Marinu Hajdari stižu sećanja iz detinjstva. Jedno je vodi u 1997. godinu, kada su talibani prvi put vladali Avganistanom.
U to doba zastrašujuće pesme treštale su iz zvučnika postavljenih na talibanske kamione koji su kružili ulicama. Čim su ih čuli, ljudi su se povlačili u kuće.
Marina je jednom bila na putu prema bazaru, već daleko od kuće, kad se niotkuda pojavio talibanski borac i udario je bičem po licu jer nije nosila burku.
Bilo joj 12 godina.
Danas ima 37 godina i vrti glavom gledajući kako njene mlađe rođake pokušavaju da obuku bruku prvi put u životu.
Talibani su se vratili pre manje od nedelju dana, a devojčice se već muče sa pokrivačem za telo plave boje, napravljenim od materijala sličnom plastici.
Njihove oči prvi put gledaju svet ispod vela.
Marinina rođaka kupila je burke pre tri nedelje, pretpostavljajući da bi militanti mogli uskoro da stignu u grad.
-Ta stvar je verovatno najvidljiviji znak da su ponovo na vlasti, rekla je Marina telefonom agenciji dpa, prenosi RND.
Nemački novinari ne otkrivaju iz kog grada je govorila.
U stvarnosti je burka najmanji od naših problema, kaže ona.
Odnos kao prema životinji
Marina je sigurna da će se Avganistanke uskoro da moraju da se nose sa mnogo gorim problemima.
Zapad se nakon američke invazije na Avganistan potrudio da osnaži prava žena u zemlji, ustanovivši brojne programe u gradovima i na selu.
Na mnoge žene je to imalo velik uticaj.
-Prvi put sam shvatila da su nas ceo život tretirali kao životinje, rekla je žena iz pokrajine Badahstan.
Ohrabrene time počele su da traže više prava unutar porodice, tražeći da se čuju, obrazuju, zaposle i da imaju pravo da učestvuju u politici.
Ali nije bilo doslovno nikakvih programa koji bi muškarce učili o važnosti prava žena. Muškarci često znaju samo jedan odgovor na novi zahtev - nasilje.
Žene koje su to prijavile policiji samo su se suočile sa više muškaraca istog stava i sa novim nasiljem.
Prava koja su Avganistanke donedavno uživale, od učestvovanja u sportu do izbora onoga šta će da studiraju, ostvarena su uz velike žrtve i uz pomoć hrabrih aktivista koji su reskirali živote za više slobode.
Avganistanke to znaju. I znaju šta je sada na kocki.
Sudnji dan
Talibansko zauzimanje Kabula i ponovno preuzimanje kontrole nad zemljom razoran je udarac za prava žena.
-Mi žene izgubile smo sve, kaže aktivistkinja Raihana Asad.
-Suočene smo sa situacijom koja se čini tek malo manje strašnom od sudnjeg dana, rekla je ona.
Ona ne veruje u talibanska obećanja da će poštovati prava žena "u okviru islamskog zakona".
Nekim televizijskim novinarkama već je rečeno da ne dolaze na posao, a talibani su kući poslali i studentkinje u Heratu i rekli im da se ne vraćaju na fakultet.
A sad strahuje da je samo pitanje vremena pre nego što će devojčicama zabraniti da idu u školu. Čekaju samo da se učvrste na vlasti, rekla je.
Uverena je jedino da više neće biti javnog batinanja ili kamenovanja žena. Čula je da talibanski borci traže aktivitskinje, uključujući nju.
-Neće javno pogubiti aktivistkinje ili žene poput mene. Jednostavno će nas progutati mrak, rekla je.
Kurir.rs/Index.hr