Znate li kakva je (jedna od mnogih) razlika između Italije i Srbije? Italija ima Leonarda iz Vinče, Srbija ima deponiju u Vinči, koja je nakon što se zapalila, postala opsesivna medijska, ali i politička tema. Neki bi cinik mogao reći - deponija u Vinči je postala srce Srbije. I znate šta, ne bi cinik mnogo ni pogrešio.
Rekosmo da ni zapaljeno đubre nije moglo proći bez žestoke politizacije. Majke opozicione invencije - inače majstori za proizvodnju pičkinog dima - videle su šansu da oblake dima koji su se nadvili nad prestonom megakasabom preusmere na Prezidancijalni čardak i da srpskom narodu i senatu pošalju jasnu poruku - „pa je l’ vidite vi ko vas truje“ - posle koje bi, je li, trebalo da usledi Visoki strmopizd.
Ni Imperija, međutim, nije sedela skrštenih ruku. Momentalno je uzvratila udarac, a u ulozi udarnika se pojavio multiudarnik Nebojša Bakarec, koji je izjavio (tvitovao?) da je deponiju zapalio - Ðilas. Da bi tetlemanluk bio kompletan, Ðilas je sa indignacijom demantovao umešanost u piromansku rabotu.
Ovde prestajemo da pričamo o deponiji - prepuštamo posao vatrogascima - i prelazimo na temu naše današnje kolumne, divna stvorenja poput Bakareca, na čija nejaka pleća pada lavovski deo odgovornosti za involuciju u kojoj fermentiramo kao vinčansko đubre. Cinik bi rekao, šta će ti ono „kao“.
Bakarec je reprezentativni, ali najniži ešelon - stoga i najlakši za analizu - takozvane stalne postavke političkog sistema srpskog burazerskog pluralizma, u kom su - nemojte sad pasti na dupe - famozni srpski tirjani samo epizodisti i potrošni materijal.
Za razliku od Bakareca, koji žudi za centrom pažnje, ostali članovi stalne postavke daju sve od sebe da - ako se drugačije ne naredi - ostanu što niže ispod radara i da tako, sedeći ispod radara, prenose srpske tirjane s kolena na koleno.
Imate u trenutnoj nomenklaturi dilbera koji su počeli kao Titovi omladinci, koji su bili Miloševićevi i Koštuničini omladinci, koji su trenutno Vučićevi omladinci (trećeg doba), koji će - kad opozicija dimom s deponije strmopizdi Vučića - biti omladinci bilo kog Murte koji se uspentra na vlast i koji će - kad pandrknu - naći način da postanu omladinci neke zagrobne sanđame.
Stvar je prosta ko pasulj. Sistem je takav da srpski tirjani ne mogu da funkcionišu bez članova stalne postavke - profesionalnih lupadžija, muljatora, prodavaca magle i zanosača muda - dočim članovi postavke odlično funkcionišu sa svakim tirjaninom, samo što s protokom vremena moraju da rade brže, jače, bolje. Nije, recimo, da Bakarec nije bulaznio i dok je bio u najnižem Koštuničinom ešelonu, ali vremena su se promenila, pa je morao da mu ga da i po naučnoj fantastici.
Naravoučenije je da srpski tirjani - i srpske tiranije - ne bi mogli opstati bez članova stalne postavke, problem je što se toj sorti ne može doakati jer joj i samo ime kaže da je stalna. Moja neznatnost, inače, misli da su vinčanski požar izazvale brljotine decenijama gurane pod tepih.