POTRESNO SEĆANJE BOGDANA NA MASAKR U GORAŽDEVCU: Čekam 18 godina da uhvate ubicu, MOJE RANE I RANE PORODICA POGINULIH TO ZASLUŽUJU
Bogdan Bukumirić, koji je kao dečak teško ranjen u napadu u Goraždevcu kad je nepoznata osoba pucala na decu na reci Bistrici, nema želju za osvetom, ali ne prestaje da se nada da će zločinac biti priveden pravdi
Prošlo je 18 godina od napada na srpsku decu u Goraždevcu i, iako počinioci nisu pronađeni, a istraga je obustavljena zbog nedostatka dokaza, Bogdan Bukumirić, jedan od tada četvoro teško ranjene dece, kaže da svakog sekunda očekuje da ga pozovu i jave da su uhapsili monstruma koji je pucao na decu.
Jedan od najvećih zločina
Napad na srpsku decu u Goraždevcu 13. avgusta 2003. jedan je od četiri najveća zločina nad Srbima od dolaska međunarodne misije na Kosovo i Metohiju. Toga dana deca su se kupala na reci Bistrici, 500 metara od centra sela, kada je nepoznata osoba otvorila na njih rafalnu paljbu. Ubijeni su Pantelija Dakić (12) i Ivan Jorović (19), a teško ranjeni Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i Ðorđe Ugrenović (20).
- Ja sam nastavio svoj život, oženio sam se i ostvario sam se kao roditelj, imam dve ćerkice - Nikoliju i Anđelu, koje su mi najveći uspeh u životu. One mi daju snagu da nastavim dalje, ne dozvoljavaju mi da klonem duhom. Zbog njih pozitivno razmišljam i ne osećam potrebu za osvetom. Ali, sa druge strane, ja sam jedan tužan čovek zato što 18 godina čekam poziv iz međunarodne zajednice tokom kog će mi reći da je neko priveden, da će konačno da izađe pred sud da mu se sudi za zlodela koja je uradio. Moje rane i rane porodica poginulih to zaslužuju - poručuje Bukumirić.
Ipak, kako kaže u razgovoru za Kurir, ne gubi nadu da će počinioci kad-tad biti privedeni.
- Očekujem svakog sekunda poziv od međunarodne zajednice, relevantnih institucija, poziv da su uhapsili monstruma i teroristu. Uvek se pitam zašto, zbog čega, šta su deca kriva... - kaže Bukumirić.
Osam metaka
Pogođen je sa osam metaka, od čega je bilo čak sedam prostrelnih rana, a doktori su mu davali samo četiri odsto šanse da preživi.
- Začuo sam rafalnu paljbu, pucnje, mene su pogodila tri metka sa leve strane, bočno, i to me je odbacilo nekih pola metara otprilike. Okrećem se naglo prema tom zločincu, da vidim lice tog nekog, kad su me pogodila još dva metka iznad grudnog koša, u stomak i, prilikom pada, u glavu, to je sedma prostrelna rana. Osmi metak mi je okrznuo levi članak noge - seća se on.
Posle pokušaja da ga prebace u italijansku bazu Kfora i odlaska u seosku ambulantu, Bukumirića komšije Milovan Pavlović i Rajko Jandžiković, zajedno sa njegovim bratom, stavljaju u auto i kreću prema Peći. Tamo su ih napali Albanci, a rulju su rasterale dve patrole Kfora. Bogdanu je slezina operisana u francuskoj bazi, dok je operacija glave izvršena na VMA.
Kurir.rs/Katarina Blagović