Raisa Lošić i pored teškog detinjstva odlučila je da radi ono što je radila u izbeglištvu - da deli sa drugima, pa je tako ni manje odlučila da nepoznatoj devojci da organ
Milica Adamović (30), kojoj je bila potreban pomoć i donor bubrega stigla je u Tursku gde će joj organ dati devojka iz Beograda, Raisa Lošić (32).
Apele devojke kojoj je jedan bubreg izvađen greškom, a drugi radi sa 10 odsto, čula je cela Srbija, a jedna od osoba koja se na njih odazvala je upravo Raisa. Poželela je da uradi ono za šta bi se retko ko usudio - da joj da bubreg, poslala je dokumentaciju, ispostavilo se da su kompatibilne, i sada su već u zemlji u kojoj će Milica dobiti novu šansu za normalan život.
Ipak, ovo nije priča o Milici. Milica će uspeti. Ovo je priča o devojci, majci dvoje dece, koja je i pored teškog detinjstva odlučila da joj da deo sebe, bez ikakve koristi.
Raisa Lošić rodom je iz Knina, odakle je izbegla 1995. godine. Tih dana, koji su je oblikovali u čoveka kakav je danas, živo se seća.
- Iz Knina sam sa bakom došla mesec, dva pre "Oluje". Tetka je živela u Banatskom Brestovcu, mestu gde sam odrasla i školovala se. U izbeglištvu je jako teško. Kod tetke nas je bilo mnogo, prihvatila nas je i posvetila nam se u potpunosti u toj muci. Posle smo se razilazili ko je gde našao smeštaj. Dešavalo mi se u detinjstvu da me drugačije gledaju jer nemam skupe patike, ali nisam dala da me to sputa. Imala sam tu sreću da imam dobre prijatelje u osnovnoj školi, drugari su sa mnom delili sve - priča skromna devojka, govorivši o svom idolu kog više nema, a zbog kog je danas takva kakva jeste.
- Tata mi je preminuo 2019. godine i to je bio mnogo jak udarac za mene. Celog života me je usmeravao da budem poštena i da pre svega budem čovek. Nadam se da je ponosan na mene, i da je ponosan na mene onoliko koliko je cela moja porodica koja mi daje krila u ovome što radim - govori skromna devojka, otkrivši nam motive svog poduhvata.
- Gledala sam apele naše Milice, slušala je kako moli za šansu za život. Videla sam da je divna osoba, a to mi je potvrdila i kada smo se upoznale. Moram priznati da sam pomišljala kako je njenim roditeljima. Kao majci mi je proradila intuicija, i jednostavno sam rešila da to uradim. Osetila sam da ako sam ja jedna od sedam miliona ljudi koja može da da šansu Milici, zašto to ne bih uradila? Kada smo se upoznale, prosto smo "kliknule". Želim joj da se što više u životu smeje, da sutra ona ima decu, i da joj ja ponekad pričuvam tu decu! - priča uz osmeh Milica, koja inače ima dvoje dece. David (11) i Šejla (6) čekaju je već kod kuće, iako je tek otputovala. Kaže, svoju decu vaspitava onako kako je ona vaspitavana, da pomaže i deli kad god može.
- Nadam se da će biti ponosni na svoju majku, to bi bio najveći poklon na svetu za mene jer i oni treba da nauče da budu ljudi. Želim da nauče da poštuju i budu poštovani jer poštovanje se zaslužuje, baš kao i ljubav i druge stvari u životu - rekla je ona, dodavši da ona i Milica imaju jedan zajednički cilj. - Akcenat naše priče je na donorstvu. Može se živeti i sa jednim bubregom i bez pola jetre, samo je potrebno da ljudi to znaju.
Podsećanja radi, Milica je kao beba najpre pogrešno lečena od sepse u Boru, da bi potom bila dovezena u Institut za majku i dete u Beogradu, gde takođe nije ustanovljena tačna dijagnoza, zbog čega joj je, kao ona tvrdi, odstranjen levi bubreg. Drugi bubreg radi joj sa samo 10 odsto. Dijaliza je za nju bila jedino rešenje lekara, ili nesrodni donor pošto srodnog nema. Za lečenje u Turskoj dobri ljudi sakupili su 50.000 evra.
Kurir.rs/ Suzana Trajković