Jedan na jedan razgovarao s kriminalcima, političarima, pevačima, narkomanima, prostitutkama...
Novinar i pisac Vanja Bulić jedan je od najboljih i najautentičnijih svedoka mračnih devedesetih godina. Njegovu karijeru, bez obzira na to šta je sve uradio kasnije, a uradio je mnogo, obeležio je serijal TV emisija "Crni biseri" (kasnije preimenovan u "Biseri"), koji se emitovao na nekoliko tada važnih i gledanih televizija, prenosi Srpski telegraf.
U formi razgovora jedan na jedan, pred Vanjom su dušu otvarali žestoki momci sa asfalta, ljudi neobičnih sudbina, umetnici, gostovali su mu i ljudi s estrade, ali i narkomani, prostitutke, svingeri... I od svakog je uspeo da izvuče nešto što dotad nikom nisu rekli.
Pucali na ljude koji su bežali s fronta
Arkana sam uporno zvao, a nije došao u moju emisiju. Ražnatović je prvo pristao, a potom je odustao. Bilo je to vreme kada se kandidovao kao predsednički kandidat, pa je procenio da je bolje da bude gost u emisiji "Pres klub" jer je tamo pričao samo ono što je njemu odgovaralo.
Ali onda je emisija prešla na TV Politika, gde sam imao 152 epizode. To je bio najbolji period ovog serijala jer je svakodnevni život nudio neverovatne priče. Bila je to prva polovina devedesetih godina, talas izbeglica, pravi i lažni heroji, navala sekti i droge, što je oružje pravih vladara rata, vladara iz senke. U emisiju su dolazili razočarani ratnici, dobrovoljci i ucveljene majke. Uglavnom, posle jedne emisije u kojoj je bio gost jedan od dobrovoljaca, koji je pravo iz zatvora otišao na ratište, što je bila cena otkupa dela kazne, cela strana u Politici bila je posvećena tome. Povod je bio priča o tome kako je pucao u one koji su bežali s prve linije kada bi zagustilo. Od ljudi iz režije saznao sam da je Arkan poslao svog čoveka da pogleda emisiju pre nego što je odobrena. Rekli su mi da je bilo, kako su se izrazili, neznatnih intervencija.
Zbog Miloševića su mi ukinuli emisiju
Kulminacija je bila 16. emisija, kada je gost bio Mićko Ljubičić. Emisija je išla uživo. Rečeno mi je da ne pominjemo Slobodana Miloševića, koga je Mićko odlično imitirao. Jednostavno, to nisam mogao da izbegnem, pa sam ga zamolio da napravi poređenje u imitaciji Tita i Miloševića.
Mićko je posle kratkih imitacija rekao da je teško imitirati Miloševića jer posle toga nekoliko sati ga boli grlo, a ja sam zaključio da se verovatno zbog toga Milošević retko javno obraća narodu. I bio je to oproštaj s Trećim kanalom pošto mi je ubrzo saopšteno da budem voditelj i emisije "ZAM", koja je bila enormno popularna. Nije pomoglo ni to što sam dobio Oskar popularnosti i što sam u Politici proglašen za voditelja godine.