Posle debakla u Somaliji, Iraku, Libiji, Jemenu... poraz u Avganistanu je početak kraja američke dominacije i liberalnog intervencionizma, ocenjuje potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić
Razvoj događaja u Avganistanu, kao i činjenica da su SAD u toj zemlji napravile potpuni haos, pa se povukle nakon 20 godina, pokazatelj je da je Zapad poražen jer je po ko zna koji put precenio sebe, ocenjuju stručnjaci. Nameće se i pitanje da li najnovija dešavanja nagoveštavaju konačni krah američke politike.
Administracija predsednika Džoa Bajdena doživela je strašan udarac, a gotovo ceo svet optužuje upravo Ameriku za događaje koji su usledili nakon njenog povlačenja iz Avganistana. Kritika je stigla i od Marka Kimita, bivšeg pomoćnika državnog sekretara za vreme predsednika Džordža Buša, koji je i doneo odluku o intervenciji u Avganistanu 2001.
- Problem je haotično povlačenje, koje bi se biranim rečima moglo nazvati - brzim. To je bežanje od neugodne situacije. Jasno i jednostavno - poručio je Kimit.
Potez Bajdena u Avganistanu brojni analitičari su uporedili i sa padom Sajgona, kada je Amerika povukla vojsku iz Južnog Vijetnama, nakon čega je dve godine kasnije zemlja objavila predaju, pošto su severne snage zauzele Sajgon. To je, prema brojnim ocenama, bio udarac za položaj Amerike na svetskoj sceni. Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, za Kurir ocenjuje da je ovaj debakl Amerike početak kraja njene vladavine.
- Posle debakla u Somaliji, Iraku, Libiji, Jemenu... poraz u Avganistanu je početak kraja američke dominacije i liberalnog intervencionizma. Posle dve decenije krug se zatvorio: operacija "Trajna sloboda" odnela je više od 30.000 života, oko tri miliona izbeglica, preko četiri miliona interno raseljenih i hiljade potrošenih milijardi, a talibani su se vratili na vlast. Propao je i koncept "nation building" (izgradnja države), koji je decenijama služio kao pokriće za američke intervencije. Nigde nije uspeo, jer su i Irak, Somalija, Libija, Jemen, a sada i Avganistan postali "failed states", neuspešne države u kojima vladaju bezakonje, frakcionaške borbe i u kojima su se uslovi života dramatično pogoršali u odnosu na vreme pre američke intervencije - navodi Grubješić.
S druge strane, stručnjak za bezbednost i međunarodne odnose Orhan Dragaš smatra da SAD ostaju svetska sila broj jedan.
- Tačno je, Amerika se povukla iz Avganistana, kao i nekada iz Somalije ili Libije, te Vijetnama, ali zašto zaboravljamo da je posle svake od njih Amerika ostajala ubedljivo najmoćnija svetska sila i da je nijedan od tih neuspeha nije srušio. Naprotiv, učvrstio je njene pozicije kao svetskog vojnog, ekonomskog i političkog broja jedan. Uglavnom, svi koji likuju nad američkim povlačenjem iz Avganistana morali bi da objasne po čemu je dobra alternativa koja je ostala iza američkih trupa - kaže on.
Što se tiče neke propasti Amerike i njenog uticaja u svetu posle Avganistana, Dragaš kaže da bi trebalo pokušati da se ne upada u istu pogrešnu procenu, da nas opet ne bi skupo koštala.
- Amerika će i posle Avganistana ostati ubedljivo najuticajnija država na svetu, i to će biti činjenica koju treba što bolje da iskoristimo za ostvarenje naših državnih interesa, nikako da čekamo neki njen slom ili odlazak sa scene, jer to se neće desiti - zaključio je Dragaš.
kurir.rs/Ivana Žigić/ Foto/Source:EPA-EFE/STRINGER