BIVŠI MINISTAR ODBRANE SAD UPOREDIO PAD AVGANISTANA SA ZALIVOM SVINJA: Kenedi je preuzeo odgovornost, preporučujem i Bajdenu isto
Bivši američki ministar odbrane Leon Paneta uporedio je pad demokratske vlade u Avganistanu tokom vikenda sa neuspelom invazijom na Kubu u Zalivu svinja 1961. godine.
"Mislim na Džona Кenedija i Zaliv svinja", rekao je Paneta tokom gostovanja u ponedeljak na CNN.
"To se brzo odvijalo i predsednik je mislio da će sve biti u redu, ali to nije bio slučaj", objasnio je Paneta.
Talibani su u nedelju preuzeli glavni grad Kabul nakon odluke predsednika Bajdena da ukloni američke trupe iz zemlje i okonča najduži rat u zemlji.
"Predsednik Kenedi je preuzeo odgovornost za ono što se dogodilo", rekao je Paneta o zloglasnom incidentu 1961. godine u kojem je ubijeno stotine kubanskih izbeglica i američkih snaga. "Toplo preporučujem predsedniku Bajdenu da preuzme odgovornost ... prizna greške koje su napravljene."
Američki predsednik se obratio naciji u ponedeljak, a više o tome pročitajte OVDE.
Naime, Paneta nije upotrebio pojam Zaliv svinja tek tako. Aludirao je na slučaj od pre 60 godina kada je tadašnji predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer, inače iz redova republikanaca, ostavio "vruć krompir Kube" novoizabranom predsedniku Džonu Ficdžeraldu Kenediju. On je izveo već odobrenu operaciju koja je doživela debakl i koja je kasnije uticala značajno na samog Kenedija i potonje njegovo ubistvo.
Paneta, je zapravo sugerisao da je i u ovom slučaju bilo isto i da su demokrate dobile u ruke "vruć krompir" od republikanaca, odnosno Bajden od Trampa.
Zaliv svinja
Invazija u Zalivu svinja je bio pokušaj invazije naoružanih kubanskih izbeglica u južnoj Кubi koji su planirale i finansirale Sjedinjene Države sa ciljem zbacivanja vlade Fidela Кastra 1961. i označila je vrhunac američkih akcija usmerenih protiv Kube. Američko-kubanske tenzije su započele kada je Kastro zbacio režim generala Fulhensija Batiste 1. januara 1959. Ajzenhauerove i Kenedijeve administracije su ocenile da se Kastrovo kretanje prema Komunističkoj partiji ne može tolerisati i krenuli su da ga zbace. Ipak, pokušaj invazije je neslavno prošao i postao je velika međunarodna sramota za Kenedijev režim. Rezultujući fijasko je bio proučavan kao idealan slučaj "grupnog" donošenja odluka. Drugi, a posebno Amerikanci poreklom sa Kube, videli su ovaj problem kao političku odluku Kenedijeve administracije da se reši dosadnih kubanskih izbeglica. Ovaj događaj se odrazio na ishode izbora pošto je veliki broj Kubano-Amerikanaca izabran u američki Кongres i uspostavio postizborne prilike koji su išli u korist Republikanskoj stranci.
Predsednik Ajzenhauer je marta 1960. potpisao plan po kome su stručnjaci CIA dobili nalog da "Programom tajnih akcija protiv Fidela Kastra“ lidera kubanske revolucije sruše sa vlasti. Pošto serija tajnih likvidacija nije uspela, kao ni da se iznutra destabilizuje Kastro, odlučeno je da se ide na vojnu varijantu rušenja, ali ne korišćenja zvanične armije Sjedinjenih Država (US Army), nego angažovanjem kubanskih disidenata i odbeglih pripadnika armije, diktatora Batiste (Fulgencio Batista Zaldívar).
Sve je zapravo počelo iz zablude da će sve ići lako kao što je bilo sa rušenjem demokratski izabranog premijera Irana (1953) Mohameda Mosadeka (Muhamed Mosadek) i Hakobo Arbensa (Colonel Jacobo Árbenz Guzmán) u Gvatemali (1954). CIA je odlučila da novi Arbenas bude upravo Kastro, a izabrani scenario je upravo bio isti kao u Gvatemali koji bi se primenio na Kubu.
Operacijom je neposredno rukovodio Džon Foster Dalas (John Foster Dulles) direktor CIA a sa kojim je radio i njegov rođeni brat Alen iz Stejt departmenta. Njih dvojica su računali da će bez ikakvih problema sruštiti: "tog histerika iz Havane" kako su nazivali Kastra, pa se nisu nimalo obazirali, kada je novoizabrani predsednik Kenedi na jednoj konferenciji za novinare izjavio da američke trupe neće učestvovati u nikakvim operacijama u vezi Kube.
Operativci na terenu krenuli su u vrbovanje dobrovljaca među kubanskom emigracijom. A počeo je i izbor lidera nove kubanske opozicije. U planiranju ove operacije CIA nije mogla sama da deluje pa je određenu podršku dobila iz ratobornih struktura Pentagona kao i određenih struktura izvršne vlasti koja je blagosiljala celu operaciju.
