Poredeći odnos potrošačkih cena i prosečnih plata, statistika kupovne moći pokazuje da je građanima Srbije za kupovinu jednog jajeta u maju bilo potrebno dva minuta radnog vremena, dok se kilogram krompira zaradi za devet, a šećera za 10 minuta. Za kilogram čokolade bilo je potrebno raditi dva sata i 40 minuta, za mašinu za veš devet dana i 10 časova, dok se automobil "škoda fabija" može otplatiti nakon godinu i po dana rada, pokazao je najnoviji izveštaj Ministarstva trgovine o kupovnoj moći stanovništva za maj.
Naime, prosečna potrošačka korpa za maj 2021. iznosila je 76.184,63 dinara i veća je od prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca za 360 dinara (0,5 odsto), dok je u odnosu na maj 2020. veća za 4,6 odsto. Minimalna potrošačka korpa je u maju ove godine iznosila 39.278,58 dinara i veća je za 287 dinara od minimalne potrošačke korpe iz prethodnog meseca (0,7 odsto), dok je u odnosu na maj 2020. veća za 3,6 odsto. Istovremeno su, međutim, rasle i plate, pri čemu je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u maju iznosila 65.025 dinara i u odnosu na isti mesec 2020. nominalno je veća za 10,4 odsto, odnosno za 6,6 odsto realno. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u maju bilo je potrebno 1,17 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,6 prosečnih zarada.
- Posmatrano po gradovima, u maju 2021. kupovnu moć iznad proseka Republike Srbije imali su Beograd, Kragujevac, Smederevo i Novi Sad. U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe - navedeno je u izveštaju.đ
Nije mirovala ni inflacija, tako da su potrošačke cene u maju povećane za 3,6 odsto u odnosu na istim mesec prethodne godine. A kao i u proteklom periodu, najveći deo potrošačke korpe u Srbiji ide na hranu i bezalkoholna pića - 28.450.82 dinara (37,34%), zatim na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva - 15.364,9 dinara (20,17%), pa na alkoholna pića i duvan - 7.239,31 dinar (9,5%). Najmanje mesečnog budžeta tročlane porodice u Srbiji ode na obrazovanje - tek 487,56 dinara, dok u restoranima ili hotelima ostave oko 870 dinara mesečno.
Rast cena i potrošačke korpe zabrinuo je potrošače, a Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ističe za Kurir da potrošači pokazuju nezadovoljstvo zbog poskupljenja, i to s punim pravom. - Država mora da kontroliše i da utiče na cenu osnovnih životnih namirnica. Posle pandemije manja je ponuda, a potražnja veća, što je dovelo do rasta cena ulja, brašna, suncokreta, kukuruza, mesa... S druge strane, ove godine su povrće i voće preskupo. Imamo primer paradajza, koji trenutno u prodavnicama košta i do 150 dinara, a u Leskovcu su proizvođači isti taj paradajz bacali jer nemaju kome da prodaju - kaže Papović. On smatra da će trgovci moći da dižu cene sve do onog momenta dokle je narod spreman da ih plaća:
- Pitam se šta li će trgovci raditi sa povrćem za zimnicu koje ne uspeju da prodaju upravo zbog toga jer su im cene previsoke. U jednom momentu taj rast mora da stane jer potrošači neće kupovati u onoj meri kao što je bilo dosad.
(Kurir.rs Aleksandra Kocić)