Počelo čišćenje kanala Vizelj
BEOGRAD - Vanredno čišćenje kanala Vizelj, kod Borče, koji se koristi za odvodnjavanje i za trening kajakaša kluba BSK, počelo je danas.
Čišćenje je sprovedeno na inicijativu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, o trošku Grada, a radove izvodi Javno vodoprivredno preduzeće "Beogradvode".
Početku radova prisustvovale su reprezentativke Srbije, kajakašice Nikolina i Olivera Moldovan koje treniraju na tom kanalu.
Nikolina Moldovan, koja je sa sestrom Olivrom osvojile osmo mesto u finalu trke kajaka dvoseda na Olimpijskim igrama u Londonu, kazala je novinarima da će čišćenje kanala ponovo omogućiti treninge svim kajakašima kluba iz Borče.
"Nadam se da će za nedelju dana pčeti veslanje na kanalu, koje u poslednjih mesec i po dana nije bilo moguće zbog guste trave koja je izrasla", kazala je ona.
Trener i potpredsednik kajakaškog kluba iz Borče Dragan Plavšić izrazio je nadu da će kanal dobiti prioritet u kanalskoj mreži Pančevačkog rita i da će zavanično dobiti i sportsku namenu, pored one da služi samo za odvodnjavanje.
"Dubinsko čišćenje kanala udahnulo je novi život klubu koji ima vrhunske takmičare u više kategorija, a koji su imali problem da treniraju", rekao je Plavšić.
Direktor "Beogradvoda" Miloš Milovanović kazao je da je na čišćenju pored bagera angažovana i "specijalnu amfibiju" da bi se kanal "očistio od cvati koja je u ovoj fazi intenzivnog cvetanja prekrila vodu", a da je vrednost radova veća od pet miliona dinara.
Prema njegovim rečima, amfibija će na površini od oko tri hektara pokositi dno kanala na dubini do 2,5 metara.
On je podsetio da su "Beogradvode" 2009. godine za potrebe kluba BSK produžile kanal za 200 metara i izvadile 13.000 kubnih metar mulja, te kajakaši sada imaju trening stazu dužine 600 metara.
Milovanović je naveo da kanal Vizelj trenutno služi za odvodnjavanje, da bi u sledećoj fazi trebalo postane kanal za navodnjavanje, a nakon toga bi mogao da bude i plovni kanal.
On je podestio je da u Pančevačkom ritu, u čijem sklopu je i kanal Vizel, postoji više od 800 kilometara kanalske mreže.
"U ovom slučaju se javila potreba da se kanal koristi za veslanje i pokušaćemo da ga prilagodimo za to, ali nekoliko stotina metara dalje zaštitari traže da se kanal ne dira zbog očuvanja posebnih vrsta ptica", kazao je direktor "Beogradvoda" i dodao da će se zato voditi računa i o zaštiti životne sredine.