Prva faza operacije predviđala je da se na malenom ostrvu Veliki labud ( koje se nalazilo u blizini Kube), a u teritorijalnim vodama SAD, instalira radio-stanica sa jakim predajnikom koja je počela da emituje propagandne poruke prema stanovništvu Kube u cilju obmanjivanja i demoralizacije, te pružanja pomoći invazionim snagama.
Toplo aprilsko predvečerje 16.aprila 1961, nikaragvanski diktator Anastasio Somoza (Anastasio "Tachito" Somoza DeBayle) stigao je automobilom na karipsku obalu u mesto Puerto de Kazbes da bi se obratio gerilcima, koji su krenuli da ruše Kastra.
"Jedino šta bih hteo da vas zamolim“ - rekao je Somoza – "to je da mi pošto obavite tamo posao donesete pramen Kastrove brade za uspomenu...“.
Preko radio stanice CIA na ostrvu Veliki labud u noći 16. na 17.april emitovana je šifrovana poruka za agente na Kubi da je operacija Zapata krenula:
"Pažnja, pažnja“ - čulo se sa radija – "Dobro pogledajte u dugu. Prva će da se pojavi svakog časa. Mali je u kući. Posetite ga. Okačite poruku na drvo. Drvo je zeleno. Riba će uskoro isplivati na površinu. Riba je crvena“, glasila je šifrovana poruka koju su razumeli samo malobrojni na Kubi. Inače operacija "Zapata“ je dobila ime po nazivu močvare na ulazu u Zaliv svinja na središnjem delu obale Kube tačno preko puta Nikaragve. Put za plaćenike nije bio težak jer je u pitanju bilo malo rastojanje, karakteristično za regiju Meksičkog zaliva.
U osvit 17-og, na pučini se ocrtalo osam brodova sa 1.500 do zuba naoružanih plaćenika, a podršku je davala flota od 6 naoružanih brodova. Na onim aerodromima, zeleno svetlo čekalo je 16 brombardera B-26 da polete i otovre put invaziji Kube.
U noći 16/17.april pet rasklimanih teretnih brodova, sedam malih desantnih brodova i dva komandna brodića koji su prevozili plaćenike brigade 2506 polako su uplovili u mirne vode Zaliva svinja na Kubi. Grejston Linč i Rip Robertson, oglušujući se o naređenja predpostavljenih, pratili su grupu ljudi-žaba do obale na gumenim čamcima. Tada se, iako je izgledalo da će desant biti uspešno izveden i postignuto iznenađenje, Linč susreo sa iznenađenjem, dok se približavao jugoistočnom delu zaliva. Odjednom se upalila gomila reflektora. Kako je Linč kasnije opisao u svom svedočenju, zaliv je bio osvetljen od strane Kastrovih trupa, kao Koni Ajlend svetlima za maglu. Ovim je element iznenađenja propao.
Posle tri dana ogorčenih borbi brojnije Kastrove snage prisilili su ostatke brigade 2506 da napuste osvojena uporišta na severu plaže. Ričard Bisel je tražio da Kenedi naredi da se dignu letelice sa nosača aviona i izvede udar po Kastrovim snagama jer to jedino može da spasi blokirane snage. Kenedi je bio u dilemi. Bisel koji je tražio hitno savetovanje sa Kenedijevom administracijom insistirao je da operacija može biti spasena ako predsenik odmah odobri vazdušne napade. Međutim Kenedi je glatko odbio Bisela jer je bio rešen da izbegne otvorenu ulogu SAD u invaziji na Kubi.
I dok je vreme prolazilo, Brigada 2506 se pod snažnom vatrom Kastrovih snaga raspala na manje grupe koje su pokušale da se sakriju u močvari. Pepe San Roman komandant brigade 2506, poslao je 19. aprila u 14:30 časova poslednju poruku: "uništavam svu opremu i radio vezu. Nemam više ništa sa čime bih se borio". Posle toga jednom od operativaca CIA koji je bio pored njega je rekao: "A vi gospodine ste kučkin sin“. Usledila je predaja preživelih plaćenika.
Od 1.543 broca iz brigade 2506, njih 114 je poginuo , mada neki izvori govore i o cifri više od 200. Njih 1.183 je zarobljeno, dok drugi navode broj od 1.197, dok ostali, koji se nisu iskrcali su uspeli da pobegnu. U operaciji oboreno je nekoliko B-26. Kastrove snage su imale oko 151 poginulog borca.
Epilog ove propale operacije bio je sledeći: Kenedi je konačno shvatio da Kastro nije običan igrač; za Alena Dalesa (direktor CIA), je katastrofa u Zalivu svinja označila kraj karijere prvog špijuna Amerike. Ipak, poslednjeg radnog dana 28.novembra 1961., Kenedi mu je u znak zahvalnosti uručio medalju; Ričard Bisel kao vođa ove propale operacije je takođe uklonjen-penzionisan.
Preživelim pripadnicima brigade 2506 na stadionu Orange ball u Majamju 29.decembra 1962. godine Kenedi im je, u pratnji svoje supruge Žakline, podelio ordenje i odlikovao ratnu zastavu brigade, dok su preživeli uzvikivali rat, rat. Kenedi im se taga na španskom obratio, da mu je čast "da se nalazi među najhrabrijim ljudima na svetu".
Kurir.rs/K.Š.