka aviona neko vreme - nosači se pretvaraju u vetar kako bi pomogli svojim avionima da se podignu pod njihovim krilima - i možda ne bi mogli da pređu iz tačke A u tačku B sa svoju uobičajenu nuklearnu snagu.
Sve gore navedene tehnike za izbegavanje PLAN napada primenjuju se i na izbegavanje ubistava misije. Razlika je u tome što bi operacija Luo Lite postavila niži prag uspeha, a istovremeno bi potencijalno prigušila vrednost političkog šoka za kojim Luo žudi. Napadači PLA ne bi morali da iznose kazne dva puta na američkom nivou da bi manje ambiciozna strategija uspela.
Ali, ako je kineska vojska zamislila izvođenje iznenadnog napada kao početnu salvu pacifičkog rata, isključivanje dva nosača-otprilike 25 procenata američke udarne moći koju nose nosači u bilo kom trenutku-predstavljalo bi ozbiljan doprinos operativnom i strateškom uspehu. Ovo je kineski potez smisleniji - i vredan proučavanja u hodnicima Pentagona i drugde u američkoj odbrambenoj zajednici.
Kurir.rs