analiza

AVGANISTANSKI HAFTAR GENERAL DOSTUM PREBEGAO U UZBEKISTAN?! Sprema li se novi rat na EVROAZIJSKOM BALKANU između Uzbeka i Talibana

Sub, 14.08.2021. 21:12h

Printscreen/Twitter

Kakve li ironije. Tog 15.februara 1989. godine general Boris Gromov i ostaci 40. sovjetske armije na oklopnim vozilima BTR-80 prešlo je metalni most "Družba" most avganistansko-uzbekistanoskog prijateljstva preko reke AmuDarja. Trideset i dve godine kasnije 14. avgusta 2021.godine ostaci 209.korpusa ANA kojim je komadovao general Abdul Rašid Dostum i njegov saradnik Tadžik Mohamad Nor, posle zauzimanja Mazar i Šarifa izgleda da su sa kompletnom tehnikom prešli u Uzbekistan.

Na društvenim mrežama pojavio se snimak Dostumovih boraca koji stoje na mostu u koloni i čekaju da pređu u Uzbekistan kako bi se spasli od juriša Talibana koji su po centralno evropskom vremenu zauzeli Mazar i Šarif.

Uprkos oprečnim informacijama, očito vest da najodaniji Dostumovi borci pružaju otpor u centru Mazar i Šarifa nije bila tačna, kao i da je on bio u Kabulu, gde specijalna delegacija Talibana koji su transportnim avionom C-130J vazduhoplovstva Katara stigli u Kabul na razgovore sa predsednikom države i članovima vlade.

Očito da je Dostum bio u Mazari Šarifu i da je iz za sad nepoznatog razloga odlučio da napusti teritoriju Avganistana što senije desilo od početka rata u ovoj zemlji pre 43 godine.

Među ljudima upućenim u dešavanja u Avganistanu već kruže informacije da je zapravo cela stvar sa padom Avganistana dogovorena i da Amerikanci traže da dok se ne povuku svi Avganistanci koji žele i strane civilne i vojne misije ne ulazi u Kabul.

A šta se krije iza generala Dostuma za sad je najveća tajna finala tj završnice Avganistanskog rata.

Naime, zašto je general Dostum otišao je za sad najveća enigma. Čpvek koji je decenijama gospodar života i smrti na severu Avganistana. Koji je u prvom ratu odolevao svakoj Talibanskoj ofanzivi kome Talibani nisu mogli ništa. Među Uzbecima na severu Avganistana uživa ogormnu podršku. Zašto je odlučio da ode, to niko ne zna. Jedna od teza je da će pre svega u Uzbekistanu napraviti bazu gde će se prvo konsolidovati, dobro naoružati, pošto je poznat kao veliki saradnik Rusije i teritoriju Uzbekistana koristiti kao bazu za upade i borbu protiv Talibana.

Inače interesantno je da Dostuma zovu avganistanski Haftar koji jepovezna osim sa Rusima i njihovim FSB, takođe i sa CIA. Ta ljubav datira još iz avganistansko-sovjetskog rata, a zli jezici kažu da se nikad ta veza i simpatisanje nije prekidalo.

Jedno od zanimljivih teza jeste da su zapravo trenutna dešavanja u Avganistanu deo nove igre i konflikta na relaciji Talibani uz podršku Turske, Katara i Pakistana sa jedne strane i Dostuma koga podržavaju SAD, Rusija i Uzbekistan sa druge strane. Da neće biti mira na Evroazijskom Balkanu već sad postaje vidljivo.

Ko je general Dostum

Abdul Rašid Dostum avganistanski je političar i maršal Avganistanske nacionalne armije koji je bio potpredsednik Avganistana od 2014. do 2020. godine. Poznat je i kao lider Nacionalnog islamskog fronta Avganistana, odnosno avganistanske Uzbekistanske zajednice. Bio je kontroverzni savetnik za bezbednost Hamida Karzaija u okviru prelazne administracije Avganistana.

Dostum je tokom svoje dve decenije karijere vođe milicije sklopio mnoge kratkotrajne saveze. Dostum je bio radnik koji je postao sindikalni šef u sektoru nafte i gasa, uključujući i putovanje u Sovjetski Savez na obuku 1980. godine. Ali ubrzo je okupio desetine hiljada muškaraca da oformi većinski etnički uzbekistansku "miliciju Dostum", „kojoj je naredio da podrži komunističku vladu u Kabulu i odbije snage mudžahedina koje podržavaju SAD i Pakistan 1980-ih. Dostum je takođe bio u izvršnom veću Narodno -demokratske partije Avganistana.

Dostum se tada okrenuo protiv komunističkog predsednika Nadžibulaha pred kraj njegove vladavine 1992. - tri godine nakon povlačenja Sovjeta iz Avganistana. U tom periodu Dostum i drugi uglavnom uzbekistanski vojni oficiri osnovali su stranku Nacionalni islamski pokret (Junbesh-e Milli Islami) sa sedištem u Mazar-e Sharifu. Dostum se uskoro udružio sa komandantom mudžahedina Ahmadom Šah Masudom. Dostumove snage su se borile sa Masudinim ljudima da zauzmu Kabul, dozvoljavajući Dostumu da se nakratko pridruži vladi mudžahedina predsednika Burhanudina Rabanija.

Nakon što je ocenio da je predsjednik Rabbani propustio da mu ponudi mjesto u kabinetu, Dostumove snage su se nakratko pridružile islamističkom vođi Gulbudinu Hekmatiaru kako bi opsjedali vladu mudžahedina u Kabulu.

Dostum je izbačen iz svog uporišta Mazar-e Šarif i okolne mini-države 1997. godine, i na kraju je primoran da pobegne u Uzbekistan, Iran, zatim Tursku.

Dostum se ponovo pojavio da podrži napade predvođene SAD-om radi svrgavanja talibanskog režima 2001. godine, vraćajući se u to područje kako bi povratio kontrolu nad velikim dijelovima severnog Afganistana.

Dostum i njegove pristalice vešto su koristili američku podršku, a tokom američke invazije Mazari-i-Šarif je 10. novembra oslobođen od talibana, kao prvi veći grad u Avganistanu. Dostum i njegovi ljudi tada su zarobili hiljade talibana, od kojih su mnogi nestali mesec dana kasnije pod nikad razjašnjenim okolnostima u događaju koji se ponekad naziva masakr u Dašt-i-Leiliju.

Dostumov nacionalni islamski pokret u Avganistanu kontrolisao je brojne severne provincije pre nego što su talibani došli na vlast - uključujući većinu provincija Balkh, Fariab, Jovzjan i Samangan - i tu leži njegova baza moći. Od kada ga je administracija predsedavajućeg Karzaija imenovala za specijalnog izaslanika i vojnog zvaničnika, Dostum je pokušao da ponovo uspostavi kontrolu nad delom severnog Avganistana koji uključuje otprilike 5 miliona ljudi. Njegova vladavina u regionu općenito se smatrala društveno liberalnom, ali brutalnom u tretmanu opozicije.

Kurir.rs/A.Mlakar