Već sledeće nedelje imaćemo svakog dana dvocifren broj mrtvih od kovida jer broj preminulih uvek prati broj zaraženih. Na 1.600 zaraženih dnevno biće, nažalost, najmanje 16 umrlih jer je smrtnost kod nas oko jedan odsto, a bojim se da će ti brojevi biti i veći. Gotovo je nemoguće povećati broj vakcinisanih i zato apsolutno svi vakcinisani treba da prime treću dozu. Imunološki bedemi već su probijeni i to nam je sada jedni način da sačuvamo živote, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC Niš.ž
Pa jeste li vi primili treću dozu?
- Primiću je verovatno sutra i biće to opet "Fajzerova" vakcina jer sam pobornik modernih tehnologija, pogotovu kad se pokažu efikasnim, kao što je ova. Ali bezbedno je i kombinovanje vakcina, pa bih onima koji su primili "Sinofarmovu", gde je slabiji odgovor, preporučio "Fajzerovu". Povećati obim vakcinacije biće jako teško, pa moramo da se bavimo onim stvarima koje će spasti što više života - da ljudima koji čine naš imunološki bedem, koji su već vakcinisani, trećom dozom pojačamo imunitet i sprečimo da stradaju. Ovo sada postaje privatna pandemija nevakcinisanih i tu više ne možete mnogo uticati. Oni će se, nažalost, na teži način uveriti koliko su naša upozorenja bila važna. Hospitalizovani su danas najviše stariji od 60 godina, od kojih su neki primili i obe doze, a sigurno nisu bili ni na Egzitu, ni u Guči, Budvi ili noćnom provodu... već su ih uglavnom mlađi zarazili.
Ali i nevakcinisani mladić od 22 godine je sada umro.
- Da, i u kovid bolnici u Kruševcu pre nekoliko dana umro je momak od 31 godine. Ni mlađi nisu pošteđeni, ali stariji su mnogo ugroženiji. Međutim, i među mladima koji provizorno smatraju da će proći bez simptoma ili samo s blagim simptomima biće onih koji će se razboleti. Ali ja ne mogu reći ko će biti ta mlađa osoba koja će imati tešku kliničku sliku i, nažalost, preminuti. Svugde po Srbiji umirali su i mladi od 20, 30 godina. I mimo toga, jasno je da bilo kakva kampanja, osim eventualno obavezne vakcinacije u zdravstvu, javnim službama i onim mestima gde dosta ljudi dolazi u kontakt, neće povećati obim vakcinacije. Pa čak da se i to sprovede, neznatno bi povećalo, ali bi poslalo jasnu poruku da država stoji iza toga i hoće da zaštiti ljude. Svakako, u mojoj intenzivnoj nezi ne mogu da rade medicinske sestre ili lekari koji neće da se vakcinišu, pa da zaraze, recimo, nekoga ko je došao da operiše karcinom debelog creva i da umre od kovida.
I zato ste poslali pet nevakcinisanih sestara da rade na sterilizaciji?
- Da, tih pet sestara sada radi na sterilizaciji. I kod mene nema nikog više nevakcinisanog, nijednog lekara. Ne možemo nekome da oduzemo pravo na rad bez zakonske regulative, ali možemo učiniti sve da naše zdravstveno osoblje ne zarazi nekog drugog.
Kad nam ne ide vakcinacija, mogu li kovid propusnice?
- Ako se za nešto odlučite, ne najavljujete to dva-tri meseca unapred kako biste opipali reakcije, nego to uradite, ne ostavljajući mogućnost da se i oko toga stvori dodatna polarizacija. Mnogo je dezinformacija i to je dovelo da imamo prilično skroman broj vakcinisanih, i to će nam čak i otežati uveravanje ljudi da treba da prime treću dozu, koja je neophodna. I društva koja imaju mnogo dužu tradiciju poštovanja ličnih i građanskih sloboda uvela su takve restrikcije, duboko verujući da je to način na koji mogu spasti ljudske živote. Vaše je pravo, mada sam sumnjičav i u vezi sa tim, da se ne vakcinišete, ali time svakako ugrožavate zdravlje ljudi. Međutim, društvo će vam onemogućiti da zarazu, za koju je nekoliko desetina puta veća mogućnost da je imate ako ste nevakcinisani, prenesete drugom. I to nije nikakva segregacija, moderni vakcinalni rasizam, već racionalna metoda, koja će smanjiti broj zaraženih, bolesnih i umrlih, a i održati makar neki privid normalnog života bitan za mentalno zdravlje nacije. Ovo je najveća pretnja čovečanstvu nakon Drugog svetskog rata. U svetu je 250 miliona zaraženih, a siguran sam da će biti i milijardu. Već je 4,6 miliona preminulih i morate imati restrikcije.
Je li zaključavanje opcija?
- Nakon ovoliko vremena i ovakve atmosfere tokom leta, zaključavanje nije realno. Imamo i polarizaciju u društvu da ćete uvek naći kontraargument protiv sprovođenja mera jer je neko drugi bio na nekom političkom skupu ili koncertu, Guči, utakmici...
Podržavate li odvajanje vakcinisanih od nevakcinisanih učenika? Vakcinisani učenici i odvajanje?
- Više je problema tu. Nivo znanja posle onlajn nastave od godinu i po nije baš na zavidnom nivou, što se vidi i po upisu na fakultete. Medicinski fakultet u Nišu ima 40 i nešto slobodnih mesta za drugi upisni krug, što se nije desilo 30-40 godina, a možda i duže. Morate gledati i socijalni impakt na odrastanje te dece, koja nemaju normalnu socijalizaciju, žude za kontaktima, a što kažem kao roditelj. Ali kao lekar vodim računa o tome da ni škole ne mogu biti mesta gde će se zaraza širiti bez ikakve kontrole. Škakljivo je i nametnuti roditeljima, koji ni sami nisu hteli da se vakcinišu, da sad vakcinišu decu. Ali primer deci moraju dati nastavnici, kada se oni stoprocentno budu vakcinisali, to će biti snažan argument i za vakcinaciju dece. Treba to sagledati iz svih uglova, ali i naći najbolji način da škole od 1. septembra ne budu rasadnici korone.
Kurir.rs/J.S.Spasić