Lepa, energična, obrazovana. Vesela i pozitivna. Milena Božić (30), mlada pravnica iz sela Ostojićevo kod Bijeljine, ostala je takva i nakon stravične nesreće koja ju je zadesila pre godinu dana i koja joj je potpuno izmenila fizički izgled.
Pomagala je roditeljima na imanju kada je kardan poljoprivredne mašine uhvatio njenu kosu zavezanu u rep i iskinuo joj celi skalp glave, zajedno sa mišićima čela, mišićima slepoočnica, arkadom iznad levog oka piše Srpska info.
Dogodilo se to 23. septembra 2020. godine. Jedanaest meseci kasnije na društvenim mrežama osvanula je Milenina objava: "Moj narušeni izgled nikada neće pokoriti moj mentalni i duhovni svet".
Hrabra devojka, koju prijatelji zovu Mili, a brojni pratioci na Instagramu je prepoznaju pod pseudonimom "heroina 20", odlučila je da se bori. Kao što se uvek, u životu, borila. I dok je studirala pravo, i dok je radila u sudu u Bijeljini stičući prva profesionalna iskustva, pa i kasnije, kad bi povremeno odlazila na rad u Nemačku i vraćala se u zavičaj da pokuša da se izbori za posao za koji se školovala.
- Za sve što u životu jesam i što sam postigla zahvalna sam svojim roditeljima. Oni su učinili sve da iškoluju mene i mog brata, koji je danas lekar. Kad mi se dogodila ta nesreća, mama i tata su bili slomljeni. Bojali su se da neću preživeti ili da mentalno neću izdržati. Ali izdržala sam. I zarekla sam se da ću roditeljima vratiti osmeh na lice - kaže Milena za Srpskainfo.
U porodičnom domu u Ostojićevu Milena je otvorila svoju „malu kancelariju“, iz koje, posredstvom društvenih mreža, i uz pomoć mreže prijatelja, pokušava da sakupi 100.000 evra.
Toliko bi, po procenama stručnjaka koji joj pomažu savetima, moglo biti dovoljno, za rekonstruktivne operacije lica i glave.
- Verujem da ću, nakon tih operacija izgledati 90 odsto isto kao pre nesreće. Lekari su skeptični, ali ja verujem u to - poručuje Milena.
I danas se, do detalja, seća nesreće, koja joj je u sekundi promenila život.
Seća se trenutka kada joj je mašina povukla kosu i otvorila ogromnu ranu na glavi. I kada su se svi sjatili oko nje i odvezli je u bolnicu.
- Sve vreme sam bila pri svesti, niko me nije mogao prevariti, znala sam šta mi se desilo. I nakon nekoliko operacija i anestezija bila sam savršeno svesna svega - priča Milena.
Seća se i kako su joj pričali da je nakon te nesreće njeno Ostojićevo zamrlo, da se celo selo molilo da Milena preživi i da joj bog da snage da pregura iskušenja koja su je čekala.
Nakon nekoliko operacija u Univerzitetskom kliničkom centru Banjaluka, a potom i u VMA u Beogradu, Milena se u novembru prošle godine vratila kući.
Lekari su joj rekli da će biti potrebno najmanje godinu dana da rane zarastu, a da bi tek nakon toga, eventualno, na red mogli doći rekonstruktivni zahvati.
- Kada sam došla kući, sama sam sebe previjala dok rane nisu zarasle. Moji roditelji su bili polumrtvi od brige i tuge. Rekla sam sebi da to moram popraviti. Da moji roditelji zaslužuju lepšu i mirniju starost. I danas, kad moj tata kaže „što volim, dete, što si živa“, znam da sam uspela u tome - priča Milena.
Kada se vratila kući Milena se posvetila čitanju, pisanju, vežbanju, meditaciji… I pre nesreće je, kaže, mnogo radila na svojoj mentalnoj snazi i to ju je, veruje, spasilo.
- Svako treba da nađe ravnotežu između svog izgleda, fizičkog i mentalnog stanja. Ko tu ravnotežu dostigne može i planine pomerati - kaže Milena.
Snagu nalazi i u veri. Vernica je od detinjstva. Kada se u novembru prošle godine vratila iz bolnice kući, već nakon nekoliko dana je otišla na molitvu i pričest, u svoju parohijsku crkvu Svetog Ilije, koja se nalazi preko puta njene kuće.
– U toj crkvi su se danima moje komšije i rođaci molili za moje ozdravljenje – kaže Milena.
Dok trči, šeta, razmišlja, moli se… Dok čita Mešu, Andrića, Dostojevskog. Dok objavljuje prelepe fotografije i mudre poruke na društvenom mrežama… Milena Božić je svakim danom bar za korak bliže ostvarenju svog sna: da život nastavi tamo gdje je zastao 23. septembra prošle godine.
– Kažu da će lepota spasiti svet. Ja verujem da će svet spasiti porodica, mudre reči i dobre knjige – kaže mlada heroina.
- Nemojte od mene da pravite jadnicu. Ja nisam jadnica, i ne treba mi sažaljenje. Samo žeim da se izborim za sebe, kao što sam se uvek u životu borila - poručuje Milena.
Kaže da joj je od svih iskušenja najteže bilo da „prelomi“ i pokrene akciju za prikupljanje novca za nastavak lečenja, jer je vaspitana tako da uvek sama rjšava svoje probleme.
- Ponekad mi se čini da mi je pokretanje ove akcije teže palo nego sama povreda - kaže Milena.
(Kurir.rs/A.M.)
Bonus video: