MILAN MARIĆ O KORONI I NOVOM FILMU: Toma je uloga moje karijere! Mnogo sam lutao dok ga nisam pronašao
Sarajevo film festival svečano je zatvoren u petak uveče premijerom filma "Toma" reditelja Dragana Bjelogrlića, koji je nagrađen desetominutnim ovacijama publike.
Ekipa filma koji govori o kompozitoru i pevaču narodne muzike Tomi Zdravkoviću (1938-1991) zaslužila je burne aplauze, a sinoć je ovo ostvarenje videla i publika u Nišu. Milan Marić, koji tumači naslovnu ulogu, pred put u Srbiju govorio je za Kurir televiziju.
- Cela postavka filma bila je poprilično kompleksna, emotivna i komplikovana. Kada sam prvi put pročitao scenario, shvatio sam da treba da odigram nečiji život, ali ne bilo čiji, nego život čoveka o kojem postoje legende, priče - kaže Marić.
Borili ste se i sa koronom. Kako ste?
- Dobro se osećam. Bio sam bolestan, ali ove nedelje se osećam mnogo bolje.
Dragan Bjelogrlić otkrio je da vas je uzeo za film po nagovoru svog sina Alekseja, koji mu je rekao da na kasting zove najboljeg glumca Srbije.
- Lepo je čuti komplimente od Bjelogrlića. To je obavezujuće. Koliko mi prijaju, moram da priznam, da imam osećaj, sam sa sobom, da moram da nastavim dalje. Želim još da učim i istražujem moj divni posao.
Da li je Toma uloga vaše karijere? - Zasad moguće da jeste. Pitajte me za 30 godina da li će to i ostati.
Sigurno vam nije bilo lako da igrate Tomu? Da li ste razgovarali sa njegovim mlađim bratom Novicom Zdravkovićem?
- Samo sam ga upoznao na snimanju. Nisam se s njim konsultovao već je to radio Bjelogrlić i drugi članovi ekipe. Kad smo počeli da odgovaramo na pitanje ko je naš Toma, morao sam da prestanem da slušam ljude koji mi govore kako su ga oni doživljavali. Tražio sam u sebi nekog mog Tomu. Izazov je snimiti nečiji život i karijeru kakvu je imao on, uzbudljivo i teško. Dosta sam lutao.
Kako si pronašao tu njegovu emociju?
- Nisam pronašao njegovu, već svoju.
Na konferenciji za medije ste otkrili da ste i plakali na samom snimanju?
- Bilo je suza. Nije nam bilo strano da prekinemo snimanje. To nam je bio znak da smo živi. Prethodna godina je bila puna straha, a opet mi radimo film o prijateljstvu, ljubavi, uspesima, neuspesima i smrti. Bilo je trenutaka u kojima sam plakao.
Gde vam je nos koji su vam stavljali pred svaku scenu?
- Nos nosim sa sobom i kačim po potrebi.
Hoćemo li morati da vas branimo od obožavateljki nakon filma?
- Videćemo. Otvaramo Filmske susrete u Nišu, a Beograd ćemo videti kad će biti prikazan naš film.
Kurir.rs
Bonus video: