Glavna vest dana i predmet nagađanja svih obaveštajaca sveta jeste sudbina generala Abdula Rašida Dostuma čije snage beže u susedni Uzbekistan, kao i on.
Dok pola sveta ne može da veruje da je Mazar i Šarif pao u ruke talibana za samo jedno popodne kad se posle kraćeg okršaja predao skoro ceo 209. korpus Avganistanske nacionalne armije, talibani nisu časili časa.
Em što su iz kazamata pustili najpre na slobodu nekoliko hiljada zatvorenika mahom svojih saboraca i pripadnika Al Kaide, em su pohrili da preko talibanske televizije objave sliku ni manje ni više nego iz vile Abdul Rašida Dostuma i objave vaskolikom narodu i svetu u kakvom luksuzu je uživao ovaj maher Centralne Azije, saradnik i FSB i CIA, moskovski đak.
Talibanska ekipa se, kako se vidi na kamerama, smestila u Dostumovom salonu sa lepim LCD, sofama, lepim tepisima, vazama i kristalnim lusterima.
Ostatak kuće za sada nije prikazan, ali ako je suditi po salonu, šta se nalazi po sobama, kupatilu možemo i da zamislimo.
U svakom slučaju jedan tviteraš je lepo primetio da je korupcija ono što je ubilo Avganistan i omogućilo uspon talibana. Korupcija je razorila vlast u Kabulu i po provincijama, razorila je vojsku u koju su ulivene milijarde dolara, a efekta nije bilo nikakvog, dok o tehnici koju su posedovali čak neke članice NATO mogu da sanjaju.
Nije nepoznato da Dostum voli da uživa u luksuzu i da odavno nije imun na pare, ma od koga stizale. Isto tako kako je odlazio tako se i vraćao. Naravno bio je bogatiji sve više i više. U svakom slučaju ni egzil mu neće teško pasti, a da li će se vratit kao pobednik u Mazar i Šarif ostaje da se vidi.
Igra tek počinje.
Ko je general Dostum
Abdul Rašid Dostum avganistanski je političar i maršal Avganistanske nacionalne armije koji je bio potpredsednik Avganistana od 2014. do 2020. godine. Poznat je i kao lider Nacionalnog islamskog fronta Avganistana, odnosno avganistanske Uzbekistanske zajednice. Bio je kontroverzni savetnik za bezbednost Hamida Karzaija u okviru prelazne administracije Avganistana.
Dostum je tokom svoje dve decenije karijere vođe milicije sklopio mnoge kratkotrajne saveze. Dostum je bio radnik koji je postao sindikalni šef u sektoru nafte i gasa, uključujući i putovanje u Sovjetski Savez na obuku 1980. godine. Ali ubrzo je okupio desetine hiljada muškaraca da oformi većinski etnički uzbekistansku "miliciju Dostum", kojoj je naredio da podrži komunističku vladu u Kabulu i odbije snage mudžahedina koje podržavaju SAD i Pakistan 1980-ih. Dostum je takođe bio u izvršnom veću Narodno-demokratske partije Avganistana.
Dostum se tada okrenuo protiv komunističkog predsednika Nadžibulaha pred kraj njegove vladavine 1992. - tri godine nakon povlačenja Sovjeta iz Avganistana. U tom periodu Dostum i drugi uglavnom uzbekistanski vojni oficiri osnovali su stranku Nacionalni islamski pokret (Junbesh-e Milli Islami) sa sedištem u Mazar i Šarifu. Dostum se uskoro udružio sa komandantom mudžahedina Ahmadom Šah Masudom. Dostumove snage su se borile sa Masudinim ljudima da zauzmu Kabul, dozvoljavajući Dostumu da se nakratko pridruži vladi mudžahedina predsednika Burhanudina Rabanija.
Nakon što je ocenio da je predsednik Rabani propustio da mu ponudi mesto u kabinetu, Dostumove snage su se nakratko pridružile islamističkom vođi Gulbudinu Hekmatiaru kako bi opsedali vladu mudžahedina u Kabulu.
Dostum je izbačen iz svog uporišta Mazar i Šarif i okolne mini-države 1997. godine, i na kraju je primoran da pobegne u Uzbekistan, Iran, zatim Tursku.
Dostum se ponovo pojavio da podrži napade predvođene SAD-om radi svrgavanja talibanskog režima 2001. godine, vraćajući se u to područje kako bi povratio kontrolu nad velikim delovima severnog Avganistana.
Dostum i njegove pristalice vešto su koristili američku podršku, a tokom američke invazije Mazari i Šarif je 10. novembra oslobođen od talibana, kao prvi veći grad u Avganistanu. Dostum i njegovi ljudi tada su zarobili hiljade talibana, od kojih su mnogi nestali mesec dana kasnije pod nikad razjašnjenim okolnostima u događaju koji se ponekad naziva masakr u Dašt-i-Leiliju.
Dostumov nacionalni islamski pokret u Avganistanu kontrolisao je brojne severne provincije pre nego što su talibani došli na vlast - uključujući većinu provincija Balk, Fariab, Jovzjan i Samangan - i tu leži njegova baza moći. Od kada ga je administracija predsedavajućeg Karzaija imenovala za specijalnog izaslanika i vojnog zvaničnika, Dostum je pokušao da ponovo uspostavi kontrolu nad delom severnog Avganistana koji uključuje otprilike 5 miliona ljudi. Njegova vladavina u regionu generalno se smatrala društveno liberalnom, ali brutalnom u tretmanu opozicije.
Kurir.rs/A.Mlakar