Pre neki dan smo razglabali o (prividnim) koristima i grdnim štetama po istoriju i život koje proizilaze iz nerazdvojenosti crkvenih i državnih poslova, danas ćemo govoriti o (u svakom slučaju) maloj vajdi i (potencijalno) grdnoj šteti koje mogu proizaći iz predstojećeg ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju, varoši nadaleko poznatoj po independitizmu i ljutom crnogorstvu.
Da, recimo, SPC, RS i RS (BiH) nisu u tako prisnom, decenijskom klinču, sam čin rukopoloženja mitropolita ne bi izazvao veliku pažnju javnosti, pogotovo ne negativnu, nikakvog, dakle, amoka ne bi bilo. I uopšte, rukopoloženja episkopa i mitropolita ne bi ni trebalo da izazivaju neku posebnu pažnju. Rukopoloženje nije sveta tajna - svi rukopoloženici su je „svršili“ primajući sveštenoslužiteljski čin - ali nije ni razlog za panađur i narodno veselje, ponajmanje za politički miting.
Ovako kako stvari stoje, veliki deo crnogorske javnosti će u Porfirijevoj ruci koja se očinski spušta na Joanikijevu glavu videti produžetak Vučićeve i Putinove ruke. Skrušena pojava bogougodnika Borata Krivokapića - koji se uvek nađe u blizini svih značajnijih sveštenih radnji - dodatno će doliti ulje na vatru koja već tinja.
Kakva vatra? Evo kakva. Budući da u crnogorskoj opoziciji ne sede kilavi Tadići, Ðilasi itd., nego ponosni i odlučni ljudi, za dan ustoličenja je zakazan masovni protest, tj. protestni miting. A da istorija slučajno ne bi propustila priliku da se ponovi, šuška se da su udružene majke srpske invencije najavile - kontramiting.
Što će reći da će na dan četvrtog septembra o. g. Cetinje biti skladište baruta po kome će odsvud leteti petarde. Od kojih je najeksplozivnija Borat K. Sve, međutim, da rukopoloženje prođe bez žrtava u ljudstvu i materijalu - koje su u ovako uzavreloj atmosferi i te kako moguće - ionako poremećeni odnosi dvaju naroda i država biće dodatno (možda) i nepovratno pogoršani.
Nije, inače, kanonski obavezno da se čin ustoličenja obavlja u mestima u kome će stolovati episkopi i mitropoliti serbski. Mogao bi Joanikije doći u Beograd - sumnjam da bi independisti pravili pitanje da se čin obavi i u Podgorici - ali ne, majke srpske invencije su čvrsto rešile da se to obavi na Cetinju upravo zato što znaju da će tamo izbiti pičvajz. Ko biva... da im pokažemo da nam niko ne može ništa i da smo jači od sudbine.
E sad, kad bih slučajno naišao na Njegovu svetost Porfirija na nekoj od njegovih gandijevskih šetnji po Beogradu - a voleo bih, nisam ga odavno video - Njegova svetost bi mi zacelo rekao: „Šta sad zakeraš, zar mene nije rukopoložio blaženopočivši patrijarh usred katoličkog Zagreba, zašto je pravoslavno Cetinje sporno?“
Iz više razloga. Razlog 1. Katolički Zagreb (i Hrvatsku) savršeno boli dupe ko će biti mitropolit zagrebačko-ljubljanski, što sa pravoslavnim Cetinjem iz mnoštva razloga nije slučaj. Inače, Porfirijevo mitropolisanje u Zagrebu je bio pravi bingo, jer je zalečilo dosta rana i popravilo mnogo porušenih mostova. U Cetinju će postići sve suprotno od toga.