Nakon što su prošle godine, zbog pandemije, klijentima izašle u susret i u dva navrata odložile naplatu dugova, banke ove godine potpuno menjaju politiku.
Počele su da naplaćuju ono što nikada nisu - na primer, proviziju za plaćanje preko i-benkinga odnosno interneta ili ležarinu za plaćanje karticom na rate. Neke čak i ispravljanje pogrešno popunjenog računa pri elektronskom plaćanju.
Elektronsko bankarstvo bez sumnje koristi svima - građanima jer ne moraju da idu u banku, a bankama još više, jer smanjuju gužve u ekspoziturama, zaposleni imaju manje posla i troše manje papira i drugog kancelarijskog materijala. Ipak, banke su počele da uz svaki plaćeni račun zaračunaju i dvadesetak dinara provizije za sebe.
Iako su te provizije, jedna za drugom, uvele sve banke, bankari klijentima poručuju da su na vreme obavešteni o promenama i da su mogli da promene banku.
- Ipak moramo razumeti da ne postoje besplatne usluge i da digitalno bankarstvo ne može biti bez naknade. Ono mora da snosi troškove softvera aplikativnih rešenja hardvera koji treba da podrže, a ono što je za sve nas bitno – to je sigurnost - rekao je generalni sekretar UBS Vladimir Vasić.
Ističe da su naknade za onlajn plaćanja i dalje znatno niže nego za plaćanje na šalteru.
- Banke se ne razlikuju od drugih trgovaca koji traže način da prodaju i znamo svi da postoje promo usluge u prva tri meseca za dinar, šest meseci besplatno i svi oni, da kažem, trikovi koji nas uvlače u kolo ne bi li počeli da koristimo tu uslugu. Nakon promotivnog perioda ta usluga košta. To jest naplaćuje se. Ona je koštala i u vreme promotivnih perioda i to je slučaj i danas - istakao je Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.
Onlajn naknade nisu jedine na radaru klijenata. Još spornije su naknade za obradu ili održavanje kredita zbog kojih mnogi dužnici pravdu već traže na sudu.
"Moram da vam priznam da su to stvari koje jesu zaista nekritički preuzete iz nekih zemalja. Da mi neko kaže da je u Nemačkoj zabranjena naknada, da, ali samo tri godine unazad. Zato je ona zakonita u Austriji i Mađarskoj i drugim zemljama. A na koga želite da se ugledamo", upitala je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.
Ona ne opravdava praksu nekih banaka da podizanje gotovine ili šaltersko plaćanje izmeste u samo neke filijale.
Ukoliko ste nezadovoljni bankom, na kraju možete i da je promenite. Međutim, fizička lica su zadužena kod banaka sa više od jedanaest milijardi evra kredita. Pa bi to često značilo refinansiranje novih pozajmica – što je u postojećim uslovima neracionalno.
(Kurir.rs/RTS)