SRBIJA ME JE FORMIRALA, RUSIJA ME NADAHNJUJE! Miloš Biković otkrio sve tajne Južnog vetra 2 i govorio o kulturnoj politici
Zadovoljstvo dobro odrađenim poslom na licu popularnog glumca Miloša Bikovića najpre je bilo vidljivo na Filmskom festivalu u Puli, a potom i na Festivalu filmskih scenarija u Vrnjačkoj Banji, gde je doživeo nove, pozitivne reakcije publike na ostvarenje Miloša Avramovića "Južni vetar - Ubrzanje 2".
Njegov Maraš se promenio, ali je Miloš ostao isti. Otkrivajući da će ova popularna filmska saga dobiti i treći nastavak, govorio nam je o načinu na koji je doživeo drugi deo.
Kako vam se čini nastavak filma?
- Nastavak filma je malo žanrovski pomeren. Nije narušena naracija koju smo imali do sada, samo je obogaćen jednim novim uglom gledanja. Malo smo izmestili film iz Srbije, i od jedne krimi-drame postao je roud muvi. Rekao bih da je dinamičniji, bogatiji, brži, luđi... A bio je i produkciono zahtevniji.
Koliko se vaš lik promenio?
- Dosta. Film se zove "Ubrzanje" ne samo zato što je radnja ubrzana nego što posledice dejstava glavnih junaka i ulaska u taj svet kriminala stižu mnogo brže nego što oni očekuju, a ubrzava se i njihovo sagorevanje u tome. I to je važan element kada govorimo o tom svetu i životu na ivici. Jer, kada se tako ubrza i usija temperatura, svaki potez može da bude fatalan.
Jeste li odmah prihvatili ulogu u ovom filmu?
- Nisam se razmišljao jer je bio dobar scenario, a on je najvažniji i osnov je dobrog filma. Bilo mi je zadovoljstvo da radim ulogu kakvu do sada nisam imao prilike da snimam i za kakvu ljudi ne bi mogli da veruju da bih mogao da je uradim.
Prija li vam više rad u Srbiji ili Rusiji?
- Sve je to individualno. Zavisi od kolege do kolege, od reditelja do reditelja, od projekta do projekta. U Srbiji sam se rodio i ona me je formirala. Rusiju volim, ona me inspiriše i nadahnjuje, a njeni pisci i kultura dodatno me formiraju. Obe kulture su deo mene, stvaram u njima i osećam da obema pripadam.
Ipak, čini se da vas je ruska kinematografija drugačije predstavila?
- Nije zahvalno da sam sebe pozicioniram, to obično rade kritika i publika pre svega. Zahvalan sam na tome što sam, radeći u Rusiji, imao priliku da me publika doživi drugačije i postao sam prepoznatljiv kao glumac komedije, kako me u Srbiji ne doživljavaju. Rusija mi je otvorila nove glumačke strane i pomogla mi da se i "otvaranje" u Srbiji ubrza.
Koliko se u ovoj hiperprodukciji snimanja serija vodi računa o glumcima i scenarijima?
- Nažalost, danas je kulturni sadržaj počeo da ustupa prostor u medijima ličnim promocijama i pričama, rijaliti programima i otvorio je potrebu da se zagledamo kroz ključaonicu i vidimo kako neko drugi živi, što je degradacija za kulturu i kulturnu svest jednog naroda. Zato sam veliki protivnik priča o privatnom životu i nikada ne izlazim u javnost sa svojim životom, ne podržavam rijaliti programe, upravo zbog te hiperkonzumacije. Zato je potrebno negovati festival scenarija kakav je festival u Vrnjačkoj Banji, jer scenario je osnov za dobar film ili seriju. Ljudi su gladni kulture, a kulturna politika mora da formira ukus naroda. Ne može sve da se prodaje, ne mogu prodaja i ekonomska korist da budu jedini cilj proizvodnje sadržaja.
Kurir.rs
Bonus video: